3.032 svedočenja ljudi koji su bili u centru zvučnog incidenta na protestu: "Zvuk nadolazećeg projektila velike brzine. Pomislio sam da se veliko vozilo zaleće u masu"

Ono što je zapravo trebalo da uradi tužilaštvo, uradilo je šest nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava, Crta, FemPlatz, Građanske inicijative, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Komitet pravnika za ljudska prava –YUCOM.

Oni su ispitali ukupno 3.032 osobe i sakupili njihova iskustva i sortirali ih po određenim kategorijama: opis zvuka, fizička i psihička iskustva osim zvuka, posledice zvuka, posledice stampeda, linija dejstva nepoznatog zvučnog uređaja od Terazija, preko Ulice kralja Milana do Slavije.

"Jak huk nalik avionu ili vozu, praćen naletom toplote"

Podeljena je na devet deonica, a po prikupljenim podacima najjači udar je bio kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) i Studentskog kulturnog centra (SKC).

Kako piše u uvodu projekta "Svedočanstva zvučnog napada", koji možete pogledati na ovom linku:  "Tokom mirnog protesta 15. marta 2025. godine u Beogradu, na kojem je učestvovalo više stotina hiljada građana, oko 19:11 časova, tokom petnaestominutne tišine, dogodio se zabrinjavajući zvučni incident. Nepoznato sredstvo za kontrolu mase uznemirilo je građane i izazvalo iznenadni stampedo, paniku i fizičke povrede. Najčešće opisan kao jak huk nalik avionu ili vozu, ponekad praćen talasom toplote, događaj je izazvao različite reakcije. Više od 3.500 građana svedočilo je o psihološkim i fizičkim posledicama, od kojih su stotine medicinski dokumentovane".

Kako je građanima taj zvuk izgledao, može se pročitati u svedočanstvima, neki ga opisuju kao detonaciju, drugi kao zvuk rakete, ali ubedljiva većina opisuje ili kao zvuk aviona u niskom letu ili nekog ogromnog vozila koje juri ka okupeljenima.

"Zvuk nadolazećeg projektila velike brzine. U prvom trenutku sam pomislio da se veliko glasno vozilo zaleće u masu ili projektil/letilica nadleće iz smera Londona, ogromnom brzinom", opisao je jedan od ljudi koji je stajao kod Studentskog kulturnog centra.

Druga osoba, koja je stajala kod Jugosloveskog dramskog pozorišta, opisuje zvuk sličnim rečima:

"Šum, odnosno huk nalik na kretanje motornog vozila, uporedio bih ga sa podzvučnom tutnjavom motora u daljini, i najviše je uporedivo sa dubokom grmljavinom motociklista koji su bili na protestu, ali slušano iz velike daljine. Uz taj zvuk, čuo se i nadolazeći žamor ljudi".

"Zvuk koji se približava i biva sve glasniji"

Osoba koja je stajala kod SKC, opisuje događaj nešto drugačije: "Zvuk je ličio na huk jakog vetra koji se približava i biva sve glasniji. Istovremeno je ličio na šištanje nečega što će da eksplodira. Nije bilo eksplozije, samo je odjednom prestalo".

Ono što je posebno uznemirujuće, gotovo potresno, su svedočenja građana o fizičkim i psihičkim iskustvima koje su doživeli, osim zvuka. Treba imati u vidu da se ovako nešto prvi put dogodilo u Srbiji i Beogradu.

Žrtve su opisale i posledice zvuka, osećanja koja su osetili 15. marta, a to su uglavnom strah i ankcioznost, panika, šok i oduzetost.

"Strah. Bila sam sa suprugom i roditeljima. Izgubila sam ih u trenutku i prepala se da je njih pokosio neki auto", opisala je događaj žena koja je stajala kod SKC-a.

Skoro identičnim rečima osećaj opisuje i svedokinja koja se našla kod JDP:

"Ogroman strah i panika jer ne znamo šta se dešava, a masa počinje da trči. Ja sam bila okrenuta ka stepeništu, drugarica kaže da sam izgledala prepadnuto kad sam joj rekla beži. A ja sam videla kako ljudi poćinju da trče niz stepenice i oduzela se jer nisam znala ko su. Kako smo bile na samom obodu gužve, uspele smo da otrčimo pre stampeda".

Istragu o mogućoj upotrebi neke vrste zvučnog oružja sprovode domaće institucije, ali i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.