Jedna raketa može zapaliti NATO i Evropu: Da li Iran gura Alijansu u rat?

Ovaj događaj otvorio je pitanje koje zabrinjava zapadne stratege: šta će se dogoditi ako Iran zaista pogodi Tursku – i da li bi to automatski moglo da uvuče NATO u rat protiv Teherana.

Raketa iznad Turske

Balistička raketa lansirana iz Irana presretnuta je iznad turske provincije Hataj, blizu granice sa Sirijom, a delovi projektila pali su u blizini grada Dortjol, nedaleko od vazdušne baze Indžirlik, jedne od najvažnijih NATO instalacija u regionu.

Ta baza ima poseban značaj jer se u njoj nalaze američki vojnici, ali i nuklearno oružje SAD raspoređeno u okviru NATO nuklearnog programa, navodi analiza istraživačkog centra Foundation for Defense of Democracies (FDD).

„To je prvi slučaj od početka rata da je projektil iz Irana stigao do vazdušnog prostora NATO teritorije“, pišu analitičari Sinan Cidi i Vilijam Doran.

Iako nije potpuno jasno da li je projektil bio namenjen Turskoj ili nekoj drugoj meti u regionu, činjenica da je preleteo njen vazdušni prostor već se smatra ozbiljnim bezbednosnim incidentom.

NATO upozorava Iran

Reakcija Zapada bila je brza. Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je u razgovoru sa turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom da su „napadi na suverenu teritoriju Turske neprihvatljivi“ i obećao punu podršku Vašingtona Ankari, saopštio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot.

Sličnu poruku poslala je i NATO.

„NATO čvrsto stoji uz sve saveznike, uključujući Tursku, dok Iran nastavlja neselektivne napade širom regiona“, rekla je portparolka Alijanse Alison Hart.

Ankara je zbog incidenta pozvala iranskog ambasadora i upozorila Teheran da ne preduzima poteze koji bi dodatno proširili sukob, prenosi AFP.

Opasnost od aktiviranja člana 5

Ključni razlog za zabrinutost nalazi se u samoj strukturi NATO-a. Prema članu 5 Severnoatlantskog sporazuma, napad na jednu članicu može se smatrati napadom na sve.

Iako takva odluka zahteva politički konsenzus svih članica, sama mogućnost da bi napad na Tursku mogao pokrenuti kolektivnu vojnu reakciju predstavlja snažan faktor odvraćanja za Iran.

„Direktan napad na teritoriju Turske promenio bi pravni i vojni okvir ovog rata“, navodi analiza objavljena u međunarodnim medijima.

Za razliku od arapskih država Persijskog zaliva koje su već pogođene iranskim raketama i dronovima, Turska je deo najjačeg vojnog saveza na svetu.

Zašto Iran izbegava Tursku

Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da Teheran pokušava da izbegne direktan sukob sa Ankarom.

„Direktna vojna akcija protiv Turske mogla bi da izazove simetričan odgovor Ankare i gurne sukob van granica koje je moguće kontrolisati“, upozorio je Arif Keskin, iranski stručnjak sa Univerziteta u Ankari, prenosi AFP.

Napad na Tursku imao bi i ogromne političke posledice.

„To bi dramatično povećalo stratešku cenu sukoba jer bi moglo aktivirati mehanizme kolektivne odbrane NATO-a“, rekao je Serhan Afakan, direktor Centra za iranske studije u Ankari (IRAM).

Zbog toga su analitičari uvereni da činjenica da Iran do sada nije gađao Tursku nije slučajnost.

„Iranova odluka da ne napada Tursku nije znak dobre volje, već rezultat složenog strateškog proračuna“, ocenjuje Keskin.

Turska između dve strane

Situaciju dodatno komplikuje politika Ankare, koja pokušava da balansira između suprotstavljenih strana.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je na prekid nasilja u regionu i naglasio da Turska želi mir između Irana, SAD i Izraela.

„Na strani smo mira. Želimo kraj krvoprolića i trajni mir u regionu“, rekao je Erdogan u obraćanju članovima svoje partije AKP u Ankari.

Istovremeno, Turska je kritikovala američko-izraelske napade na Iran i čak izrazila žaljenje zbog smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Zbog toga analitičari smatraju da Vašington sada pokušava da iskoristi incident sa raketom kako bi Tursku čvršće vezao za zapadni blok.

„Ovo je prilika da SAD zatraže od Ankare jasnije svrstavanje protiv iranskog režima“, navode Cidi i Doran u analizi FDD.

Scenario koji bi promenio rat

Ako bi Iran zaista pogodio tursku teritoriju ili NATO bazu poput Indžirlika, posledice bi bile dramatične.

Takav napad mogao bi da pokrene konsultacije unutar NATO-a prema članu 4, a u ekstremnom slučaju i aktiviranje člana 5, što bi praktično značilo ulazak čitavog saveza u rat protiv Irana.

U tom scenariju sukob koji je počeo kao regionalni rat između Irana i Izraela mogao bi da preraste u veliki međunarodni konflikt.

Za sada Teheran pokušava da izbegne taj rizik. Ali incident sa oborenom raketom pokazuje koliko je granica između regionalnog sukoba i globalnog rata postala opasno tanka.