Srbija protestuje, Vučić ima "mračnu viziju", a Putin trlja ruke: Oštra analiza britanskog šefa diplomatije o Balkanu

Alarm se oglasio u Beogradu, Prištini i Sarajevu. Dok je pažnja Evrope bila usmerena ka Ukrajini, tenzije na Zapadnom Balkanu tiho su rasle, a lideri u regionu — kao i u Velikoj Britaniji — strahuju da će predsednik Rusije Vladimir Putin iskoristiti trenutak da dodatno produbi pukotine u bivšoj Jugoslaviji.

Zapadni Balkan u vrhu britanske vlasti opisuju kao „drugo žarište“, a kako se tenzije pojačavaju, Velika Britanija se zalaže za pristupanje svih šest država regiona Evropskoj uniji kako bi se suzbio ruski uticaj.

„Putin želi da region ostane nestabilan"

„U trenutku kada imamo rat u Evropi i kada vidimo dugu ruku ruske umešanosti i u ovom regionu, bilo bi glupo zatvoriti oči pred Zapadnim Balkanom, gde još postoje nerešeni problemi iz prošlosti“, rekao je Lami za POLITICO tokom nedavne posete regionu.

„Putin želi da region ostane nestabilan. Njegov interes je da zemlje Zapadnog Balkana drži u napetosti, da destabilizuje stanovništvo i vodi sajber i hibridni rat.“

Sve države Zapadnog Balkana teže ka članstvu u EU, što je dugotrajan proces u kojem geopolitika može biti jednako važna kao i ispunjavanje uslova. Suočavaju se sa velikim izazovima, kako unutrašnjim, tako i u odnosima sa susedima. Bosna i Hercegovina je, na primer, uvučena u krizu zbog separatističke politike Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH. Srbija optužuje Kosovo za represiju nad Srbima, dok Kosovo optužuje Srbiju za izazivanje nasilja na svojoj teritoriji.

Stručnjaci i ministri strahuju da će Kremlj pokušati da iskoristi duboko ukorenjene etničke i verske tenzije kako bi izazvao dodatne sukobe u regionu i učvrstio ruske interese u evropskom dvorištu.

„Sada moraju da krenu napred, inače će ostati Putinova igraonica“, rekao je jedan britanski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Prema njegovim rečima, postoji „veoma mali prozor“ u kojem zemlje Balkana moraju da prestanu da sede na dve stolice pre nego što EU bude u potpunosti zaokupljena pristupanjem Ukrajine.

„Paradoks je živ u Srbiji“

Lami veruje da Srbija — uprkos nazadovanju demokratije, zbližavanju sa Rusijom i odbijanju da prizna Kosovo — iskreno želi članstvo u EU, na čemu radi od 2009. godine.

„Ali postoje različita mišljenja o tome kako i koliko brzo se do toga može doći“, rekao je Lami u intervjuu u Beogradu. „I postoji i jedna druga vizija — mračnija. To je vizija koja podrazumeva oligarhiju, korupciju, snažnu kontrolu države, policijsku državu. Te vizije se ovde sukobljavaju.“

U Beogradu se jasno vide prepreke koje Srbija mora da prevaziđe kako bi se približila EU. Autoritarna vlast Aleksandra Vučića, koji je nedavno otvoreno podržao Dodika, suočava se sa masovnim protestima nezabeleženim u savremenoj istoriji Srbije.

Protesti, koje predvode studenti nakon nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi, uključuju svakodnevne blokade puteva. Demonstranti se protive i luksuznom stambenom projektu koji bi trebalo da realizuje Džared Kušner, zet Donalda Trampa, na mestu bivšeg Ministarstva odbrane koje je bombardovano tokom NATO intervencije 1999. godine.

Građani protestuju i protiv korupcije u vezi sa ovim i drugim projektima. Mnogi izražavaju gađenje što se porodica Tramp bogati na mestu razaranja koje je izazvala zapadna vojna intervencija.

Iako nemaju jasno vođstvo, protesti traju, a vlast je optužena za upotrebu nelegalnog zvučnog oružja. Ruske obaveštajne službe, tvrde vlasti, pomogle su u suočavanju sa demonstracijama.

Lami je rekao da Britanija „stoji uz narod“, te je ove teme otvorio na sastanku sa Vučićem, na kojem su potpisani sporazumi o migracijama i bezbednosti. Vučić očigledno nije dobro primio kritike. „Ne pada mi na pamet da komentarišem proteste u Velikoj Britaniji, jer poštujem njen suverenitet“, rekao je.

Zastave EU se ne vijore na protestima — studenti smatraju da Brisel žmuri na korupciju u zemlji, želeći da zadrži Vučića u svojoj orbiti i pristupi srpskim nalazištima litijuma.

Za razliku od ostatka Balkana, u Srbiji podrška članstvu u EU nije velika, dok podrška Rusiji ostaje značajna. Proces bi mogao biti još teži ako se priznavanje Kosova postavi kao uslov. Po Beogradu se mogu videti grafiti „Kosovo je Srbija“, negiranje genocida u Srebrenici i parole poput „j**i NATO, j**i EU“.

Iako Srbija tiho dopušta da njeno oružje završi u Ukrajini, ostaje jedna od dve evropske države koje nisu uvele sankcije Rusiji. I dalje održava bliske veze sa Moskvom i Pekingom. „Paradoks je živ ovde“, zaključuje Lami.

Kosovo: sukobi, sumnje i savezništva

Lami je posetu započeo u Prištini, gde je dočekan srdačno. NATO i zapadne zemlje uživaju veliko poštovanje u Kosovu, a deca nazvana po Bleru, Klintonu i Olbrajtovoj danas su odrasli ljudi.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani u intervjuu za POLITICO opisuje Srbiju kao „ludog hegemonističkog suseda“. Ona optužuje Beograd za oružani napad u Banjskoj 2023. i za sabotažu energetskih sistema, što Srbija negira.

Premijer Aljbin Kurti tvrdi da je „pretnja novim ratom realna“, dok Osmani Srbiju vidi kao deo „trougla zla“ sa Rusijom i Iranom. NATO trupe su i dalje ključne za održavanje mira, a britanski vojnici navode da Rusija pruža obaveštajnu podršku srpskim operacijama u Kosovu.

Osmani tvrdi da je centar „Srpsko-ruskog humanitarnog centra“ zapravo ruska špijunska baza i da je Moskva utrostručila ulaganja u dezinformacije otkako je počeo rat u Ukrajini. Takođe, izrazila je želju za potpisivanje bezbednosnog i ekonomskog sporazuma sa Britanijom, uslovljavajući time i učešće Kosova u mirovnim misijama u Ukrajini.

Predsednica je oštro kritikovala „aktivno umirivanje“ od strane neimenovanih članica EU, koje je optužila da i dalje daju novac Srbiji uprkos postojećim tenzijama. Kosovo je zvanično podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali ga još uvek ne priznaje pet država članica, i poručeno mu je — kao i Srbiji — da mora da učini više na normalizaciji odnosa.

BiH: Dodik, bekstvo i zabrinutost

U Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik je osuđen na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog kršenja odluka međunarodnog visokog predstavnika. Ipak, izbegao je hapšenje i dočekan je u Beogradu i Moskvi.

SAD i Britanija su ga već sankcionisale, ali postoje pozivi za oštrije mere. Arminka Helić, bivša savetnica i izbeglica iz ratova u Jugoslaviji, zagovara slanje britanskih trupa u misiju EUFOR u BiH.

Upozorava da bi Dodik mogao tražiti od Trampa priznanje nezavisnosti Republike Srpske ako Tramp ponovo dođe na vlast. Analitičarka Helena Ivanov ocenjuje da Zapad ne sme izgubiti Srbiju, jer bi to izazvalo domino efekat u regionu.

„Ako se vratite u vreme Jugoslavije, da je neko obratio više pažnje na to šta se ovde dešavalo osamdesetih, mislim da bi stvari mogle da se odvijaju veoma drugačije. Mislim da se Zapad probudio pred stvarnošću onoga što se dešavalo u Jugoslaviji — prekasno i premalo“, rekla je.

„I pitam se da li se sada dešava nešto vrlo slično, ne u smislu da će ishod biti isti — ne mislim da će doći do rata — već u smislu buđenja u realnost u kojoj su ruski i kineski uticaji toliko duboko ukorenjeni u ovoj zemlji da je opet prekasno.“

Helić se slaže da Zapad posvećuje premalo pažnje, a to pripisuje postepenom ruskom prodoru u region.

„To je kao bolest jer se razvija polako i nevidljivo. Nije rez; to je kao tiha, spora infekcija i zaraza“, rekla je.

Tu su i uticaji državnih medija kao što su Russia Today i Sputnjik, kao i Ruska pravoslavna crkva bliska Kremlju. Na društvenim mrežama vode se i kampanje dezinformacija.

Poput Ivanov, i Helić veruje da opasnost može odjednom postati očigledna spoljnim posmatračima ako Putinu bude dozvoljeno da sprovodi svoje planove — ali tada bi već moglo biti prekasno.

„Situacija može preko noći da pređe iz loše u još goru, jer ovo je proces razgradnje državnih institucija koji traje još od 2006. godine — svega što smo postigli nakon ratova ’95“, rekla je Helić. „Rusiji nije u interesu stabilan Balkan jer je to za Zapad stalna, neprekidna zubobolja – i Rusiji to savršeno odgovara.“