Iako su u odlazeću Vladu ušli kao nezavisni eksperti, trećina od 12 crnogorskih ministara idu iz nje u stranačku politiku, ili razmatraju takav angažman.
Ministri finansija i ekonomskog razvoja Milojko Spajić i Jakov Milatović najavili su osnivanje pokreta koji je krenuo s lokalnog nivoa kao lista za beranske izbore, koju je podržao i premijer Zdravko Krivokapić.
Ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić, saopštila je da će nakon prestanka funkcije odlučiti kojoj partiji ili koaliciji će pristupiti, dok je ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović poručio da razmišlja da se potpuno uključi u politički život.
Sagovornici “Vijesti” u odlukama i najavama ministara vide oportunizam, te ocenjuju da one dokazuju da su im lični i politički interesi prioritet.
Istoričar i građanski aktivista Dževdet Pepić kaže da razume ministre, ali da nikako ne može da opravda njihove poteze.
Ističe da misli da oni najavama o ulasku u partijske vode, na najgori način pokazuju da u državi nema sigurnijeg posla od – politike.
”Oni su u Vladu ušli kao eksperti i nestranačke ličnosti, i prektično niko nije znao za njih. Međutim, plašim se da nisu ušli zbog nekih viših ciljeva, već radi zadovoljavanja ličnih potreba i da bi ostali ‘aktuelni’. Pokazali su nam da je ekspertska vlada bila veliki promašaj. Ovo je najgora poruka za mlade, jer će ih naterati da i dalje misle da je najvažnije koga znaju, a ne koliko znaju”, rekao je Pepić “Vijestima”.
Programski menadžer u Centru za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) Marko Pejović navodi da je nakon mimoilaženja Krivokapića i Demokratskog fronta (DF) – koje je počelo gotovo od formiranja Vlade – bilo pitanje dana kad će premijer ili njemu bliski ljudi osnovati partiju.
”Taktičko planiranje formiranja partije ogledalo se u odgađanju formalnog osnivanja iz sledećih razloga: korišćenja državnih resursa s ciljem jačanja sopstvenog rejtinga i imidža i prikupljanja biračkog tela kroz različite metode; sticanja političkih poena nakon eventualnog pada Vlade ukazivanjem na nesposobnost ili neznanje novih predstavnika izvršne vlasti da vode program ‘Evropa sad’ usled njegovog modifikovanja zbog uticaja na javne finansije; osnivanjanjem partije ne bi li bili u prilici da koriste prednosti ministarskih funkcija i predlaganja novih izdvajanja iz budžeta nauštrb stabilnosti javnih finansija”, objašnjava on za “Vijesti”.
Spajić i Milatović najavili su u februaru, dan nakon “rušenja” Vlade u parlamentu, formiranje pokreta, koji je startovao iz Berana kao lista “Berane sad”, koja je nastupila na jučerašnjim izborima u toj opštini.
Međutim, još se ne zna da li će premijer Krivokapić biti u novoj političkoj organizaciji. On je podržao listu u Beranama, govorio na njenoj završnoj konvenciji, te aktivno učestvovao u “funkcionerskoj kampanji” u tom gradu.
Krivokapić je ranije, odgovarajući na pitanje o tome hoće li biti u Spajićevom i Milatovićevom pokretu, kazao da sebe vidi “u svakom pokretu koji će doprineti razvoju Crne Gore”.
Prethodno je, u više navrata, indirektno najavljivao formiranje demohrišćanske partije.
Spajić je krajem januara saopštio da bi, ako bi ušao u politiku, trebalo da se bavi isključivo ekonomijom, i da nova partija ne bi trebalo da u nazivu ima “religioznu konotaciju”.
S tim se saglasio Milatović, navodeći da bi možda najbolje bilo da se ona zove “Evropa sad”, kao istoimeni Vladin program, odnosno set zakona koje je parlament usvojio krajem prošle godine, a kojima je omogućeno povećanje minimalne i prosečne zarade…
Najava da bi novi pokret mogao da se zove “Evropa sad” naišla je na kritike dela partija i NVO, koji su u tome videli zloupotrebu državnih resursa…
Pejović ocenjuje da su, u konkretnom slučaju, oportunistički razlozi ulaska u politiku neupitni, čemu, kaže, govori u prilog delovanje Krivokapića, Spajića i Milatovića i njihova “funkcionerska kampanja” još od novembra 2021. godine – kad se sve češće u javnosti govorilo o inicijativi za izglasavanje nepoverenja Vladi – a posebno u njenom tehničkom mandatu.
”Spajić i Milatović kroz ‘funkcionersku kampanju’ stiču biračko telo promovišući rezultate protiv kojih je Spajić bio na skupštinskim odborima – poput vraćanja naknada majkama, umanjenja ili ukidanja stope poreza i doprinosa i sl. Dodatno, u tehničkom mandatu – a tokom izborne kampanje u Beranama i u susret onoj u Podgorici – Spajić je dodelio jednokratnu pomoć za oko 80 hiljada penzionera, a Milatović – koji prema Uredbi o organizaciji i načinu rada državne uprave nije zadužen za pitanja demografske politike – istu komentariše i predlaže nova izdvajanja iz budžeta…”, napominje Pejović.
Kad je reč o partijskom angažmanu drugih članova Vlade, ministarka Bratić je prošle sedmice – nakon što je ranije najavila da postoje velike šanse da se politički angažuje – saopštila da ima “određene simpatije” prema stavovima nekih političkih grupacija, ali da će, zasad, ostati na tome. Ona je nedavno u Beranama fotografisana u društvu funkcionera DF-a.
Partijsko delovanje nije isključio ni ministar Sekulović, iako kaže da su mu stranke “preuske”, a on njima “neuklopljiv”.
”To je jedna čudna dinamika, dijalektika između mene i partija. Ali, ništa nije nemoguće. Dakle, ne mogu da isključim ni tu mogućnost. Ali, to ide teško sa mnom… Angažman u partiji zahteva u stvari puno uključenje u politički život. I ja o tome, naravno, razmišljam. Ali, postoje i određene stvari koje me odbijaju”, rekao je on.
Konstatujući da je političar “najtraženija profesija u Crnoj Gori”, Pepić pita zašto niko od ministara, ako poseduje stručne kvalifikacije, ne pronađe sebe u privredi, “već gleda kako da sačuva fotelju ili opet dođe do političke funkcije”.
”Svi oni se pozivaju na to da ih, navodno, ne interesuju fotelje, a oči bi jedni drugima povadili zbog njih… Da nam je privreda jaka, ljudi ne bi gledali da po svaku cenu nađu uhlebljenje u političkim strukturama. Trideset godina ni poziciju, ni opoziciju ne interesuje privredni razvitak države. A ovo malo radnih mesta što ima, čuvaju za članove svojih porodica… Ovim potezom ne šalje se dobra poruka ni ljudima kojima je stvarno stalo da Crna Gora krene da se razvija kao demokratsko društvo”, zaključuje Pepić.
Pepić kaže da je veoma lako objasniti to što je donošenje važnih odluka na Vladi blokirano zbog nesuglasica između ministara.
”To pokazuje da niko od njih nije tu iz opšteg interesa, već iz pojedinačnih. Jedna grupa ministara je ljuta i neće da učestvuje u sednicama, dok je druga više bila zauzeta lokalnim izborima, da bi videla kakav im je politički rejting i da bi valorizovala benefite programa ‘Evropa sad’”, ocenjuje on.
Sednica Vlade koja je trebalo da se održi prošlog četvrtka otkazana je zbog službenih putovanja ministra, bojkota nekih od njih, te učešća u kampanji za lokalne izbore.
Prethodno je 17. marta sednica na čijem dnevnom redu je bio predlog zaključaka kojima je trebalo da se podrže sankcije Rusiji, prekinuta nakon svađe premijera Krivokapića i ministra vanjskih poslova Đorđa Radulovića.
Pejović kaže da blokada ključnih državnih institucija pokazuje da građanin nije u fokusu odlazeće Vlade i njenih ministara, kao i da su mnogo bitniji lični i politički interesi.
”Poražavajuće je, neozbiljno i oportunistički da je politički rejting – odnosno sticanje ili čuvanje biračkog tela – pa čak i na lokalnim izborima, važniji od evropskog puta Crne Gore i pozicije u kojoj se građani nalaze usled multiplikativnog efekta rasta cena energenata i osnovnih sirovina”.
Bonus video: Abazović o sankcijama Rusiji, neozbiljnosti Krivokapića i problemu sa kvorumom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare