Brisel gubi strpljenje s premijerom Severne Makedonije

Portal navodi da su evropske diplomate u početku bile oprezno optimistične nakon izbora Mickoskog, nadajući se napretku u reformama, ali je taj optimizam izbledeo jer Brisel smatra da su očekivanja i zahtevi premijera u Skoplju nerealni i u suprotnosti s principima EU.Pristup Mickoskog izaziva zabrinutost u Briselu u vezi sa njegovim razumevanjem načina funkcionisanja EU. Izvori navode da on ne samo da pokušava da odloži potrebne ustavne promene, već i postavlja zahteve Bugarskoj, uključujući deklaraciju o priznavanju makedonske manjine i poštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Ti zahtevi se smatraju neizvodljivim u institucionalnom okviru EU, jer države članice ne mogu da daju bilateralne garancije koje Skoplje traži, navodi EUalive.

Portal dodaje da su čak i zvaničnici EU koji su u početku pokazivali političku naklonost prema Mickoskom sada otvoreno kritični. Iza zatvorenih vrata, Brisel sumnja da je Mickoski propustio prilike da zauzme pragmatičniji stav, verovatno iz domaćih političkih razloga ili zbog fokusa na predstojeće lokalne izbore.

Zabrinutost EU ne odnosi se samo na zastoj u reformama, već i na širi spoljnopolitički kurs Severne Makedonije i Brisel sada traži pojašnjenje u vezi sa strateškim prioritetima Severne Makedonije. Kako se prostor za napredak sužava, EU poziva Skoplje da odlučno potvrdi svoje evropske ambicije, piše EUalive.

Bugarska je blokirala pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU još od 2020. godine, pozivajući se na nerešena istorijska i kulturna pitanja. Mickoski je izrazio frustraciju, navodeći da je Bugarska jedina članica EU koja se protivi kandidaturi Severne Makedonije, što pripisuje predizbornoj atmosferi u Bugarskoj i nedostatku dijaloga.

Sofija zahteva da Severna Makedonija izmeni svoj ustav kako bi priznala bugarsku manjinu, što je predviđeno pregovaračkim okvirom EU iz 2022. godine. Mickoski je to odlučno odbacio, nazivajući to "bugarskim diktatom" i izjavljujući da takve promene neće biti sprovedene dok je on na vlasti, jer, kako kaže, one narušavaju nacionalni suverenitet.

Bugarska je 2022. ukinula veto i podržala "francuski predlog" (dogovoren tokom francuskog predsedavanja EU), koji je omogućio da Skoplje započne pregovore sa EU pod uslovom da izmeni ustav i među priznate manjine uključi i bugarsku. Međutim, pregovori nisu započeli jer vlada Mickoskog nije ispunila obaveze prema EU.

Mickoski dovodi u pitanje potrebu za amandmanom, pozivajući se na mali broj građana koji se izjašnjavaju kao Bugari u Severnoj Makedoniji i ukazuje na 14 presuda Evropskog suda za ljudska prava koje, kako tvrdi, ukazuju na kršenja prava makedonske manjine u Bugarskoj.

Premijer je optužio Bugarsku da osporava makedonski identitet, uporedivši to sa ruskom agresijom na Ukrajinu u izjavi koju je 2022. dao njegov zamenik u stranci.

Prošlog meseca, jedan bugarski medij je objavio da članovi porodice Hristijana Mickoskog, uključujući njegovu svastiku i rođake, imaju bugarsko državljanstvo i posluju u Bugarskoj, što je bugarski predsednik Rumen Radev nazvao "ironičnim i zabrinjavajućim" s obzirom na antibugarsku retoriku Mickoskog. To je izazvalo kontroverze i u zemlji i u bilateralnim odnosima.

Zbližavanje Mickoskog sa Viktorom Orbanom, uključujući ekonomski sporazum iz 2024, izazvalo je zabrinutost u Bugarskoj zbog mogućih promena regionalnih prioriteta, naročito njegovog favorizovanja železničke pruge Budimpešta–Beograd–Skoplje–Atina u odnosu na Koridor VIII koji podržava EU i koji povezuje Severnu Makedoniju sa Bugarskom.

U geopolitičkom smislu, Koridor VIII se smatra ključnim za NATO, dok se pruga ka Budimpešti smatra strateški važnom za Kinu.

Mickoski je optužio Bugarsku da ne gradi dobrosusedske odnose, što je osnovna vrednost EU, i da vodi dijalog koji je više emotivan nego racionalan.

S druge strane, bugarska vlada optužuje Mickoskog da podriva međunarodne obaveze i širi manipulativne narative, naročito u vezi sa presudama o ljudskim pravima.

Ova pitanja odražavaju duboko ukorenjene nesuglasice oko identiteta, istorije i regionalne politike, koje dodatno komplikuju ambicije Severne Makedonije za članstvo u EU i poziciju Bugarske kao države članice sa pravom veta. Nacionalistički stav Mickoskog i bugarska nepopustljivost u vezi sa svojim zahtevima, koji su ujedno i zahtevi EU, i dalje koče napredak, a trenutno se ne nazire rešenje, zaključuje EUalive.