Odlična vest za mafiju, 200 predmeta pod znakom pitanja: Kancelarija Srbije u Evrodžastu ugašena, iz Vrhovnog tužilaštva objašnjavaju šta to u praksi znači

Izbor tužiteljke Gordane Janićijević nije prošao na Visokom savetu tužilaštva i zbog toga je srpska kancelarija Evrodžasta u Hagu, valjda privremeno, zatvorena, a tužiteljka Janićijević nije izabrana, jer je aktuelni ministar pravde Nenad Vujić insistirao na drugom kandidatu.

Iz Vrhovnog javnog tužilaštva potvrđuju da je tačno da Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku o produžetku njenog upućivanja od 1. marta.

"I pored pravovremene dostave svih potrebnih podataka u vezi dosadašnjeg rada Kancelarije i tužioca za vezu Republike Srbije u Evrodžastu, koje poslove je do sada izuzetno uspešno obavljala javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, Gordana Janićijević, Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku o produženju njenog upućivanja od 1. marta ove godine. Nedonošenjem ove odluke Kancelarija tužioca za vezu u Evrodžastu je ugašena, a nivo saradnje se značajno ograničava usled nemogućnosti korišćenja svih sistema komunikacije i direktnog kontakta sa preko 30 drugih kancelarija tužilaca za vezu javnih tužilaca ne samo iz Evropske unije, već i iz drugih zemalja koje imaju ugovore o saradnji sa ovom evropskom institucijom", navode iz Vrhovnog javnog tužilaštva", navodi se u odgovoru portalu Nova.rs.

U odgovorima za Nova.rs detaljno objašnjavaju zašto je saradnja sa Evrodžastom bitna za Srbiju.

"Dosadašnja višegodišnja saradnja srpskih tužilaštava sa Evrodžastom, posebno od otvaranja kancelarije u njegovom sedištu u Hagu, je pokazala da su nivo i kvalitet našeg rada ne samo izuzetno značajno unapređeni, već da su složene međunarodne krivično-pravne operacije u realnom vremenu postale moguće i uz učešće naše zemlje. Od izuzetnog značaja je, naravno, i ugled i poverenje koje je naša zemlja stekla radom dosadašnjeg tužioca za vezu, koja je pratila u stopu rad i saradnju domaćih javnih tužilaštava, posebno Vrhovnog javnog tužilaštva i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Značajni dokazi i njihova upotreba, pa i oni elektronske prirode koji potiču iz "Sku ECC" komunikacija, su bili sastavni delovi te unapređene i međunarodno priznate i pohvaljene saradnje", navode iz Vrhovnog javnog tužilaštva.

Vraćanje na nivo od pre šest godina

Ukazuju na niz negativnih posledica, te koliko ova situacija utiče na efikasnost tužilaštva.

"Posledice gašenja Kancelarije tužioca za vezu nas vraćaju u period pre 2020. godine, kada javno tužilaštvo nije imalo mogućnost direktnog pristupa sistemima komunikacije i podataka Evrodžasta, niti trenutne komunikacije sa drugim predstavničkim kancelarijama, već su se poslovi obavljali daljinski iz sedišta Vrhovnog javnog tužilaštva, u značajno manjem obimu i kvalitetu. Time se naša mogućnost za efikasnu saradnju sa tužilaštvima EU i drugih zemalja predstavljenih u Hagu značajno umanjuje, slabi, i gubi na značaju", navode iz Vrhovnog javnog tužilaštva.

Ministarstvo pravde odobrava istrage?!

Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da međunarodna pravna pomoć između tužilaštava ne bi smela da podleže obaveznoj saglasnosti Ministarstva pravde.

Upozoravajući da bi takvo tumačenje novog seta zakona bilo protivustavno.

"Međunarodna pravna pomoć, posebno ona koja je predviđena međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala i koji omogućavaju direktnu saradnju javnih tužilaštava naše zemlje sa stranim organima krivičnog postupka, ne bi smela da bude deo međunarodne saradnje za koju je nedavno promenjenim zakonima uvedena obavezna saglasnost Ministarstva pravde. Ukoliko bi neko na takav način želeo da protumači novu odredbu zakona, direktno bi prekršio ustavnu i zakonsku zabranu uticaja na rad u predmetima javnog tužilaštva. Ipak, s obzirom da je nova norma široko postavljena bez dodatnih zakonskih pojašnjenja, moguće je zamisliti scenario u kome bi neko smatrao i da postupanje u pojedinim predmetima međunarodne pravne pomoći mora biti odobreno od ministarstva pravde. To bi značilo dostavljanje celokupnih spisa predmeta predistražnih radnji ili istrage Ministarstvu pravde na uvid, ocenu, i dobijanje saglasnosti. Takva situacija bi bila potpuno protivustavna i protivzakonita", navode iz Vrhovnog javnog tužilaštva.

Zašto je Skaj bitan?

Inače, najveći deo dokaza u predmetima organizovanog kriminala dolaze upravo putem međunarodne pravne pomoći, odnosno, mahom je reč o Skaj porukama, sa nekada zaštićene aplikacije.

Skaj poruke su ključni dokaz u velikom broju predmeta na kojima radi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).

Reč je o predmetima organizovanog kriminala, među kojima je slučaj grupe Veljka Belivuka, zatim "vračarskog klana", kao i mnogi drugi.