Jeftini dron protiv rakete od tri miliona: Iran je našao način da udari mnogo jače protivnike, SAD nemaju odgovor

U danima nakon izraelsko-američkih napada na iranske ciljeve, zemlje Persijskog zaliva počele su da slušaju zvuk koji je ukrajinskim vojnicima već dobro poznat – prodorno zujanje takozvanih „kamikaza dronova“. Ove letelice, koje eksplodiraju kada udare u metu, postale su ključni deo iranske strategije odmazde.

Kako piše CNBC, Iran je već lansirao hiljade ovih dronova prema ciljevima u regionu, pokušavajući da preoptereti protivničke sisteme protivvazdušne odbrane. Iako mnogi budu presretnuti, deo ipak uspeva da probije odbranu i pogodi infrastrukturne objekte.

Prema podacima ministarstva odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata, od početka sukoba registrovano je više od 900 iranskih dronova, a desetine su pogodile teritoriju te zemlje, oštetivši luke, aerodrome, hotele i data-centre.

Ovi „kamikaza“ dronovi šahed nose eksploziv koji detonira pri udaru i može da izazove veliku štetu. Najsmrtonosniji napad na američke snage do sada izveden je upravo takvim dronom koji je pogodio bazu u Kuvajtu, pri čemu je poginulo šest američkih vojnika.

Šire se i nepotvrđene tvrdnje da je šahedom pogođen radar vredan više od milijardu dolara u Katru.

„Krstareća raketa za siromašne“

Na prvi pogled, “šahed-136” ne izgleda impresivno u poređenju sa modernim raketama ili sofisticiranim bespilotnim letelicama. Dron je dug oko tri i po metra, ima trouglasta krila i relativno jednostavnu konstrukciju. Međutim, njegova snaga leži u nečemu drugom – ceni i brojnosti.

Kako navode analitičari, jedan šahed košta između 20.000 i 50.000 dolara, jer se proizvodi uz pomoć komercijalne elektronike koja je relativno lako dostupna. Za razliku od toga, rakete koje se koriste za njihovo obaranje često koštaju milione dolara.

Zbog toga stručnjaci ovu letelicu često nazivaju „krstarećom raketom za siromašne“. Kako navode za Njujork tajms, presretanje jednog takvog drona može biti desetine puta skuplje od same letelice.

„Definitivno je skuplje oboriti dron nego ga lansirati“, rekao je Artur Erikson, direktor američke kompanije za proizvodnju dronova Hylio. „To je matematička igra – odnos troškova može biti deset prema jedan, ali ponekad i šezdeset prema jedan u korist Irana.“

Upravo ta ekonomska logika stoji u osnovi iranske strategije.

Strategija iscrpljivanja

Za Iran, koji je godinama pod međunarodnim sankcijama i ima ograničen pristup naprednoj vojnoj tehnologiji, jeftini dronovi predstavljaju način da nadoknadi tehnološki jaz.

Umesto da koristi skupe balističke rakete, Teheran može da lansira velike „rojeve“ dronova koji preplavljuju protivničke radare i sisteme odbrane. Čak i ako većina bude oborena, svaki presretnuti dron znači da je protivnik potrošio mnogo skuplju raketu.

Kako piše CNBC, presretači iz američkog sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“ mogu da koštaju i više od tri miliona dolara po projektilu, a zalihe takvih raketa nisu neograničene.

U takvom „ratu iscrpljivanja“ Iran pokušava da natera protivnike da troše ogromne resurse na odbranu, dok on sam relativno jeftino održava pritisak.

Dron koji je promenio moderno ratovanje

Šahed-136 prvi put je šire predstavljen oko 2021. godine, ali je globalnu pažnju privukao kada je Rusija počela masovno da ga koristi tokom rata u Ukrajini. Moskva je dobila hiljade ovih letelica i čak pokrenula sopstvenu proizvodnju na osnovu iranskog dizajna.

To iskustvo je, prema procenama vojnih analitičara, dodatno unapredilo dron – dodate su nove antene protiv ometanja, poboljšana navigacija i snažnije bojeve glave.

Dron može da nosi 30 do 50 kilograma eksploziva, a najnovije verzije imaju domet i do 2.000 kilometara, što znači da mogu da pogode ciljeve širom Bliskog istoka.

Još jedna prednost je način lansiranja. Dronovi se mogu ispaljivati sa kamiona ili jednostavnih platformi, što ih čini teškim za otkrivanje i uništavanje pre lansiranja.

Problem koji tek dolazi

Masovna upotreba jeftinih dronova otvorila je ozbiljno pitanje za vojsku Sjedinjenih Država i njihove saveznike: da li je dugoročno moguće braniti se od napada koji su toliko jeftini.

Prema analizi Njujork tajmsa, čak i najmoderniji sistemi protivvazdušne odbrane nisu projektovani za scenario u kojem se lansiraju stotine ili hiljade malih letelica odjednom. Zalihe presretača su ograničene, a proizvodnja novih traje godinama.

Zbog toga vojske širom sveta pokušavaju da razviju jeftinije načine odbrane – od elektronskog ometanja GPS signala, preko laserskog oružja, do dronova-presretača koji love druge dronove.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da će za razvoj takvih sistema biti potrebno vreme. Do tada, jeftini dronovi poput šaheda mogli bi da ostanu jedno od najopasnijih oružja modernog ratovanja.

Jer u savremenim sukobima, kako pokazuje iranski primer, nije presudno samo ko ima najnaprednije oružje – već i ko može da vodi rat najjeftinije.