Duo Marko Vidojković i Nenad Kulačin snimilu su jubilarnu 250. emisiju za podkast “Dobar, loš, zao” na portalu Nova.rs i to u situaciji kad im stiže na desetine pretnji smrću. Oni u razgovoru za “Novu” navode kako žive pod takvim okolnostima i zašto ih pretnje neće ućutkati, a otkrivaju i ko je jedini ko ih je za sedam godina rada tužio i da li postoji političar koji ih je pozitivno iznenadio.
Nenad Kulačin i vi ste tužilaštvu prijavili više destina pretnji smrću, a na listi međunarodnog PEN-a ste među 115 najugroženijih pisaca sveta. Znamo da ste relocirani. Da li ste dobili neke pretnje otkako ste otišlli iz Srbije? Da li su prestale?
Vidojković: Najodvratnijih uvreda je proteklih nedelja bilo na stotine, a pretnji desetak. Jednu sam čak prijavio NUNS-u, a oni je prosledili tužilaštvu, čisto da vidimo hoće li se nešto desiti. Nekoliko dana kasnije tužilaštvo je reagovalo, prebrojavajući na prste pretnje koje su im navodno prijavljene, priznajući pritom da većinu nisu uspeli da reše. Pokušaj da prikažu kako nismo baš toliko ugroženi je propao, jer smo Kulačin i ja, pred očima celokupne javnosti, dugo i temeljno maltretirani. Nenad je prijavljivao, NUNS prosleđivao, a ja sam tužilaštvu preko telefona govorio da se ne osećam bezbedno. Većinu manijaka koji su mi pretili sam blokirao, da bih na kraju digao ruke od prijavljivanja. Čemu prijavljivanje pretnji sistemu koji je za njih najodgovorniji.
Rekli ste da ste odbili zaštitu policije u vreme dok je ministar unutrašnjih poslova bio Aleksandar Vulin, jer joj ne verujete. Zašto? Da li nešto menja to što je sada Bratislav Gašić na čelu MUP-a?
Pročitajte još...
Kulačin: Nama je predočena mogućnost da dobijemo policijsku zaštitu i obojica smo to odbili. Nemamo poverenje u ljude na čelu policije. To su ljudi koji bi, u najmanju ruku bili zadovoljni da budemo u zatvoru, ako ne i nešto gore. I svejedno je da li ie to Vulin ili Gašić. Ja ne vidim tu nikakvu razliku.
Poručili ste da posle svega ućutati nećete. O čemu ćete pričati? Da li se išta menja?
Vidojković: Poruka da nećemo ućutati je trijumfalna. Upućena je svima koji su se tokom poslednje tri godine nad nama neprekidno, planski i sistemski iživljavali, držeći u permanentnom strahu naše porodice, koje ni krive ni dužne ispaštaju zbog toga što savesno radimo svoj posao. Relokacija nije izgnanstvo. Ona je rezultat procene da je mene i suprugu trebalo hitno izmestiti iz sredine u kojoj smo dve godine bili primorani na život u nekoj vrsti kućnog pritvora. Relokacija je pomogla ne samo da živimo normalnije, nego i da svoj posao radim brže, jače i bolje.
Vi niste napustili Srbiju, iz, kako ste rekli, privatnih razloga. Kako u ovakvim okolnostima izgleda vaš život?
Kulačin: Ugrađen mi je video nadzor, odnosno celoj zgradi u kojoj živim, kao i alarm u stanu. Naravno, ništa od toga nije uradila država, već domaća i strana profesionalna novinarska udruženja. Život izgleda tako što retko izlazim sam na ulicu. Imam prijatelje sa kojima se prišetam ili negde izađem kada ti ne uradim sa suprugom. Moja supruga i ja imamo neku bezbednosnu komunikaciju koja znaci da kada god putujem za Beograd moram da joj se javljam sa nekih dogovorenih ček pointa. Za sada to ovako funkcioniše. Veoma često doživim uvrede, psovje i dobacivanja na ulici, ali na to sam navikao.
Emitovano je ukupno 250 vaših emisija. Postoji li gost za kog ste se pokajali što ste ga pozvali?
Vidojković: DLZ nije samo intervju. DLZ je i prvi deo emisije, koji Nenad i ja jasno obeležimo nama svojstvenom satirom. To pomaže da sa gostom imamo duhovit i prijateljski razgovor, ma koliko se politički ne slagali. Neki gledaoci nas pljuju zbog izbora gostiju, a mi se upravo ponosimo njihovom raznolikošću. Niko se od gostiju nije naljutio, osim Šapića i to naknadno, koji nam je najpre pretio smrću, a onda je podneo nekoliko tužbi za navodnu povredu časti i ugleda. Znamo da je gradonačelnik tvrdoglav, ali, evo, prošlo je neko vreme, sada već može i da odustane od unapred izgubljenih sporova, blam je da ostane jedini koji nas je za sedam godina rada tužio. Ako je to bio politički nalog, razumem. Može, evo, da proda kuću u Trstu i isplati nam sudske troškove.
Koja vam je najdraža emisija, a koji gost je na vas ostavio najveći utisak? Možete li izdvojiti nekog političara koji vas je pozitivno iznenadio?
Kulačin: Već smo zajedno, Marko i ja, zaključili da nam je jedan od najboljih intervjua bio onaj prvi sa Borisom Tadićem, a meni je posebno draga epizoda sa legendarnim Goranom Milićem. Posebno mi je u srcu ostala urezana i ona sa neponovljivim Vesom Simonovićem. Što se političara tiče, volimo da ih ugostimo i mnogi su nas pozitivno iznenadili, pre svega kao ličnosti, a što se politike tiče, još čekamo na to pozitivno iznenađenje.
BONUS VIDEO Analitičar iz egzila: Marko Vidojković
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar