Velika diplomatska ofanziva Rusije i Amerike na Srbiju: Koplja se lome zbog Kosova, jedni imaju prednosti, drugi "džokera u rukavu"

Kao na traci smenjuju se izjave zapadnih i ruskih zvaničnika i diplomata oko francusko-nemačkog predloga. Dok sa jedne strane Zapad želi rešenje “sada i odmah”, Rusija traži predah do izmene geopolitičkih okolnosti, tj. do perioda kada će se kosovsko pitanje rešavati pri drugačijim podelama karata.Naravno, Moskva računa da će te okolnosti biti promenjene kroz eventualnu pobedu na ukrajinskom tlu. Stoga, obe strane kosovski čvor gledaju kroz prizmu sukoba u Ukrajini. Upravo je poruka ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko pokazala da je stav Moskve da nigde ne treba žuriti.

"Niko od nas u ovom trenutku ne zna kako će se konačno rešiti kosovsko pitanje. Kosovsko pitanje biće rešeno u drugim geopolitičkim uslovima koji će nastati nakon okončanja sukoba između zajedničkog Zapada i Rusije. U sukobu Zapada i Rusije, sigurno će pobediti Rusija. U sadašnjim geopolitičkim uslovima nije moguće dugoročno rešenje za neka otvorena regionalna pitanja, pa ni za Kosovo i Metohiju“, izjavio je nedavno ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko.Upravo zbog agresije na Ukrajinu, Zapad više ne želi disonantne tonove na svojoj strani, što je rezultiralo učestalim pritiscima na Beograd da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Moskvi.

Za zapadne partnere nema vremena za čekanje i treba odmah “pokazati zube” Moskvi i tako istragnuti iz ruke mogućnost da Rusija iskoristi potencijalnu krizu na Kosovu za svoje interese.Zbog toga i stižu poruke Dereka Šolea, Žozepa Borelja, Gabrijela Eskobara i svi poručuju isto – očekujemo potpisivanje sporazuma. Pominjani su i štap i šargarepa, o čemu Zapad neskriveno priča. Sa druge strane, Mosvka čeka, ne spominje svoje argumente, stoga se postavlja logično pitanje – gde su “crvene linije” Zapada, a gde Rusije i ko će pobediti u regionalnom okršaju oko sporazuma Beograda i Prištine?Igor Novaković iz ISAC Fonda naglašava da je manevarski prostor Rusije na Balkanu prilično umanjen još od 2003. godine, te da se Moskva odavno povukla. Prema rečima sagovornika Nove, rat u Ukrajini traži da se zatvore neuralgične tačke kao što je Kosovo, što neminovno dovodi do pritisaka na Beograd.

Tradicionalna okrenutost ka bivšim sovjetskim republikama, prebacivanje pitanja Kosova u UN i odsustvo „tvrde sile“ na Balkanu još od 2003. godine za sagovornika Nove očigledan su signal da se za sve pita Zapad.“Definitivno rešavanje ovog pitanja, na način na koji je sada pokrenuto, pokazalo je da fokus nije samo na Srbiji i Kosovu, već i na bezbednosnim izazovima koje je doneo rat u Ukrajini. Zapad želi da zatvori neuralgične tačke koje su se pojavile i gde bi na neki način sukobi u Ukrajini mogli da se preliju. To treba posmatrati u takvom kontekstu, stoga razumem izjave Moskve kao token za neke buduće pregovore pošto je Rusija već nekoliko puta iskoristila kosovski presedan za svoje interese. Podsetiću samo na Gruziju 2008. godine, Krim 2014, pa do poslednja 4 referenduma anektiranih oblasti u Ukrajini”, objašnjava naš sagovornik.Na naše pitanje da li je veći manevarski prostor na strani SAD i EU, sa jedne strane ili Rusije sa druge, Novaković naglašava da je to apsolutno Zapad."Ceo Balkan, ili naš region je ili u Evrospkoj uniji i NATO ili okružem tim zemljama. Rusija nema nikakve mogućnosti projektovanja čvrste sile u regionu. Njene mogućnosti više su vezane za meku silu, za određene vrste manipulacija i slično. Rusija je već pristala u Savetu bezbednosti UN da se dijalog Beograda i Prištine prebaci na EU, pa tu ništa ne mogu da urade. Ono gde Rusija može da traži svoju šansu je ulazak Prištine u određene međuarodne organizacije, ali ne više od toga”, podvlači sagovornik Nove.Novaković dodaje da su neka ranija iskustva oslanjanja na Rusiju dovodila do određenih posledica poput prodaje NIS-a ili vezivanja kosovskog pitanja za pitanje nezavisnosti država koje je Rusija priznala.“Izvesno je da će Rusija postupati u skladu sa svojim interesima, Srbija će biti manje u fokusu, ali budimo realni, Balkan odavno nije u fokusu Moskve. Rusija se povukla sa Zapadnog Balkana u smislu tvrde sile još 2003. godine. Samim tim oni su izrazili svoje interese, koji su odavno primarno vezani za prostor bivših sovjetskih republika. Zapadni Balkan je druga ili treća zona interesa koji služe za učvršćivanje interesa u primarnim interesima. Rusija se povukla, ekonomski je još ostala u NIS-u i to je to”, zaključuje Novaković.Bivša ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak podseća da je Rusija zbog celokupne situacije oko rata u Ukrajini isključena iz rešavanja pitanja Kosova. Sa druge strane, sagovornica Nove naglašava da je upečatljiv dinamizam Zapada koji želi da se što pre reši pitanje Kosova."Rusija je malo sklonjena, ali postoji čitav jedan paket mogućnosti, baziranih na mitovima i istorijskim okolnostima i srpske politike gde Srbija nema jasan stav i koji može da iskoristi Moskva. Mi kažemo Kosovo je Srbija i tu stajemo. Šta to znači? Šta mi nudimo kao opciju rešavanja sukoba dva suseda, jer oni, ipak, jesu susedi. Mnogo elemenata sa naše strane je nejasno“, priča naša sagovornica.Kurjak ističe da zapadna petorka, uključujući i SAD, želi da okonča otvoreno pitanje koje traje 30 više od godina, što prema njenim rečima odgovara i Srbiji."To i nama odgovara. Nemojmo se zavaravati, to pitanje stoji nam oko vrata, blokira dalji ekonomski razvoj. Sa druge strane, Evropa je došla do granice kada takav otvoreni problem možda više nikome ne odgovara“, kaže Kurjak.Što se tiče karte na koju može da „igra“ Rusija, Kurjak napominje da ta „karta“ može da bude podeljenost unutar srpskog društva.

"Mi imamo društvo kojem je bitan taj element nacionalnog identiteta i teritorije, što odgovara Rusiji. To je princip koji ističe važnost teritorije, a videćemo posle šta će biti unutar te teritorije. Taj jak sentiment je nešto na šta se Rusija oslanja. Dodatno, imamo vladajuću garnituru koja lavira između očuvanja teritorije, identiteta i oslanjanja na Rusiju, dok se sa druge strane gleda ka Zapadu. Dugo se postavlja pitanje šta je to što mi hoćemo, gde hoćemo da stignemo. Ovo nije vreme nesvrstanosti, niti vreme podele poput one hladnoratovske“, objašnjava sagovornica Nove.Na pitanje da li bi energetika mogla da bude „žeton u igri“ Moskve na Balkanu, Kurjak naglašava da itekako postoje alternative za ruske resurse."Poenta je u nama. Problem je što mi ne znamo gde hoćemo da i idemo i šta želimo od nas. Tu je prostor za manevrisanje Moskve, što ne odgovara našoj stabilnosti“, zaključuje Kurjak.Bonus video: Stefan Slavković - ZSO je kamen temeljac i kamen spoticanja u pregovorima za Kosovo.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=stefanslavkovizsojekamentemeljacikamenspoticanjaupregovorimazakosovo-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5387050"]