Država je upravo donela odluku da višemilionskom gubitašu, fabrici "Zastava oružje", da veštačko disanje tako što će zahvatiti iz džepova građana. Vrednost imovine pomenute fabrike u ovom trenutku je manja od duga koji iznosi oko sedam milijardi dinara. Iako ekonomski stručnjaci kažu da ne postoji realan osnov za njeno održavanje u životu, vlast misli drugačije...
“Zastava oružje”, koja je u vlasništvu države, već godinama posluje sa gubitkom. Sudeći po finansijskom izveštaju, samo prošle godine zabeležen je gubitak iznad visine kapitala (vrednosti imovine) u iznosu oko 4,2 milijarde dinara ili oko 36 miliona evra. U odnosu na 2020. taj minus je uvećan za oko milijardu dinara.
Ta fabrika duguje gradovima i opštinama u Srbiji, ali i državi, njenim fondovima i institucijama, pa je Vlada rešila da se dugovi konvertuju u kapital, odnosno akcije. Tačnije, da dugovi nestanu.
Epilog je to da bi Grad Beograd već naredne nedelje trebalo da postane novi akcionar fabrike “Zastava oružje” iz Kragujevca, a zbog odluke da se dug u iznosu od oko sedam miliona dinara konvertuje u kapital, odnosno vlasništvo. Po istom principu, još 15 gradova i opština trebalo bi da budu upisani kao suvlasnici, jer ta fabrika nije plaćala porez na zarade. Udeo u kapitalu uvećaće i Republika Srbija zbog ogromnih dugova “Zastave” PIO fondu i RFZO.
Ekonomista Milan Kovačević navodi za “Novu” da nije siguran da bi to po našim propisima smelo tako da se radi. Ako je to tako, dodaje on, postavlja se pitanje zašto to preduzeće ne ode u stečaj, kad toliko duguje.
“Ako se prihvata da to bude ulog, to je praktično subvencija. Oni neće ništa morati da plate i nastaviće da prave gubitke. To sve rade sa novcima građana. Mislim da je to suprotno nekim odredbama našeg prava”, kaže Kovačević, koji postavlja pitanje i zašto postoji “Zastava oružje, ako građani iz budžeta lokalnih zajednica moraju da pokrivaju njene troškove. Ne mogu platiti doprinose, porez državi… zašto nam treba takvo preduzeće”, dodaje on.
Kovačević kaže da nije neobično da neko ima učešće u nekom privrednom društvu, pa ga uveća, kao što je to država u slučaju fabrike “Zastava oružja”. Ovde je, navodi, druga stvar u pitanju.
“Kad su veliki dugovi penzionom i drugim fondovima, greši se. Penzioni fond, odnosno svi koji u njemu odlučuju, bi trebalo da odlučuju samo u korist fonda, a ovo je na njegovu štetu. Neće dobiti doprinos, nego će se pretvoriti u akcije. Čitavo rukovodstvo fonda ne radi za društvo koje ga plaća i kojim bi trebalo da upravlja u korist tog društva”, zaključujeNa našu konstataciju da je samo prošle godine zabeležen gubitak iznad visine kapitala u iznosu oko 4,2 milijarde dinara, Kovačević kaže da preduzeća čiji su dugovi veći od kapitala praktično nisu preduzeća i da jedino služe da osakate one sa kojima rade.
Povodom pisanja Nova.rs regaovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao da će država da spasava svaku fabriku i da će nastaviti da pomaže i Zastava oružje.
„Pod njima je nestalo 800 fabrika u Srbiji. Šta sad da prepustimo nekome, da ne pravimo puške, pištolje i mitraljeze. Naravno da pomažemo i nastavićemo da pomažemo“, rekao je Vučić u Bakuu za TV Pink.
“Zastava oružje” zaključno sa krajem 2016. duguje i gradu Beogradu i to zbog neplaćenih poreza na zarade u iznosu od 7.096.731 i kamata u vrednosti od 16.530.925 dinara.
Sudeći po odluci, koja bi trebalo da bude usvojena na narednoj sednici gradskog parlamenta, Beograd će konvertovati svoja potraživanja u trajni ulog u kapitalu, odnosno akcije, a istovremeno otpisaće kamate koje su i više nego dvostruko veće u odnosu na glavni dug.
“Na osnovu odredbi Zakona o finansiranju lokalne samouprave gradu Beogradu pripada deo prihoda od ustupljenih poreza i to 66 odsto od poreza na zarade, koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog”, piše u Odluci koja će se naći da dnevnom redu naredne sednice gradske skupštine.
Kako se navodi u obrazloženju, ta odluka je preporučena po osnovu Zaključka Vlade iz 25. avgusta ove godine, a praksu Beograda trebalo bi da sledi još 15 gradova i opština u Srbiji. Na tom spisku je Kragujevac, Kraljevo, Jagodina, Novi Pazar, Čačak, Trstenik, Batočina, kao i Gornji Milanovac, Ivanjica, Knić i Lapovo. Tu su još Rača, Raška, Rekovac i Topola. Najveći dug fabrika ima prema Kragujevcu i to od oko 866 miliona dinara.
“Zastava oružje” duguje i Republičkoj direkciji za vode, zatim za neplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje PIO fondu, potom doprinose za zdravstveno osiguranje… U Zaključku se navodi da visina duga Republičkom fondu za zdravstveno osigurnje iznosi 997.459.725 dinara ili oko 8,4 miliona evra.
Ista fabrika duguje oko 180 miliona dinara i Nacionalnoj služni za zapošljavanje po osnovu doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Konvertovanjem ovog duga država bi takođe trebalo da poveća svoj ulog u “Zastavi oružje”.
Svi pomenuti dugovi obračunati su zaključno sa krajem 2016, a donošenjem ovih odluka kamate na njih biće otpisane.
BONUS VIDEO: Afera „Krušik“ već godinana u fioci
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare