“U Beogradu je zona sumraka, u Novom Pazaru je budućnost”: Dva skupa koja su obeležila Srbiju 12. aprila

Međutim, krenimo redom. Dovoljno je nekoliko tačaka da se pokaže koliko se ove dve slike Srbije razlikuju i šta ih sve deli.

"Sloboda vlada čaršijom", skup od punih 12 sati, studenti iz svih delova zemlje su najavili kao način podrške svojim kolegama sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Iz svih delova zemlje bilo peške, biciklima ili automobilima, akademci i svi oni koji prethodnih meseci podržavaju njihovu borbu stizali su da pokažu da je “Novi Pazar svijet” i da njegovi akademci ravnopravno učestvuju u višemesečnom buntu mladih širom Srbije, čiji je cilj bolja i slobodnija država za sve.

Već po dočeku studenata u petak uveče, videlo se da će to biti još jedna manifestacija kojom će mladost iz cele zemlje pokazati da je odlučna i neumorna u svojoj borbi za ispunjenje zahteva.

Studenti su već tokom jutra blokirali raskrsnicu na ulaska u Novi Pazar kako bi sprečili autobuse sa pristalicama naprednjaka da krenu put Beograda na skup "Ne damo Srbiju". Pošto je policija grubo intervenisala, bacajući i gazeći studente, došlo je do kratke izmene plana, pa su se građani i studenti uputili ka policijskoj stanici u Novom Pazaru da pokažu nezadovoljstvo zbog brutanosti policije.

"Sloboda vlada čašijom"

Međutim, to nije poremetilo sam skup i novopazarskom čašijom je, kao što je najavljeno, zavladala sloboda. Ceo dan iz Novog Pazara su stizale poruke zajedništva i solidarnosti, odlučnosti mladih da se zajedno, poštujući svoje međusobne razlike, izbore za bolju zajedničku budućnost. Zastave Srbije i Bošnjačkog nacionalnog veća viorile su se jedne pored drugih, zajednički su ih nosili studenti koji su marširali kroz grad i nije bilo nikakvog podozrenja ni jednoj od zajednica niti ikakve sumnje u namere onog drugog, što je, na žalost, u skorijoj istoriji Srbije često bila situacija.

Mladi Pazarci su, kako je objasnila jedna studentkinja, “shvatili da moraju malo da priđu Srbiji, da bi Srbija prišla nama“. Ističu da su se kroz ove proteste prvi put osetili kao ravnopravan i vidljiv deo Srbije.

"Kao da je Srbija ugledala Pazar na mapi"

Kako je rekao Hamza, student Državnog univeziteta u Novom Pazaru, veliku važnost imao je studentski skup na Sretenje, Dan državnosti Srbije. Tad su se mladi Pazarci, kao i njihovi vršnjaci iz cele zemlje, uputili na veliki protest u Kragujevac, noseći i zastave Srbije i svoja nacionalna obeležja.

“Izgleda kao da je tog 15. februara cela Srbija ugledala Pazar na mapi i sada nam stižu fenomenalne poruke iz svih delova zemlje. Srbija je uz nas, a i Pazar je uz Srbiju jer je to jedna država. Mi se sada svi zajedno borimo za bolju zajedničku državu. Nadam se da ćemo i mi Pazarci doprineti da Srbija bude bolja za sve", objasnio je Hamza.

Za to vreme, i studenti i građani koji su stigli iz cele zemlje bili su oduševljeni pozitivnom energijom i dočekom na pazarskoj čašiji, kao da su tek otkrivali ovaj deo Srbije.

"Ne želim da se plašim mraka"

Studenti Državnog univeziteta u Novom Pazaru uz postojeće studentske zahteve pridružili su i jedan njihov lokalni, da se uvede prinudna uprava na tom univerzitetu, jer sa dosadašnjim rukovodstvom već dugo cela akademska zajednica u tom gradu ima ozbiljnih problema.

Akademci iz cele Srbije su ih u tom podržali, a zajednički skup je simbolično završen pesmom “Ne želim da se plašim mraka”.

Za to vreme, u Beogradu je trebalo da bude vrhunac trodnevnog skupa “Ne damo Srbiju”, kojim je predsednik države Aleksandar Vučić trebalo da predstavi novi Pokret za narod i državu

Mada je najavljen kao promocija Pokreta za narod i državu, stekao se utisak da se o tom pokretu najmanje govorilo. Ostalo je donekle nejasno i kako će se zvani, jer prema nekim najavama, učesnici skupa je trebalo da budu anketirani i o samom nazivu.

Postavljeni su bili i štandovi za one koji žele da mu pristupe, ali se provladini mediji, koji su pažljivo pratili ceo skup, nisu baš utrkivali da prikažu da li su i koliki bili redovi za upis.

Ne vijore se sve zastave na isti način

Bilo je jela i pića na svakom koraku, što je trebalo da bude pandan svim onim slikama dočeka studenata širom Srbije, kada su ih na njihovim čuvenim marševima domaćini sačekivali sa posluženjem. Bez obzira na mašineriju i logistiku koju je režim upregao da pokaže da se “ima i može”, ipak je to bila samo loša kopija.

“Iz drona” se videlo da nema tog gostoprimstva i topline koju zrači iz kiflica koje su domaćice po šumadijskim selima iznosile pred studentske kolone. Kao što se ni srpska zastava ne vijori isto ponosno i slobodno u rukama nesrećnika dovučenih u organizovanim autobusima, kao kada je zagrljene nose studentkinje obučene u srpsku i bošnjačku nošnju.

Uglavnom, na državnom skupu skupili su se svi viđeniji predstavnici vlasti, ali i članovi naprednjačke elite, koji često ne izlaze među narod.

Autobusima su iz svih krajeva stigli poštovaoci lika i dela Aleksandra Vučića i uz prigodni kulturno-umetnički program čekali obraćanje predsednika države.

Pet zahteva Aleksandra Vučića

Sam Aleksandar Vučić u govoru koji je trebalo da bude vrhunac tog skupa izneo je pet zahteva i verovatno tako postao prvi predsednika koji tako ultimativno iznosi zahteve pred institucije države na čijem je čelu. Uglavnom od nadležnih institucija, prvenstveno tužilaštava zatražio je da u okviru svojih nadležnosti pokrenu odgovarajuće postupke kako bi se uspostavio red i mir u državi i puno poštovanje Ustava i zakona.

Njegov drugi zahtev je da se utvrdi pravna odgovornost svih koji su učestovali u, kako je rekao, vandalskim napadima na građane prilikom njihovih mirnih okupljanja u Srbiji, a naročito da “na mirno okupljene građane u Nišu 21. marta 2025. godine".

Zatražio je i da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi, kao i da se otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti koje podrazumevaju napade na vitalne državne institucije i objektei.

Vučić zahteva i da se spreči “svaka aktivnost kojom se samovlastno i protipravno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode svoje životne aktivnosti na uobičajen način, usklađen sa javnim poretkom u kojem svako može da računa na to da će mu u demokratskom društvu država zaštititi vitalne životne interese".

Bežanija dok presednik govori

Da li nisu razumeli ovo neobično predsednikovo javno ispostavljanje zahteva insitucijama ili ih nisu ni zanimali, ali primetno je bilo da je veliki broj okupljenih krenuo da napušta skup pre nego je predsednik uopšte završio svoj govor.

Pojedini snimci po društvenim mežama svedoče da je čak bilo i onih koji su krenuli sa evakuacijom i pre nego što se sam Vučić uopšte popeo na binu.

Uglavnom iza svih njih je u centru grada ostala velika količina smeća i otpada, kao da su bili na nekom loše organizovanom seoskom vašaru, za koga niko u selu ne zna ko je organizator.

I to je izgleda jedna od retkih stvari koju organizatori velikog skupa za državu i narod nisu ni pokušali, pa makar i neuspešno da kopiraju od studenata, jer su se akademci, kao na svim protestima po Srbiji do sada, po završetku latili metle i ostavili pazarsku čašiju čistu.

Za to vreme oni, koji će uz Vučića državotvorno da brane Srbiju, bez imalo griže saveti i kajanja ostavili su da neko drugi počisti za njima.