Mladi ljudi, studenti, funkcioneri opozicionih stranaka i građani koji se protive izbornoj krađi, optužuju se za rušenje ustavnog poretka i završavaju u pritvoru. Proglašeni su većim kriminalcima od Milana Radoičića, čoveka sa Interpolove poternice, odgovornog za Banjsku i smrt četvoro ljudi, koji ni dana nije proveo u ćeliji. Jedan od njih je i funkcioner Narodnog pokreta Srbije Saša Damnjanović koji se trenutno nalazi u kućnom pritvoru, a u razgovoru za Nova.rs nakon izlaska iz ćelije u Palati pravde, kaže da svedočimo potpunom raspadu pravne države. Možda ponajviše zbog toga što se u svim optužnicama uhapšenih, navodi ono što je tužilaštvu praktično izdiktirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u javnom obraćanju u ponedeljak uveče.
Epilog masovnih hapšenja na protestu zbog izborne krađe ispred zgrade RIK-a, za sad je ovakav:
Sedmorica uhapšenih priznali su krivicu i oni su sklopili sporazume sa tužilaštvom, dvoje uhapšenih pušteno je da se brani sa slobode, dok je pritvor predložen za 11 osoba.
Svi oni, mahom su optuženi za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi javnom skupu i za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.
Među onih 11 za koje je predložen pritvor jeste i Saša Damnjanović, funkcioner Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića i gradski odbornik u Skupštini grada Beograda.
On u izjavi za novine “Nova” kaže da se od juče ujutru nalazi u kućnom pritvoru, ali i da je ubeđen da bi se zajedno sa svim privedenima uveliko nalazio u Centralnom zatvoru, da nije bilo nezavisnih medija, pritiska javnosti i umešnosti advokata.
“Priveden sam u utorak u ranim jutarnjim časovima i odveden u 29. novembra, a zatim sam oko podneva prebačen u Palatu pravde. Izlazak pred tužioca i sudiju, sve to trajalo je do pet ujutru sledećeg dana. Tužilac je napisao optužnicu za dva krivična dela – nasilničko ponašanje na javnom skupu i poziv na nasilnu promenu ustavnog uređenja. I tražio je pritvor od 30 dana, zato što navodno postoji mogućnost da ponovim krivično delo. Meni se stavlja na teret da sam u jednom trenutku stavio ruku na kvaku od vrata i da sam hteo da uđem u Skupštinu grada. Pritom, ja sam gradski odbornik i u tom momentu sam imao veća prava da budem u tom objektu nego policija. Moje pitanje je da li postoji neki drugi način da se uđe na vrata, osim da uhvatite kvaku? Ja za drugi način ne znam. To su takve besmislice. Uglavnom, usledio je pritisak javnosti i medija. Sudija nije prihvatila pritvor od 30 dana, već mi izriče meru kućnog pritvora”, kaže Damnjanovć i nastavlja:
“Sama optužnica, koja je bukvalno svima ista, jeste upravo ono što je predsednik Aleksandar Vučić rekao u ponedeljak, nakon protesta. To su bukvalno njegove reči i ovo je zvanično raspad pravne države. Tu prava nema. Tužioci i sudije postupaju po onome što kaže vlasnik Srbije i svega u njoj. A on je rekao to je napad na ustavni poredak i oni su to napisali na par desetina optužnica”.
Damnjanović nije priznao krivicu, mnogi jesu.
“Oni su svima nudili sporazum, na taj način vrše pritisak. Ko je hteo da potpiše da je počinio krivično delo, on je odmah pušten. Pod pritiskom su ljudi pristajali na to, iako ništa nisu uradili. Od straha da ne dobiju 30 dana pritvora i da ne budu u nekom drugom okruženju, u Centralnom zatvoru. Ja ni u jednom trenutku nisam hteo da pristanem na tako nešto. Ja sam spreman i mnogo veću cenu da platim, ako je ovo cena hvala lepo, videćemo se. Na izborima. Promeniće se ovo. Maraton je ovo, a ne trka na 100 meatra. Jedno je sigurno, da nije bilo nezavisnih medija, pritiska javnosti i umešnosti advokata, svi bismo bili u CZ-u” zaključuje Damnjanović.
Jedan od tih advokata jeste i Ivan Ninić. On takođe smatra da je tužilaštvo radilo po jasnim instrukcijama predsednika Srbije, koji je uspeo da izazove onakav efekat kakav je želeo – da zastraši mlade.
“Ali, to će mu se vratiti kao bumerang. Jer, to su nečija deca. On je hteo da ovim prekomernom upotrebom policijske sile i hapšenjem tih mladih ljudi pokaže moć. Na način na koji to rade Lukašenko i Putin. Vučić je u svom obraćanju javnosti praktično dao instrukcije tužilaštvu kako treba da postupa i dao kvalifikaciju krivičnog dela. Prethodno je organizovao državnu paravojsku, različite navijačke grupe, da na protestima izazovu nerede, lome i gađaju policiju. Tragikomično i poražavajuće je to što institucije nisu smele da pohapse te ljude, već su hapsili studente”, kaže Ninić.
Na pitanje zašto su neki od uhapšenih priznali krivicu, kaže da je to posledica straha.
“To je lična odluka, ali ona se donosi pod strašnim psihološkim pritiskom, jer oni pred vas stave dva izbora. Prvi je da priznate krivicu i idete kući, a drugi je da idete u pritvor 30 dana. Reč “pritvor” se u Srbiji koristi kao instrument za prisilu i pritisak, tako da čovek radi stvari na svoju štetu, prihvata na sebe i ono što nije uradio, što se nije desilo, samo da ne bi završio u pritvoru”, zaključuje Ninić.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar