Zašto je Vučić raspisao nove izbore, a ni Vladu nemamo

Pišu: Vojislav Milovančević i Mihailo JovićevićUpravo je to razlog zbog čega je Vučić, smatraju sagovornici Nova.rs, doneo odluku da spoji beogradske izbore s parlamentarnim i predsedničkim, odnosno da gradske teme zameni nacionalnim pitanjima.Prvo pitanje: Da li je to po zakonu?Objedinjavanje izbora - predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih u prestonici 3. aprila 2022. nije mimo zakona. Opozicija može da traži razdvajanje izbora, ali vlast će pod parolom ekonomičnosti verovatno ostati na istom terminu.Ni sam datum nije, po svemu sudeći, sporan, a ni Vučić ga nije slučajno izabrao: predsednički izbori 2017. godine desili su se 2. aprila. Osim toga, Gradska skupština u Beogradu formirana je 9. maja 2018, od kada počinju da teku mandati odbornika. Rok trajanja tih mandata je, dakle, do 9. maja 2022. Konačno, parlamentarni izbori, omiljena "žrtva" predsednika, mogu biti raspisani kad on poželi, iako nije normalno da Vlada padne dok ima podršku Parlamenta.

Drugo pitanje: Je li presedan?Nije presedan objedinjavanje izbora - to je, zapravo, manir Aleksandra Vučića. Ono što, međutim, jeste presedan je način na koji su izbori "najavljeni". I dalje zvuči neverovatno kad se kaže naglas, ali je fakat: novi parlamentarni izbori zakazani su pre nego što je formirana Vlada. Ni četiri meseca nakon izbora nismo dobili sastav Vlade, ali već znamo kada ćemo ponovo na birališta.Treće pitanje: U čiju korist?Saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać za Nova.rs kaže da odlukom da spoji beogradske, parlamentarne i predsedničke izbore, Vučić povećava svoje šanse da ponovo osvoji vlast u prestonici Srbije. Prema njegovom mišljenju, kapmanjom će, umesto gradskih pitanja, dominirati nacionalne teme, čime Vučić onemogućava opoziciju da govori o problemima u Beogradu.“Vučić je sigurno shvatio da je bojkot uspeo u Beogradu, jer izlaznost bila ispod 40 odsto. U pitanju je najniža izlaznost u prethodnih trideset godina u glavnom gradu Srbije. Na taj način je on taktički veoma dobro postupio, jer je ‘prebacio kosku’ opoziciji”, navodi Bursać.Četvrto pitanje: Šta će opozicija?Bursać dodaje da će opozicija biti u nezgodnoj situaciji, jer izlazak na beogradske, bez učešća na parlamentarnim izborima umanjuje njihove šanse za dobar rezultat.“Pre svega, paralementarni izbori će otvoriti druge teme i čime će se ‘zamutiti’ prilika opozicije da pobedi u Beogradu. Da su ostali samo beogradski izbori, opozicija bi mnogo lakše mogla da objasni svojim glasačima zašto učestvuje u izbornoj trci u glavnom gradu Srbije, s obzirom da tu ima najveće šanse za pobedu. Međutim, sa najavom izbora oni će biti u problemu kako da objasne ljudima zašto sada učestvuju na njima, a prethodno su ih bojktovali,iako se izborni uslovi nisu promenili. A ujedno, ako ne izađete na parlamentarne izbore, smanjuju vam se šanse za pobedu u Beogradu”, poručuje Bursać, uz opasku da je opozicija zbog ovog Vučićevog poteza u teškoj situaciji:

“Ako izađu na parlamentarne i beogradske izbore istovoremeno doživeće kritike medija, Vučića i sopstvenih glasača zbog toga što izlaze na izbore koje su prethodno bojktovali, iako se izborni uslovi nisu promenili.Peto pitanje: Ima li svrhe tražiti razdvajanje izbora?Prema oceni sociologa Daria Hajrić, opozicija mora da insistira da odvajanju izbora, jer lokalni izbori imaju svoje specifičnosti i teme koje nisu podudarne sa onim na republičkom nivou.“Vučić uvek spaja izbore, jer time uvećava svoje šanse za pobedu. Izbori se posebno organizuju baš da ne bi postojao uticaj sa viših nivoa. Lokal ima svoje specifičnosti i to mora da bude reflektovano kroz izbore, što se kod nas ne dešava. Sve zavisi od toga kakvu će konfiguraciju napraviti opozicija za izbore u Beogradu, ali svakako tu imaju mnogo veće šanse da ostvare bolji rezultat, ukoliko se oni održe odvojeno”, napominje on.Hajrić napominje da od lokalnih izbora može da krene talas većih promena u državi, ali da je potrebno vreme da bi se to dogodilo.“Međutim, u Srbiji je komplikovanija situacija jer viši nivoi imaju veću mogućnost da utiču na situaciju čak i nakon izbora. To je, po mom mišljenju, veći problem od spajanja izbora. Kod nas se često dolazi do prekomponovanja vlasti nakon izbora, što predstavlja narušavanje izborne volje građana”, zaključuje Hajrić.https://www.youtube.com/watch?v=vq5DTx974OQPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram