Ukoliko stranke opozicije na predsedničkim izborima 2022. godine žele ozbiljno da se suprotstave aktuelnom predsedniku države i SNS Aleksandru Vučiću, već sad bi morale da rade na izboru predsedničkog kandidata i da ga javnosti predstave najkasnije do leta sledeće godine, smatraju sagovornici portala Nova.rs. Oni navode da bi opozicioni kandidat trebalo da bude prepoznatljiv kod velikog broja građana, da nema "prljav bekgraund", da bude iskusan u politici, ali ne i u donošenju političkih odluka koje su bile u žiži javnosti.
Uprkos velikom broju opozicionih stranaka i pokreta na političkoj sceni, pa čak i ujedinjenjima i savezima koji su napravljeni, srpska opozicija nema dominantnog lidera, a u ovom trenutku ne može se ni pretpostaviti ko će biti njen kandidat na predsedničkim izborima koji će biti održani za dve godine. U ovom trenutku deluje malo verovatno da će na crtu Aleksandru Vučiću izaći neki od lidera stranaka koje su prethodne izbore bojkotovale.
Spekuliše se da je taj deo srpske opozicije već krenuo u potragu za predsedničkim kandidatom. Međutim, u vrhu SzS navode nezvanično za naš portal da time još nisu krenuli da se bave.
Ipak, sagovornici portala Nova.rs navode da su izbori za predsednika Srbije 2022. godine pitanje života i smrti za srpsku opoziciju i da bi ona već sada morala da krene da radi na izboru kandidata za šefa države.
Bojan Klačar, programski direktor Cesida, navodi za Nova.rs da bi izbor opozicionog predsedničkog kandidata trebalo da bude rezultat „nenavijačkog“ istraživanja javnog mnjenja, kao i da cela ova godina i početak sledeće treba da prođe u istraživanjima i razgovorima sa ljudima.
„Ta istraživanja treba da pokažu ne samo kakav kandidat treba da bude, nego i ko sve treba da stane iza njega, da li to treba da bude cela opozicija, njen deo ili stranke koje su programski srodne. Čitav nastup ne samo Vojislava Koštunice, nego i celog DOS-a, na izborima 2000. bio je plod istraživanja i strateškog planiranja“, ističe Klačar.
On kaže da bi ime predsedničkog kandidata opozicije trebalo da bude poznato velikom broju građana, da ne bi morali u kampanji da im objašnjavaju ko je on.
„On bi morao da bude predstavljen mnogo pre predsedničkih izbora. Ako očekuju da se na ozbiljan način suprotstavi Aleksandru Vučiću, njegovo ime trebalo bi da bude objavljeno na leto sledeće godine. Važno je da ga birači raniju upoznaju, kako bi se izbegla tenzija koju nosi kampanja“, kaže Klačar.
On ističe da bi budući predsednički kandidat opozicije svojom biografijom trebalo da bude ujedinjujući element i da bude sposoban da prevaziđe razlike stranaka koje će da ga kandiduju. Kako navodi, taj kandidat bi trebalo da predstavlja političku alternativu, koja ne sme da se svodi samo na kritiku i suprotstavljanje Vučiću.
„Za pobedu neće biti dovoljno ako on stalno bude ponavljao da je Vučić najgori čovek. Za dobar rezultat nije dovoljno samo suprotstavljanje njemu. To je dovoljno jednom delu birača, ali ne za sve ljude koji ne glasaju za SNS. Paralelno sa tim opozicija bi trebalo da bira i kandidata za gradonačelnika Beograda, jer se pokazalo da je Beograd specifičniji i da je u njemu bojkot dao rezultat“, ističe Klačar.
Radule Perović, istraživač Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), ističe da predsednički kandidat opozicije ne bi smeo da ima prljav bekgraund iz ranije političke karijere, odnosno da nije bio uključen u afere i u odluke koje su bile u žiži javnosti.
„Treba da bude relativno nov na liderskoj poziciji. Jedna od ključnih stvari koju će morati da definiše jeste i odnos prema vlasti. Morao bi da ubedi birače da će svi oni koji su sada na vlasti, a za koje postoji osnovana sumnja da su počinili neko krivično delo biti procesuirani. Treba da obeća i da će se promeniti Zakon o predsedniku i da predsednik države više neće moći da bude i predsednik stranke“, smatra Perović.
On za Nova.rs kaže i da bi kandidat za predsednika morao da izađe sa političkom platformom sa kojom će popraviti ugled cele opozicije i da obeća da će promeniti Zakon o radu, koji će popraviti položaj radnika, kao i da će obezbediti nezavisnost javnog servisa i mehanizme koji će sprečiti potencijalne ucene.
„On treba da bude čovek sa integritetom i političkim uskustvom. Opozicioni kandidat bi trebalo da pokrene inicijativu za promenu izbora predsednika države. On bi trebalo da se bira u Skupštini, jer mu se putem neposrednog izbora više daje na značaju nego što on ima ovlašćenja“, dodaje Perović.
Da će predsednički, pa i gradski izbori, 2022. godine, za opoziciju biti pitanje života i smrti, smatra Đorđe Vukadnović, urednik Nove srpske politike misli. On za naš portal navodi da pitanje predsedničkih izbora simbolički i realpolitički ima najveću težinu, jer se do sada pokazalo da se na tim izborima stvari lome u Srbiji.
„I iz teorije i prakse jasno je da bi taj kandidat morao da uzme bar jedan deo prorežimskih glasova, da bude kompromisni kandidat koji bi mogao da preuzme deo Vučićevih birača ili da ih makar pokoleba. Treba da bude ličnost koja ujedinjuje, a ne deli“, navodi Vukadinović.
On dodaje da je od kandidata još važnije da opozicija deluje jedinstveno i da izbegava sukobe i varničenja.
„Važno je i da opozicione stranke izgrade političku i logističku infrastrukturu, jer bez toga nijedan kandidat neće dobro proći“, kaže Vukadinović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare