Corda Piano Trio: Energija zajedništva prelazi jezičke i kulturne granice

Piše: Barbara Garčević

Corda Piano Trio, kog čine istaknuti srpski muzičari, violinistkinja Una Stanić, violončelista Nemanja Stanković i pijanista Vladimir Milošević, nedavno je predstavio prvi, dugoočekivani studijski album "The Art of Three". Nesvakidašnje lepa promocija u foajeu Kolarčeve zadužbine prikazala je njihovu virtuoznost na delu, ali i svu lepotu kamerne muzike.

Album je objavila izdavačka kuća "Azure Sky" iz Hong Konga, a snimljen je u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, uz muzičku produkciju Predraga Radisavljevića.

Na albumu su predstavljena dela za klavirski trio, nastala u prelomnim fazama stvaralačkog puta Gabrijela Forea, Sergeja Rahmanjinova i Dmitrija Šostakoviča. Povezane obeležavanjem značajnih godišnjica, ove kompozicije objedinuju zrelu introspekciju i mladalačku snagu izraza, gradeći zaokruženu umetničku celinu koja osvetljava različite etape formiranja njihovog ličnog muzičkog jezika unutar forme trija, a o dugoočekivanom izdanju članovi Corda Piano trija govore za Nova.rs.

Nedavnu promociju albuma u foajeu Kolarčeve zadužbine oblikovali ste kao intiman umetnički događaj, na granici između koncerta i razgovora s publikom. Koliko vam je bilo važno da već prvi susret sa albumom bude iskustvo, a ne samo predstavljanje ?

Vladimir: Bilo nam je veoma važno da promocija ne bude samo formalno predstavljanje CD-a, već stvaran susret sa publikom. Ovaj album je za nas rezultat jednog intenzivnog perioda zajedničkog rada i želeli smo da to podelimo na neposredan način. Zato smo odlučili da sviramo uživo i da razgovaramo sa publikom - da ljudi ne čuju samo muziku, već i kako razmišljamo, kako dolazimo do interpretacija i šta nas povezuje kao trio. Intimna atmosfera u foajeu Kolarca nam je omogućila da budemo opušteniji i otvoreniji. Na kraju smo imali utisak da je to bio pravi dijalog, a ne jednostrano predstavljanje, i to nam je bilo najvažnije.

Naslov albuma "The Art of Three" sugeriše ne samo formu već i filozofiju zajedničkog muziciranja. Kako se ta ideja razvija kroz vašu probu, dijalog i interpretaciju?

Vladimir: Naziv "The Art of Three" za nas je zapravo opis procesa kroz koji svakodnevno prolazimo. Trio nije samo tehnički format - to je stalno prilagođavanje, slušanje i traženje zajedničkog jezika. Na probama mnogo razgovaramo, ponekad se i ne slažemo odmah, ali upravo iz tog procesa dolazimo do rešenja koja su dublja i uverljivija. Svako od nas ima svoj senzibilitet i iskustvo, jer pripadamo potpuno različitim generacijama i školovali smo se na raznim mestima širom sveta, ali kada uskladimo energiju i ideju, tada muzika dobija posebnu snagu. Za nas je "umetnost trojstva" zapravo umetnost poverenja - poverenja u sopstveni glas, ali i u glas onog drugog.

Na albumu su objedinjena dela Forea, Rahmanjinova i Šostakoviča iz ključnih razvojnih faza njihovog stvaralaštva. Na koji način pristupate interpretaciji kompozitora različitih estetskih svetova, a da zadržite jedinstven identitet ansambla?

Vladimir: Proces rada na repertoaru koji smo snimili bio je izuzetno izazovan upravo zbog njihove izražene različitosti. Fore nas uvodi u svet suptilne francuske elegancije, prozračnih tekstura i suzdržane, unutrašnje emotivnosti. Rahmanjinov, s druge strane, donosi široku, gotovo simfonijsku liriku i snažnu strast, dok Šostakovič otvara prostor dramatičnosti, ironiji i složenoj emotivnoj ambivalenciji. Nismo nastojali da ove estetski udaljene svetove "ujednačimo". Ono što im daje zajedničku nit jeste naš način međusobnog slušanja i reagovanja. Verujem da se identitet ansambla ne gradi prvenstveno kroz stil, već kroz odnos - način na koji komuniciramo, dišemo zajedno i osluškujemo jedni druge u procesu stvaranja. Upravo ta povezanost i poverenje među nama stvaraju osećaj kontinuiteta i zaokruženosti albuma, uprkos izrazitim razlikama među kompozitorima.

Na promociji albuma posebno ste istakli saradnju sa producentom Predragom Radisavljevićem. Kako izgleda ta saradnja i na koji način je produkcijski proces oblikovao konačan rezultat?

Nemanja: Predrag Radisavljević je, slobodno mogu da kažem, četvrti član trija Corda. Nije samo muzički producent, već naš umetnički saputnik u procesu - neko sa kim razmenjujemo ideje, preispitujemo interpretacije i zajedno tražimo zvuk koji želimo da predstavimo publici. Izuzetno je obrazovan muzičar i naš kolega na Fakultetu muzičke umetnosti - školovan i kao izvođač, i kompozitor, i producent. Ta širina mu omogućava da razume muziku iz više uglova: izvođačkog, autorskog i produkcijskog. Nama je to bilo dragoceno, jer je mogao da sagleda celinu i da pomogne da naša ideja dobije jasnu i preciznu formu. Delimo sličnu viziju umetničke muzike - za nas ona nije samo estetski čin, već prostor u kom se oblikuje svest i senzibilitet društva. Taj zajednički pogled dao je procesu dodatnu dubinu. A činjenica da je Predrag i naš blizak prijatelj stvorila je atmosferu poverenja, bez koje ovakav rezultat ne bi bio moguć.

Album je objavila izdavačka kuća iz Hong Konga - kako je došlo do te saradnje i šta vam znači internacionalni okvir za razvoj ansambla?

Nemanja: Do saradnje je došlo upravo zahvaljujući Predragu Radisavljeviću, koji je, između ostalog, muzički producent festivala KotorArt, sa kojim izdavačka kuća "Azure Sky" već ima uspostavljenu saradnju. Tako je otvoren prostor da i naš projekat bude predstavljen toj kući. Reč je o relativno mladoj, ali vrlo ambicioznoj izdavačkoj kući. Njihova filozofija je da brišu granice i da klasičnu muziku približe generaciji koja sluša bez predrasuda - i to je nešto sa čim se mi u potpunosti identifikujemo. Svedoci smo da se muzička industrija širom sveta brzo menja, a u našem okruženju gotovo da više ne postoje relevantne izdavačke kuće sa fokusom na klasičnu muziku. Zato je za nas velika stvar što iza ovog albuma stoji upravo "Azure Sky". Zahvaljujući toj saradnji već smo dobili prostor i izuzetne kritike na značajnim međunarodnim platformama i medijima kao što su BBC, "Pizzicato" magazin i "Interlude". Internacionalni okvir nam je važan ne samo zbog vidljivosti, već i zbog osećaja da muzika koju stvaramo komunicira van lokalnog konteksta. To je potvrda da umetnički jezik kojim govorimo ima univerzalnu vrednost.

Trio postoji od 2022. godine - i pažljivo gradite sve segmente javnog nastupa, od fotografije, komunikacije s medijima do scenskog izgleda. Koliko vam upravo ti elementi pomažu u promociji kamerne muzike?

Una: Svakako verujemo da svi ti elementi doprinose promociji kamerne muzike i savremenom predstavljanju jednog ansambla. Danas je način komunikacije sa publikom mnogo širi od samog koncertnog prostora i važno je da budemo prisutni i promišljeni i u tim segmentima. Međutim, za nas je suština od samog početka bila kvalitet. Pre nego što smo razmišljali o fotografiji, vizuelnom identitetu ili medijskoj strategiji, naš imperativ je bio rad na zajedničkom zvuku, na razumevanju partiture, na izgradnji poverenja i istinske muzičke komunikacije unutar trija. To podrazumeva rad na frazi, disanju, dramaturgiji, na tome da postanemo jedno telo u muzici. Upravo zato mislim da su ljudi najpre prepoznali naš kvalitet u muzičkom smislu i da su, zahvaljujući tom poverenju, oko nas počeli da se okupljaju divni saradnici koji nam pomažu u drugim aspektima - od fotografije, stajlinga i dizajna do komunikacije sa medijima. Ti elementi su važni i pomažu da kamernu muziku približimo savremenoj publici, ali temelj svega ostaje ono što se dešava između nas troje na sceni.

Album "The Art of Three" je već dobio izuzetne reakcije međunarodne i domaće kritike - od BBC Radija 3 i magazina "Pizzicato" do Radija Beograd 2. Primećujete li razlike u načinu na koji vašu interpretaciju čitaju strani kritičari u odnosu na domaću publiku i medije?

Una: Postoji izvesna razlika, i ona je prirodna. Domaća publika i kritičari nas poznaju od malih nogu - pratili su razvoj naših individualnih karijera, naše obrazovanje, prve nastupe, pa zatim i formiranje trija. Zbog toga njihova percepcija nosi i jednu dimenziju kontinuiteta i ličnog konteksta. Oni ne slušaju samo jedan album - slušaju i put koji je do njega doveo. Strani kritičari, s druge strane, često nas prvi put čuju kroz ovaj diskografski projekat. Njihov pristup je možda analitičniji i oslobođen ličnog konteksta - fokusiran na zvuk, balans, stilsku utemeljenost i mesto albuma u širem međunarodnom repertoaru. Ipak, ono što nam je posebno dragoceno jeste da i u inostranstvu nailazimo na izuzetnu srdačnost publike. Bez obzira na to što nas ne poznaju lično, publika veoma jasno prepoznaje bliskost i poverenje koje imamo na sceni. Ta energija zajedništva, čini mi se, prelazi jezičke i kulturne granice - i to je možda najveća potvrda da smo na pravom putu.

Prethodne godine svo troje ste, nevezano za trio, imali nekoliko zapaženih nastupa u inostranstvu. A kada će beogradska publika biti u prilici da vas sluša?

Nemanja: Beogradski koncerti su u aktivnoj pripremi i već smo u završnim razgovorima oko narednih nastupa. Još uvek ne možemo da izađemo sa konkretnim datumima, ali publika neće dugo čekati. Radujemo se skorom povratku na našu matičnu scenu.