Čeka nas 14 zanimljivih dana: Ogromno ostrvo Sunčevih pega okreće se ka Zemlji

Ovo područje pega moglo bi da narednih nekoliko nedelja na Zemlji učini veoma uzbudljivim, piše Index.hr.Prva grupa, nazvana AR3490, prešla je severoistočni horizont Sunca 18. novembra i rotirala se bliže Zemlji, da bi je ubrzo sledila druga grupa pod nazivom AR349.

Područje utiče na način na koji vibrira celo Sunce

Naučnici su već ranije, dok su pege bile iza Sunčevog horizonta, znali da one dolaze jer su na tom području snimili „helioseizmičke potrese“, odnosno talase na površini Sunca. Region Sunčevih pega je „toliko velik da utiče na način na koji celo Sunce vibrira“, izvestio je Spaceweather.com.Od njihovog pojavljivanja, grupe sunčevih pega su se razdvojile, rađajući nove pege, uključujući AR3492, AR3495, AR3496 i AR3497, stvarajući čitav „arhipelag“, objavio je sajt EarthSky.Područje se prostire na oko 200.000 kilometara, što je više od 15 puta više od prečnika Zemlje.

Jake erupcije se već beleže, a mogle bi i najjače

U protekla četiri dana ovo područje već je izbacilo najmanje 16 solarnih baklji M klase i C klase, druge i treće najjače klase solarnih baklji. Stručnjaci upozoravaju da bi u narednih nekoliko nedelja moglo biti mnogo više erupcija iz ovih klasa, ali i iz najjače klase X.Stručnjak za Sunce prof. Bojan Vršnak sa Hvarske opservatorije Geodetskog fakulteta u Zagrebu kaže da u ovoj situaciji erupcije klase X mogu, ali i ne moraju nužno da nastanu.„Očigledno je na delu tzv. ’emerging flux’, odnosno pojavni magnetni fluks, proces kojim magnetno polje iz unutrašnjosti Sunca izlazi na površinu, stvarajući sunčeve pege i aktivne oblasti. Ovaj proces može dovesti do stvaranja sunčevih baklji i koronalnih masa koje izbacuju velike količine energije u svemir. To je plodno tlo za stvaranje svega, uključujući i erupcije klase X, ali ponekad kroz manje erupcije klase C i M, magnetne tenzije mogu da se opuste, tako da ne mora da se dogodi bljesak klase X“, objasnio je on.

Mogući prekidi radio veza

Vršnak kaže da bi razvoj pega mogao da dovede do izbacivanja koronalne mase (CME), odnosno vetrova naelektrisanih sunčevih čestica, koji bi mogli da udare u Zemlju i izazovu jake geomagnetne oluje.„Mogle bi da izazovu prekide u radio komunikacijama i spektakularnu auroru borealis. Međutim, jačina ovog efekta će u velikoj meri zavisiti od toga da li se smer magnetnog polja solarnih vetrova poklapa sa Zemljinim ili je suprotan. Ako bude suprotno, efekat će biti veći“, kaže Vršnak, dobitnik prestižne nagrade Evropske svemirske agencije (ESA) za solarna istraživanja.

Šta su solarni vetrovi?

Sunčev vetar je plazma male gustine koju emituje Sunce, a sastoji se uglavnom od električno naelektrisanih čestica, uglavnom protona i elektrona, uz nešto alfa čestica i jona kiseonika.Brzine ovih čestica kada stignu do Zemljine magnetosfere su između 250 i 900 kilometara u sekundi, pri čemu se gustina vetra i brzina povećavaju tokom povećane sunčeve aktivnosti. Sunčev vetar formira Van Alenove pojaseve, oblasti oko Zemlje u kojima se usled dejstva Zemljinog magnetnog polja, električno naelektrisane čestice kreću velikom brzinom, formirajući snažan izvor elektromagnetnog zračenja. Linije Zemljinog magnetnog polja koje se protežu između polova usmeravaju naelektrisane čestice sunčevog vetra ka polovima, gde se sudaraju sa česticama gasa u atmosferi, što rezultira aurorama koje se najbolje vide u polarnim regionima.Sunčev vetar, između ostalog, stvara geomagnetne oluje koje mogu da poremete rad radio stanica i satelita, kao i električnih mreža na Zemlji.

Zabeleženi su i veliki plazma lukovi

Astronomi su poslednjih dana primetili i nekoliko velikih lukova plazme na Suncu, tzv. prominencije, koje se uzdižu iznad nekih Sunčevih pega u grupi. Najveći među njima uzdiže se više od 64.000 km iznad površine. U nekom trenutku bi mogli da se odlome i odlete u svemir.Pored svega navedenog, na južnoj hemisferi Sunca pojavile su se još tri grupe Sunčevih pega.

Znak da se približava solarni maksimum

Pojava ovih velikih klastera Sunčevih pega je najnoviji znak da se Sunce brzo približava solarnom maksimumu, vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa, za koji se predviđa da će se desiti sledeće godine.Tokom solarnog maksimuma Sunčeva magnetna polja se intenzivnije zapliću, što Sunčevim pegama omogućuje da lakše nastaju i rastu.Kris Vikland, meteorolog i fotograf polarne svetlosti napisao je na društvenoj mreži „Iks“ (bivši tviter), da najnovije tamne mrlje čine verovatno najveće područje Sunčevih pega koje je do sada video u ovom solarnom ciklusu.„Sledećih 14 dana moglo bi biti vrlo zanimljivo“, dodao je.