Bajdenov najveći poraz i tri godine pakla: Čitavu jednu zemlju je predao brutalnom neprijatelju

Budući istoričari će se zapitati kako je globalna supersila poput Sjedinjenih Država izgledala tako nespremna za raspad Avganistana. Međutim, upozorenja su postojala i čini se da su svi, osim Bajdena i njegovog izolovanog kruga savetnika, to videli, piše Forin polisi.

Sjedinjene Države su ušle u rat u Avganistanu nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine iz dva glavna razloga: da kazne odgovorne i da spreče planiranje i organizovanje budućih napada sa avganistanskog tla.

Dvodecenijski rat je bio skup, ubijeno je 2.448 američkih vojnika, a 20.752 ranjeno. Ipak, napori koje su predvodile SAD takođe su pomogli da se održi avganistanska vlada koja je, uz sve svoje brojne nedostatke, sprečila ponovno oživljavanje talibana, suprotstavila se Al Kaidi i Islamskoj državi i omogućila Avganistancima slobode bez presedana skoro dve decenije.
U pokušaju da okončaju "večni rat" 2020. Trampova administracija je postigla dogovor sa talibanima.

Dogovor je uslovio povlačenje američkih trupa iz Avganistana talibanskim sprovođenjem širokih antiterorističkih obaveza. U međuvremenu, Tramp je promenio položaj američkih snaga, smanjivši nivo trupa sa otprilike 12.000 pripadnika vojske u februaru 2020. na 2.500 pripadnika (prema podacima američkog ministarstva odbrane) do trenutka kada je napustio funkciju – što je bilo dovoljno prisustvo za podršku avganistanskim vladine bezbednosne napore i obezbeđivanje da talibani održe svoj deo pogodbe.

Nakon što je preuzeo dužnost, Bajden je izvršio površan pregled američke politike u Avganistanu – onu koja je potpuno ignorisala savete njegovog glavnog vojnog savetnika i njegovih komandanata na terenu. 14. aprila 2021. preokrenuo je politiku povlačenja Trampove administracije zasnovanu na uslovima i najavio da će sve američke snage biti povučene iz Avganistana do 11. septembra te godine, bez obzira da li su talibani ispunili svoje obaveze prema sporazumu iz 2020. godine ili ne.

Osam dana nakon Bajdenove objave, komandant američke Centralne komandemarinaca general Kenet „Frenk“ Mekenzi mlađi, rekao je senatskom komitetu za oružane snage da je zabrinut zbog „sposobnosti avganistanske vojske da održi poziciju bez podrške na koju su navikli dugi niz godina.” On je takođe priznao da bi protivteroristički udari bili mnogo teži bez prisustva SAD.

U maju 2021, "USA Today" je izvestio da su se avganistanski prevodioci, koji su godinama radili zajedno sa američkim osobljem, plašili da će ih talibani zarobiti i ubiti kada američke trupe odu. Molili su Bajdenovu administraciju za pomoć - a članovi Kongresa, sa obe strane prolaza, ponovili su njihove molbe da počnu evakuaciju američkih građana i partnera.

U međuvremenu, talibani su Bajdenovo bezuslovno povlačenje videli kao poziv da pojačaju svoju ofanzivu. Snage avganistanske vlade povukle su se jer nisu videle šanse da pobede bez podrške SAD.

Tokom ovog perioda, Bajden je odbijao da preispita svoju politiku. 8. jula 2021, čak i dok su talibani bili u pokretu, on je insistirao da talibansko preuzimanje Avganistana još nije neizbežno. U međuvremenu, njegova administracija je odbila da ubrza evakuaciju američkih državljana i avganistanskih partnera jer se plašila da bi to signaliziralo nedostatak poverenja u avganistansku vladu.

Kada su talibani 15. avgusta 2021. konačno ušli u Kabul, zauzeli su avganistansku prestonicu bez borbe. Čak i sa mnogo hiljada američkih državljana i avganistanskih partnera koji su još uvek u zemlji, Bajdenova administracija se držala svog novog, samonametnutog roka 31. avgusta za završetak povlačenja.

Rezultat je bio potpuni haos: hiljade pripadnika američkih službi iznenada je raspoređeno na međunarodni aerodrom u Kabulu da pomognu naporima evakuacije i da obuzdaju mase običnih Avganistanaca koji očajnički žele da pobegnu od vladavine talibana.

Islamska država je pronašla način da iskoristi pustoš, ubivši 13 pripadnika američkih službi blizu kapije aerodroma 26. avgusta 2021.

Na kraju, uprkos svojoj posvećenosti da će svi građani SAD biti evakuisani, Bajden je iza sebe ostavio stotine ljudi, a možda i više. Užurbani proces je takođe značio da Bajdenova administracija nije propisno ispitala avganistanske evakuisane koji su stigli u SAD. P

rema generalnom inspektoru Ministarstva odbrane SAD, postoji „50 avganistanskog osoblja u Sjedinjenim Državama sa informacijama u evidenciji Ministarstva odbrane koje bi ukazivale na potencijalno značajne bezbednosne brige“.
Bajdenova odluka je praktično predala Avganistan u ruke talibana, nemilosrdne terorističke organizacije koja nastavlja da sarađuje sa Al Kaidom, organizacijom odgovornom za planiranje i izvođenje napada 11. septembra na Sjedinjene Države.

Slavlje talibana

U Avganistanu se slavi, ali raduju se samo talibani i njihove pristalice.
"Na ovaj datum, Alah je dao mudžahidskoj naciji Avganistana odlučujuću pobjedu nad međunarodnom arogantnom i okupatorskom silom", naveo je šef talibanske vlade Muhamed Hasan Ahund u saopštenju u utorak.

U tri godine otkako su okončali svoju 20-godišnju pobunu, talibanska vlada je učvrstila kontrolu nad zemljom, primenjujući zakone zasnovane na njenom strogom tumačenju islama.
Vladu nije priznala nijedna država, a ograničenja za žene, koje trpe teret politike koju su Ujedinjene nacije nazvale "rodnim aparthejdom", predstavljaju najveću prepreku.

Dok je bezbednost bila ključni prioritet za talibanske vlasti, ekonomija je u krizi, a stanovništvo živi u uslovima sve veće humanitarne krize.
U zajedničkom saopštenju međunarodnih nevladinih grupa upozorava se da se povećava nedostatak finansiranja pomoći, pošto u Avganistanu živi 23,7 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć.

Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) je ponovio pozive na pritisak na talibansku vladu da ukine ograničenja za žene, koje su potisnute iz javnog života i kojima je zabranjeno srednje i visoko obrazovanje.

"Treća godišnjica talibanskog preuzimanja je mračni podsetnik na krizu ljudskih prava u Avganistanu, ali bi takođe trebalo da bude i poziv na akciju", rekla je Ferešta Abasi, istraživačica za Avganistan u HRW-u.