Savremeno lečenje Hočkinovog limfoma i šansa za bolji ishod lečenja

"Nažalost, lečenje nije teklo kako se očekivalo i trajalo je pune dve godine. Nijedna terapija, ni hemoterapija ni zračenje, nije davala odgovor, pa je na kraju jedina opcija bila transplantacija matičnih ćelija, uz brojne neželjene posledice. Jedan od citostatika iz prve linije terapije oštetio mi je oko 25 odsto plućnog tkiva. Oštećeno je i srce, broj otkucaja u mirovanju i dalje je iznad 100. Pojavila se limfadenopatija na levoj ruci, funkcija štitne žlezde je smanjena, a sa 30 godina sam ušla u prevremenu menopauzu i ostala sterilna", priča Emilija.

Tek tada je potražila i dodatnu stručnu pomoć kako bi se nosila sa svim posledicama lečenja.

"Verujem da bi kvalitet mog života danas bio bolji da je terapija trajala kraće i da nije bila toliko invazivna. Ono što me dodatno boli jeste to što danas postoji bolja i savremenija terapija, a mladi ljudi i dalje prolaze kroz isto teško i iscrpljujuće lečenje kroz koje sam i ja prošla. Danas, dvanaest godina kasnije, i dalje odlazim na redovne kontrole kod onkologa, endokrinologa i drugih specijalista. Trudim se da održim život u ravnoteži i normalnosti, koliko god mi zdravlje to dozvoljava", ispričala je Emilija.

Emilijina priča nije usamljen slučaj, jer njena iskustva odražavaju širi problem sa kojim se suočavaju pacijenti oboleli od Hočkinovg limfoma u Srbiji. Uprkos napretku medicine, pacijenti sa uznapredovalim oblikom bolesti u prvoj liniji se i dalje leče terapijama koje su uvedene pre više od pola veka. Iz tog razloga, Udruženje obolelih od limfoma LIPA simbolično je konferenciju za novinare nazvalo “Curi nam vreme”, želeći da ukaže na to da je kod Hočkinovog limfoma svaki izgubljeni trenutak važan, posebno kada je reč o dostupnosti savremenih terapija u početnoj fazi lečenja, koja u velikoj meri određuje da li će pacijent biti izlečen ili će se bolest vratiti u otpornijem i potencijalno smrtonosnom obliku.

"Hočkinov limfom ima svoj pik u populaciji od 15 do 40 godina, u periodu kada mladi ljudi započinju karijeru i planiraju porodicu. Važno je naglasiti da je Hočkinov limfom u visokoj meri izlečiva bolest, posebno kada se od početka leči na pravi način. Međutim, u Srbiji se u prvoj liniji lečenja i dalje primenjuje standardna terapija uvedena pre više od pola veka. Ona deluje neselektivno i nosi rizik ozbiljnih dugoročnih posledica, uključujući oštećenja pluća i srca, sekundarne maligne bolesti, dugotrajnu toksičnost i smanjenu plodnost", kaže Maja Marković, predsednica Udruženja obolelih od limfoma “LIPA”.

Savremena, ciljana biološka terapija postoji i primenjuje se u kasnijim linijama lečenja, ali kada se koristi u prvoj liniji kod uznapredovalih oblika bolesti, klinički podaci pokazuju da omogućava izlečenje gotovo svih pacijenata.

"Odlaganje njene primene dovodi do relapsa kod oko trećine pacijenata, nakon čega lečenje postaje agresivnije, rizičnije i sa neizvesnijim ishodom. U susednim zemljama pacijenti odmah dobijaju terapiju sa povoljnijim bezbednosnim profilom i većom stopom trajnog izlečenja, pa se naši pacijenti sa Hočkinovim limfomom s pravom pitaju: zašto mladi ljudi u Srbiji moraju da prođu kroz teži i rizičniji put?", rekla je Marković.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfom. Ovo maligno oboljenje limfnog sistema, mreže limfnih čvorova i sudova koji imaju ključnu ulogu u imunološkoj odbrani organizma, se često razvija tiho. Prvi simptomi mogu ličiti na bezazlenu infekciju - bezbolno uvećani limfni čvorovi, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak telesne težine, svrab i izražen umor. Procenjuje se da u Srbiji oko 40 odsto pacijenata dijagnozu dobije u uznapredovalom stadijumu, kada je lečenje složenije i dugotrajnije.

"Iako je Hočkinov limfom danas u velikoj meri izlečiva bolest, u Srbiji i dalje deset od sto pacijenata izgubi bitku u prvih pet godina od dijagnoze. Posebno je važno da se bolest uspešno savlada već prvom terapijom, jer kod oko trećine pacijenata kod kojih dođe do relapsa lečenje postaje složenije, agresivnije i često zahteva dodatne terapijske procedure, uključujući transplantaciju matičnih ćelija, uz neizvesniji ishod. Savremena medicina danas raspolaže ciljanom biološkom terapijom koja, prema kliničkim studijama, ako se primeni odmah izleči 19 od 20 pacijenata sa uznapredovalim Hočkinovim limfomom", kaže doc. dr Zorica Cvetković, načelnica službe hematologije u Kliničko bolničkom centru Zemun.

Ova terapija deluje precizno, uz veće očuvanje zdravih tkiva i značajno manji rizik od dugoročnih neželjenih efekata.

"Iako je u većini evropskih zemalja već postala standard prve linije lečenja, u Srbiji je ciljana biološka terapija dostupna tek nakon povratka bolesti. Vreme je da se sistem lečenja Hočkinovog limfoma u Srbiji uskladi sa savremenom medicinskom praksom I da se ciljana biološka terapija omogući u prvoj liniji lečenja za pacijente sa uznapredovalim Hočkinovim limfomom, u skladu sa međunarodnim stručnim smernicama i najboljim interesom pacijenata. Jer kod Hočkinovog limfoma najveća šansa za izlečenje postoji na početku lečenja", precizira doc. dr Cvetković.

Jelena Terzić (33) iz Beograda još jedna je pacijentkinja koja je prošla kroz borbu sa Hočkinov limfom. Dijagnoza je donela borbu sa hemoterapijom, izazove tokom lečenja, ali i osećaj da nakon završene terapije počinje novo poglavlje života.

"Lečenje Hočkinov limfom bilo je dug proces koji je zahtevao strpljenje i prilagođavanje terapije u skladu sa reakcijom organizma. Tokom terapije bilo je izazova, ali i trenutaka stabilizacije kada je lečenje moglo da se nastavi bez većih prekida. Tokom i nakon završetka terapije, kvalitet života se menja, ali završetak lečenja donosi poseban osećaj, kao da ste dobili novu šansu za život. To iskustvo budi želju da se život živi svesnije i da se svojim primerom pokaže da dijagnoza nije kraj, već početak novog poglavlja", zaključuje Jelena Terzić.

Jelenino iskustvo budi nadu, ali bi šansa za trajno izlečenje bila veća za mnoge druge pacijente, kada bi savremena terapija bila dostupna već na početku lečenja.