Sednica Skupštine Srbije na kojoj je predsednik Aleksandar Vučić govorio o nemačko-francuskom planu za Kosovo pretvorila se u cirkus, u kojem su se dizale pesnice, čupali reveri i mahalo transparentima. To su građani Srbije gledali u direktnom prenosu na RTS-u, a evo kako je to izgledalo u samoj sali...
Posmatrano iz ugla poslanika Demokratske stranke Srđana Milivojevića, sednica je izgledala ovako:
Sednica Skupštine Srbije počela je pre zvaničnog početka, onog trenutka kada je u salu za sednice ušao Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, pet minuta pre 10 sati. Gromki aplauz proređenih naprednjaka trajao je taman toliko dugo da iz skupštinskog bifea dotrči Marjan Rističević koji se zadržao na kafi.
Oni naprednjaci koji su zakasnili, prostreljeni su mrkim pogledom Aleksandra Vucića dok su spuštenih glava ulazili u salu. Oni iskusniji, brišući sa usana mrve od skupštinskog doručka, ušunjali su se sa fotoreporterima, sakriveni između mnoštva kamera. Fotoaparati partijskih glasila tabloidnog karaktera su besomučno škljocali desetak minuta, taman dovoljno dugo da se naprave odgovarajuće fotografije za bilbord, ali i za poternicu, zlu ne trebalo ako se situacija preokrene.
Aplauz je bio mnogo jači sa balkona od predstavnika Srpske liste i dojučerašnjih koalicionih partnera Aljbina Kurtija. Bio bi taj aplauz i jači da im nisu smetale poslaničke zakletve koje su virile iz unutrašnjih džepova sakoa. One zakletve koju su položili nad Ustavom Kosova, na kojoj piše da će raditi na zaštiti suvereniteta i teritorijalne celovitosti Republike Kosova.
Tu je i Sima Spasić. Bez megafona. Tapše za ceo prvi red, odmarajući povremeno dlanove, ne bi li najbližem opozicionom poslaniku, Aleksandru Jovanoviću Ćuti uputio pretnje.
Atmosferu nalik onoj u severnokorejskom parlamentu remete poslanici Narodne stranke koji raskriljuju velike transparente sa likom Olivera Ivanovića i natpisom „odgovaraćete“.
Pola prvog reda na balkonu među gostima Srpske liste počinje da štuca na pomen Olivera Ivanovića, ali ne prestaje da aplaudira. Uskoro se sala ne vidi od transparenata „Vučiću izdao si Srbiju“, „Vučiću izdao si Kosovo“…
Uz transparenate počinju da se šire i povici: „Izdaja, izdaja!“.
Aplauz se pojačava na najjače. Baš kao i crvena boja Vučićevog lica koja prerasta u prepoznatljivu bordobljubičastu boju, kao kad ga Žaklina Tatalović na otvaranju auto puta pita za Belivuka.
Vidno iznerviran Aleksandar Vučić seda na svoje mesto. A vidi se da bi prvi put dao sve na svetu da je on na mestu Bore Novakovića i da viče „izdaja, izdaja“, a da je Bora na njegovom mestu. Makar da tu sedi pristojni Zoran Lutovac, a da mu Vučić dobaci ko onomad u istoj ovoj sali što je dobacivao demokratama da će na Terazijama obesiti svakog demokratu koji potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
Pročitajte još...
Sednica počinje minutom ćutanja. Ne za izgubljeno Kosovo i Metohiju, već zbog smrti narodne poslanice Jelisavete Veljković. Minut ćutanja potrajao je još 50 minuta dok je za to vreme praznoslovio Aleksandar Vučić. Toliko je trebalo uspavanim naprednjacima da prvim aplauzom podrže predsednika svoje stranke koje je govorio o svemu sem o tome kako je učestvovao u prodaji Kosova i Metohije još 9. juna 1999. Niti o tome kako je po sopstvenim rečima vodeći najbolju moguću politiku Srbiju doveo u bezizlaznu poziciju. O planu ni da bekne. To se od Vuka i ne očekuje. Ima ko će.
Uskoro kreće i rasprava. Predsednik Narodne skupštine kao po ustaljenom bahatom običaju proziva narodne poslanike, govoreći ko je i koliko tokom prošle sednice sedeo u skupštinskoj sali i naravno ne da im repliku. Kolega poslanik Redžepović Zatim pokušava da govori nadvikujući se sa poslanicima kojima je uskraćeno pravo na repliku.
A onda reč dobija Radomir Lazović.
Jakim argumentima izbacuje iz takta vidno nervoznog Aleksandra Vučiča koji se trudi da sastavi neki odgovor, u čemu ne uspeva da mu pomogne ni Suzana Vasiljević koja mu užurbamo šalje poruke sa skupštinskog balkona.
Reč potom dobija Balint Pastor. Govori kratko, pokušavajući da nešto kaže ne zamerajući se bilo kome. A onda reč dobija Boško Obradović.
Moj kolega svakako nije održao svoj najbolji govor, ali će ovaj govor ući u istoriju jer je posle ovog obraćanja usledilo ono što naprednjaci uporno prizivaju. Kršenje poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine Vladimira Orliča kulminiralo je ozbiljnim incidentom u skupštinskoj sali, posle koje je sednica izgubila svaki smisao.
Trenutno dok ovo pišem 13 je sati. Sa balkona predstavnici Srpske liste skandiraju „Aco Srbine“, poslanici Dveri, DSS, Zavetnika, Narodne stranke i ostale opozicije skandiraju „izdaja, izdaja“. Skupštinom grmi „Kosovo je srce Srbije“.
Ivica Kojić kraj Aleksandra Vučića glumi Sentu Milenkovića. Vučić pije iz šolje na kojoj je oslikan neki vuk, ali ne Belivuk. Čuju se prve pištaljke.
Hvala Vučiću i Orliću, Skupština je pretvorena u Arenu, manje onu na Novom Beogradu u kojoj odjekuju navijačke pesme, više na gladijatorsku arenu u kojoj se Vučić grčevito bori za vlast kao da mu je život u pitanju. On se očigledno bori da sačuva vlast, ne Kosovo i Metohiju, ne i Srbiju.
Pred predsedničke izbore 2022. Aleksandru Vučiću poklonio sam sadnicu šljive. Ako ovako nastavi, do kraja njegovog mandata biće dovoljna da napravi senku nad onim što ostane od Srbije posle Vučića. Tek je prošlo pola prvog skupštinskog dana i još jednog igrokaza u režiji Aleksandra Vučića. Zavesa nije pala, al zastavica u ovoj simultanki Vučića i desnice jeste. Mozda će sada reći kreatorima ovog nemačko-francuskog plana:
„Je l vidite sa čime se ja suočavam. U Srbiji? U Skupštini. Kradem abnormalno, kontrolišem medije, gasim opoziciju, za sve se pitam i opet nisam sposoban da rešim problem“.
U ovoj partiji šaha gde je ulog naša budućnost a na tabli umesto kralja car, zastavica jos nije pala. Ali kruna mu se danas opasno nakrivila!
BONUS VIDEO: Trenutak kada nastaje haos u Skupštini i poslanik Đukanović koji preti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare