Iako su poruke diplomata najčešće uvijene "u mašnu" i za mnoge građane predstavljaju spisak "lepih želja" i protokolarnih izjava, reči opunomoćenih predstavnika velikih sila treba pažljivo slušati i "meriti" šta one znače. Kad već ne mogu da sednu za sto zbog rata u Ukrajini, onda barem treba staviti "na papir" kakve poruke šalju ambasadori Rusije i SAD u Srbiji.
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko nedavno je objavio da se većinski deo Srbije protivi uvođenju sankcija Rusiji i da izjave ambasadora SAD Kristofera Hila imaju za cilj da se Beograd zastraši.
„Da krenemo od izjave ambasadora SAD u Srbiji Hila, u kojoj on – a zar je moguće drugačije? – poziva Beograd da se pridruži nelegitimnim jednostranim sankcijama EU prema Rusiji. Znajući da se tome protivi ogromna većina Srba, pokušava da ih „prevaspita“ neosnovanim tvrdnjama. Srbija je, kako navodi, „već počela da plaća visoku cenu“ neuvođenja antiruskih mera. Postavlja se pitanje: koja je to cena?“, napisao je Bocan-Harčenko pre samo nekoliko dana.
Samo nekoliko dana pre izjave Harčenka, ambasador SAD u Kristofer Hil kazao je da Srbija počela da plaća previsoku cenu za svoju uzdržanost po pitanju sankcija Rusiji.
Hil je, odgovarajući na pitanja novinara, koliko je realno da EU uvede Srbiji sankcije ukoliko Srbija ne prihvati novi evropski predlog za rešenje kosovskog pitanja, kazao da nije u poziciji da govori o tim eventualnim sankcijama, ali da je EU ozbiljna po pitanju sankcija Rusiji u kojima svi učestvuju iako im ne pada lako.
„Sankcije koje je EU uvela Rusiji uvedene su da bi se zaustavila užasna i ilegalna agresija na suseda – Ukrajinu“, kazao je Hil novinarima pre početka konferencije „Borba protiv zarobljavanja države u jugoistočnoj Evropi“.
„Zapad koristi nemire na Kosovu kao sredstvo pritiska predsednika Vučića“
Iako je posao ambasadora da se bavi spoljnom politikom i ne meša se na direktan način u unutrašnje prilike u zemlji, ambasador Harčenko neretko daje „problematične“ izjave.
„Zapad koristi nemire na Kosovu kao sredstvo pritiska na predsednika Aleksandra Vučića kako bi ga saterao u ćošak i naterao da se pridruži antiruskim sankcijama. Pozivamo na trajno obostrano prihvatljivo rešenje između Beograda i Prištine na osnovu međunarodnog prava i rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, izjavio je Harčenko.
Odgovarao Borku Stefanoviću na predlog Rezolucije
Nakon što je potpredsednik Narodne skupštine Borko Stefanović podneo predlog rezolucije o uvođenju sankcija Rusiji, umesto da se o tome raspravlja u Skupštini gde bi i trebalo, više pažnje privukla je izjava ruskog ambasadora Bocan-Harčenka.
On je naveo da se Stefanovićev predlog ne poklapa sa više od 80 odsto srpske javnosti, čime je indirektno odlučio da se umeša u unutrašnju politiku suverene države.
„Interes Srbije je da se kreće ka Zapadu“
Početkom godine Hil je poručio da Srbija mora da se kreće ka Zapadu, te da joj je interes da se razvija ekonomija Srbije.
— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) January 3, 2023
„Mislim da je veoma jasno šta je interes Srbije – ona mora da se kreće ka Zapadu. Postoji realna nada da će, ukoliko nastavi da se kreće prema Zapadu, nastaviti da razvija svoju ekonomiju“
„Zapad doliva ulje na vatru u dijalogu Beograda i Prištine“
U jeku krize na Kosovu i Metohiji, kada su bile postavljene barikade i kada je počelo intenzivnije da se razgovara o francusko-nemačkom predlogu, Bocan Harčenko izrazio je jasan stav da Zapad u rešavanju kosovskog problema „ponovo doliva ulje na vatru“.
„Zapad je smanjio napetost, izazvanu problemom registarskih tablica, koji je Priština veštački stvorila, ali nije to uradio s ciljem normalizacije situacije u pokrajini. Sada ponovo doliva ulje na vatru“, naveo je ruski ambasador u Srbiji.
Moskva traži od Beograda da izbegava međunarodne skupove na kojima ne učestvuje Rusija
Ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko izneo je očekivanja Moskve da Srbija neće učestvovati na međunarodnim konferencijama koje se održavaju bez prisustva Ruske Federacije, eskluzivno je saznao N1.
Bocan Harčenko je na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem krajem decembra 2022. rekao da se to odnosi na Samit za demokratiju, Savet evropske političke zajednice i još neke skupove gde će fokus biti na Rusiji.
Kristofer Hil podsetio na značaj slobodnih medija
Komentarišući nedavni prekid emitovanja na televizijama Nova i N1, Hil je kazao da su „profesionalnost medija i njihova sloboda da budu nezavisni pokretački mehanizam jedne demokratije“.
„U 2023. godini želim rad na zbližavanju ekonomija i naroda SAD i Srbije“
Umesto kako kaže Bocan Harčenko „dolivanja ulja na vatru“, ambasador Hil poželeo je da 2023. godina prođe u znaku zbližavanja ekonomija i saradnje SAD i Srbije.
„Mislim da srpski i američki narod imaju mnogo zajedničkog i nadam se da ću uraditi sve što mogu da nas zbližim i da nam sledeća godina bude ispunjena“, rekao je Hil u video-izjavi na Tviteru i dodao:
Srećna Nova godina i sve najbolje u 2023! pic.twitter.com/ljOJVxzfaO
— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) December 31, 2022
„Uspeli smo da putujemo po Srbiji, vidimo razne gradove, upoznamo ljude gde žive i rade. Ovde se osećamo kao kod kuće i želim da zahvalim srpskom narodu zbog toga“, rekao je Hil i ponovio da će u 2023. godini biti više američkih investicija u Srbiji.
Bonus video: Kristofer Hil intervju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar