2
Masovnost protesta iznenadila je i vlast i opoziciju, kaže u intervjuu za DW politikolog Vujo Ilić. On misli da vlasti neće ispuniti zahteve, a da je opoziciji teško da zaustavi osipanje protesta u jednom trenutku, piše Dojče vele.
Tragedije u Beogradu i Mladenovcu su jako uznemirile srpsko društvo i produbile postojeće linije podela, dok je masovna mobilizacija na protestima neočekivana posledica i nije bila očigledna unapred. Stanje je nepredvidivo i nestabilno, i krije pretnju po vlast i šansu za opoziciju, objašnjava Vujo Ilić u intevjuu za Dojče vele.
„Vladajućoj stranci najviše odgovara kontrolisano okruženje, a ovi događaji se mogu uporediti sa koronom i ratom u Ukrajini – bili su nepredvidivi, a menjaju situaciju. Tu opozicija pokušava da raširi pukotinu za svoje političko delovanje. Masovne pucnjave nisu imale političku dimenziju, ali su je dobile već prvog dana kada je bivši ministar prosvete optužio ‘zapadne vrednosti’ za to što se desilo. Tu je počelo davanje političke dimenzije koje pokazuje stepen naše polarizacije“, rekao je Ilić, a prenosi N1.
U nekoj drugoj zemlji bi zvučalo potpuno neverovatno, ali u Srbiji zvuči kao vrlo racionalna odluka činjenica da ni predsednik, ni premijerka, ni gradonačelnik nisu otišli do škole gde je počinjeno masovno ubistvo, objašnjava Ilić.
„Jer, da su otišli, suočili bi se s gnevom, emotivnim i pogođenim ljudima, i to bi pokazalo otuđenost tih političara od ljudi. To sebi nisu mogli da dozvole“.
Ilić smatra da dok celo društvo traži odgovore zašto se desilo to što se desilo, svi su počeli da daju odgovore, promovišući svoje agende od prvog dana, a to su radile i vlast i opozicija:
„Od prvog ili drugog dana je opozicija počela da politički artikuliše nezadovoljstvo, te nalazila političku i moralnu odgovornost vlasti. Veza vlasti s tragedijama nije očigledna, mislim da je to trebalo utvrditi i argumentovati. Na isti način, vlast je tvrdila da je uradila sve što treba, odbacivala svaku odgovornost. Tako je počela borba oko toga ko pokušava da izvuče politički profit, a zapravo svi pokušavaju da se pozicioniraju u odnosu na događaj koji je tako duboko potresao društvo.“
Ova tema postala je opsana kada su krenuli protesti, a masovnost je iznenadila i one koji su pozivali na protest, smatra Ilić.
„Prvi od njih bio je prosto okupljanje ljudi koji su imali potrebu da budu zajedno, da izraze tugu, a onda je stvar krenula u određenom pravcu. Tome je doprinelo i omalovažavanje od strane vlasti, koja je ljude sa prvih protesta počela da poistovećuje sa ‘političkim lešinarenjem’, što je bio jako loš potez“, ocenjuje on.
Još iz doba Miloševića važni kontramitinzi
„Protesti su važni jer njima ljudi pokazuju da su za politički cilj spremni nešto da daju – makar da se okupe i šetaju. U našim uslovima, to je izazivanje vlasti bez izbora. Ako su izbori nepošteni, to je pokazivanje potencijala. Zato su, još iz doba Miloševića, važni i ti kontramitinzi“ smatra politkolog Ilić.
Sagovornik Dojče vele smatra da za mnoge Vučić ima popularnost i harizmu, kao i da bi svakako mnogo ljudi došlo na svaki događaj.
„Logika vladajuće stranke je da se prednost na izborima pokaže i na ulici, otuda kontramiting. Jer, ako se na ulicama ne vidi ta podrška, mnogima u stranci bi to delovalo kao neka vrsta oseke, pa bi počeli da iskaču iz broda. Vučić bi ionako izveo mnogo ljudi, a ovo je odraz potrebe da se pokaže kako može još više. Primarna meta poruke nisu glasači opozicije ili kritički mediji, već glasači Srpske napredne stranke. Njima se šalje poruka da su i dalje brojniji i politički dominantni“, kazao je Ilić.
BONUS VIDEO Branbic o kontramitingu i neposlušnima u javnoj upravi
