Oglas
"Bez obzira šta o njemu mislili 5. oktobar je zatvorio jedan period autoritarizma tokom 90-ih i otvorio put ka demokratizaciji, nažalost, posle 20 godina vratili smo se na početak i opet se suočavamo sa istim dilemama", rekao je Nebojša Vladisavljević profesor Fakulteta političkih nauka.
Autor studije „Uspon i pad demokratije posle 5. oktobra“ je u „Probudi se“ na televiziji Nova S, rekao da je ovo jedan od velikih istorijskih događaja koji ne možete da zaobiđete, naročito kad je dvadesetogodišnjica.
„Ako pogledamo institucije, političke ustanove i stanje trenutno u političkom životu Srbije videćemo da on više liči na kraj 90-ih. Imate jednu autoritarnu vladavinu sa demokratskom fasadom, autoritarne izbore, sistematsko gaženje sloboda građana, medijskih sloboda, imate masovnu zloupotrebu javnih ustanova i resursa ne samo u korist vlasti već i protiv opozicije, ekstremnu korupciju, glorifikaciju vođe… Znači sve ono što smo imali i krajem 90-ih“, objašnjava Vladisavljević.
Ipak, smatra Vladisavljević, ne možemo da kažemo da ništa nije ostalo.
„Ostao je taj veliki demokratski potencijal, koji se ispoljio u tim velikim demonstracijama nastalim tokom 5. oktobra i imamo nasleđe demokratskih ustanova koje je trajalo bar jednu deceniju ili deceniju i po. Nažalost, posle prve decenije kreće postepeno urušavanje demokratije i sada smo opet na početku“, kaže Vladisavljević i dodaje da u Srbiji trenutno imamo jedan lični režim, gde se sve odluke donose u jednoj kancelariji.
„Nema tu mnogo ni Ustava ni zakona, sve zavisi od proizvoljnih rešenja koje odgovaraju samom vrhu vlasti“, kaže Vladisavljević.
Kad je reč o presudnom trenutku kad je demokratija u Srbiji krenula unazad, prosesor FPN ističe 2010. godinu.
„Do tad smo imali veliki uspon demokratije, ali tad je počelo da izgleda kao da demokratske stranke polako gube dah i okreću se distribuciji i kontroli javnih resursa, delimično i zbog velike ekonomske krize. Onda mnogi i nisu zainteresovani za demokratiju. Tamo 2015. i 2016. imamo faktički slom demokratije i ulazak u autoritarizam“, zaključuje Vladisavljević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare