Izvori EU: Island prvi ulazi u Uniju, možda i Crna Gora, Ukrajina na ledu, Beograd na začelju

Dakle, neprihvatljive su "prečice", a ocena je da bi Crna Gora možda mogla kroz dve-tri godine da zakuca na vrata EU, s tim da naročito sprovede još dodatne reforme vladavine prava.

Nezavisni analitičari su primetili da nema naznaka da bi vođi EU raspravljali i o onome što dosad smatralo kao drugi bitan preduslov, a to je preuređenje same Unije, počev od budžeta, sastava Evropske komisije i parlamenta, pa do sistema jednoglasnog odlučivanja o zaključivnju pregovora.

Albanija ;je napredovala, kako je ocenjeno, uz opaske i da je tamo na vlasti neka vrsta autokratije i još manjkava vladavina prava, a u Srbiji se vidi nazadovanje u reformama i nejasnoće oko toga da li vlast u Beogradu zaista želi da nastavi put ka EU.

Nezavisni analitičari misle da je ponuda Tirane i Beograda da se dobije članstvo u EU i šengenskom prostoru bez prava glasa samo kupovina vremena za očuvanje trgovine s Unijom, ali i autokratske vlasti.

Kad je Ukrajina u pitanju, kažu evropski diplomatski izvori i nezavisni analitičari, jednostavno je nemoguće da Kijev od januara 2027. uđe u članstvo EU, što su Amerikanci uneli u uslov i jemstvo za bezbednost u predlogu mirovnog pregovora s Rusijom.

To je predočio i sam nemački kancelar Fridrih Merc, a među partnerima u Uniji većina misli da bi Uniju uzdrmao, a ne doneo boljitak kad bi članica postala zemlja u ratu, s problemima vladavine prava, gangrenom korupcije i poljoprivredom koja bi zahtevala ogromna sredstva iz evropskog budžeta.

Među partnerima u EU je preovladao stav da je sprovođenje ključnih reformi, posebno vladavine prava i temeljnih sloboda, uslov bez kojeg je nemoguće zamisliti priključivanje neke zemlje Uniji, makar i u vidu "obrnutog proširivanja", što predlaže Evropska komisija.

Na sastanku ambasadora koji pripremaju samit EU je taj "obrnuti postupak" od većine gurnut u stranu, a značio bi da bi kandidati za članstvo formalno bili prihvaćeni, s tim da u međuvremenu postepeno sprovedu sve uslove, kako je preneo briselski portal Euraktiv.

Komesarka za proširivanje Marta Kos je međurim saopštila da je Evropska komisija "trenutno u završnoj fazi pripreme nacrta ugovora" o članstvu s Crnom Gorom.

I, kako je predočila, da se utvrdi "koje su nam zaštitne mere nužne da bismo osigurali da buduće članice nastave da poštuju svoje obaveze i nakon pristupanja... protiv izlaganja opasnosti od trojanskih konja u EU, zemalja koje deluju protiv naših zajedničkih ciljeva".

Bugarska i Rumunija su posle ulaska u članstvo EU dugo imale klauzulu nadzora kad je u pitanju vladavina prava.

Evropske diplomate navode da Francuska, Italija, Holandija, pa i Nemačka ističu da, uprkos jasnom urušavanju demokratije u Srbiji, toj zemlji treba održati most ka priključivanju Uniji, ali uz jasne zahteve za ozbiljan napredak u vladavini zakona, nezavisnosti pravosuđa, slobodnih medija i izbora, otud i mišljenje da bi možda moglo da se prihvati otvaranje jednog tehnički mogućeg klastera poglavlja u pregovorima.

Ipak, da se i na istoku EU gleda realno, otvorenih očiju na stanje u Srbiji govori i analiza Institut za međunarodne odnose u Pragu, koji stavlja do znanja da se "EU se dugo držala 'stabilokratije' na Zapadnom Balkanu".

To je, predočava češki institut, dovelo do "stalnog demokratskog nazadovanja i zarobljavanja države, a EU nije reagovala na urušavanje vladavine zakona, slobode medija i demokratske vladavine".

"A kad se imaju na umu nedavni masovni protesti studenata u Srbiji, možemo samo reći da su bazni demokratski pokreti i njihova sposobnost da se pokrene podrška javnosti, ključni za otpor domaćim pritiscima i spoljnim pritiscima, uz podsticaj demokratskim reformama", dodaje praški institut.