Da li će ove godine Nemačku zadesiti "zima veka"? Šire se najave o ekstremnoj hladnoći, a evo šta kažu meteorolozi

Gotovo svake godine pojavljuju se takvi izveštaji koji Nemačkoj prognoziraju dugotrajne ekstremne uslove. U aprilu je to bilo „pakleno leto 2025.“, a sada je reč o „zimi veka“, koja bi navodno trebalo da pogodi Nemačku 2025/26. godine, piše DW. Ali, da li se vreme zaista može predvideti toliko unapred? Odakle uopšte dolaze nagađanja o „zimi veka 2025/26.“ i koji im je cilj?

Slabi polarni vrtlog pokrenuo spekulacije

Povod za priče o „zimi veka“ bio je pre svega jedan internet tekst koji povezuje slabiji polarni vrtlog iznad Severnog pola sa mogućim arktičkim hladnoćama u Nemačkoj. Navodno postoje prognoze koje ukazuju na to da bi ovaj polarni vrtlog tokom sledeće zime mogao biti relativno slab, potvrđuje meteorolog Bok (Bock).

Slab polarni vrtlog — široka cirkulacija vazduha koja tokom zimskih meseci dominira na severnoj i južnoj hemisferi — za razliku od snažnog, ne može da zadrži hladan vazduh u polarnim područjima. Kada se te ledene mase „izliju“, mogu da dopru i do naših geografskih širina i utiču na vreme u Evropi. To se može dogoditi — ali ne mora.

Da li uopšte postoji veza između slabih polarnih vrtloga i hladnoće u Nemačkoj, još nije dokazano, kaže Martin Gud iz Centra za vremensku ekspertizu nemačkog javnog servisa ARD. U proteklim godinama ništa slično nije uočeno: „Jer slab polarni vrtlog zapravo znači da Arktik više nije toliko hladan kao ranije“, objašnjava meteorolog.

Prognoza za zimu 2025/26. – trenutno nemoguća

Prema rečima stručnjaka, predvidljivost vremena zavisi od brojnih faktora — ne samo od polarnog vrtloga. Ulogu imaju i temperature okeana, morske struje i opšte atmosferske prilike. Na pitanje hoćemo li u sezoni 2025/26. zaista imati zimu veka, meteorolog Karsten Švanke odgovara: „Ne znamo.“

I za Lotara Boka iz DWD-a u Minhenu to je „čista spekulacija“ — govoriti u oktobru o ekstremno hladnoj zimi ili čak o „zimi veka“.

„Što se tiče ozbiljnih prognoza za zimu, možda — ali zaista samo možda — početkom godine možemo pogledati obrasce strujanja vazduha: kakvo je bilo vreme do sada i kakvo bi moglo biti“, kaže Martin Gud iz ARD-ovog centra. Na osnovu toga eventualno se mogu dati grube procene o tome kako će se ostatak zime otprilike odvijati.

Vremenska prognoza pouzdana najviše deset dana unapred
Iako bi mnogi želeli da što ranije saznaju pouzdanu dugoročnu prognozu, mogućnosti su vrlo ograničene. Prema rečima meteorologa Lotara Boka, vreme za sledeća tri dana može se „relativno dobro predvideti“. Kod stabilnih vremenskih situacija, poput dugotrajnog visokog pritiska, „prognoza može biti donekle tačna i do deset dana“.

Po njegovom mišljenju, očekivanja od vremenskih prognoza su „prevelika“, između ostalog i zato što vremenske aplikacije često deluju sigurnije nego što zaista jesu: „Mislimo da možemo predvideti vreme 10, 20 ili 50 dana unapred, ali to jednostavno nije moguće.“

Tačnost prognoza jeste veća nego pre 40 ili 50 godina, ali „za duži vremenski period i dalje imamo velikih poteškoća da predvidimo kakvo će biti vreme“, kaže ovaj stručnjak.

Verovatnoća za zimu veka – mala

„Zima veka“ je, statistički gledano, ona koja se događa jednom u sto godina. Takva je, na primer, bila zima 1962/63, koja se smatra najhladnijom zimom 20. veka u Nemačkoj. Tada su posledice bile ozbiljne: problemi sa snabdevanjem električnom energijom i grejanjem, velika oštećenja infrastrukture i brojni smrtni slučajevi. Mnoge reke, pa čak i Bodensko jezero na jugu Nemačke, tada su bili potpuno zaleđeni.