Srbija pod Vučićem postala sigurna kuća za strane tajkune s kriminalnim dosijeom: Povezuje ih izvoz srpskog oružja

“U avgustu 2017. godine, „mercedes benz“ je na autoputu u Ukrajini izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala 31-godišnja žena. Na fotografijama napravljenim tik nakon nesreće vidi se oligarh Petro Diminski. Četiri dana nakon nesreće Diminski je, kako su objavili ukrajinski mediji, privatnim avionom odleteo u Švajcarsku i do danas se nije vratio u zemlju”, pišše u tekstu koji je juče objavio KRIK.

Diminski je tokom bekstva uspeo da obezbedi pasoš Srbije i boravišnu dozvolu u Grčkoj.

Srpski pasoš je dobio u novembru 2017. godine, tri meseca nakon nesreće, pokazuju podaci do kojih su došli novinari OCCRP-ja i KRIK-a.

“Tri godine kasnije, i njegova supruga Olena dobila je srpsko državljanstvo – na dan kada je njoj izdat pasoš, par je doputovao iz Atine u Beograd i odmah otišao nazad, pokazuju podaci u koje su imali uvid novinari grčkog portala Inside Story”, navodi KRIK.

Ova redakcija obratila se Ministarstvu unutrašnjih poslova za objašnjenje, a odatle je stigao odgovor da je ovom paru dato državljanstvo jer je to bilo „u interesu države”. Nisu objasnili koji interes je u pitanju.

KRIK je ranije ove godine otkrio i da je srpsko državljanstvo van standardnih procedura i posebnom odlukom Vlade u kojoj se navodi da je to “u nacionalnom interesu“ dobilo čak 204 ruskih državljana. Među njima su osobe povezane sa Federalnom službom bezbednosti (FSB), profiteri rata u Ukrajini, ali i oligarsi čije su firme pod sankcijama, a koji su na ovaj način uspeli da zaobiđu ograničenja u putovanjima koje im je uvela Evropska unija.

Komentarišući navedeno spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže da je Srbija postala “sigurna kuća” za mnoge kriminalce i korupcionaše, pa zašto onda ne bi bila i za njihovu braću iz inostranstva…

Diplomatsko-kriminalni kanali

“Kad se podele državljanstva tom profilu Ukrajinaca i Rusa, bez obzira na to što ih službe njihovih država jure, to ukazuje da Beograd verovatno pokušava jednim diplomatsko-kriminalnim kanalom da ostvari izvesnu dobit. I verovatno ostvaruje. To je isto kao kad je državljanstvo Srbije dobio Mohamed Dahlan, koga Palestinci jure zbog korupcije. Dakle, mi ovde ne govorimo o nekim estradnim likovima koji su dobili državljanstvo, nego govorimo o kriminalcima ili ljudima optuženim za kriminal, koji mogu da doprinesu otvaranju nekih kanala koje su vlastima u Beogradu očigledno neophodne. Ako državljanstvo dobije neki ruski obaveštajac, recimo, to im otvara još jedan kanal saradnje s Moskvom, a da nije zvanični”, kaže Jakšić.

Kad smo kod interesa Beograda i otvaranja izvesnih kanala, u ovoj priči važno je napomenuti da je kompanija supruge ovog oligarha, kako je sad otkriveno, pozajmila milione evra firmi koja prodaje oružje proizvedeno u Srbiji.

“Eto, to je potvrda svega o čemu sam govorio. Isto to radi i Dahlan kojeg sam već pomenuo. I on pomaže u trgovini oružjem sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To je čist pragmatizam. Činjenica da je taj čovek na ivici ili s one strane kriminala, uopšte ne smeta ovdašnjim vlastima koje praktično dadiljaju kriminal? Videli smo, u krajnjoj liniji, tokom ovih poslednjih demonstracija i angažovanja batinaša, da je vlast potpuno legalizovala veze sa kriminalnim svetom. Ako ih legalizuje s ovdašnjim kriminalcima, šta bi falilo da ih legalizuje i s onima iz inostranstva”, navodi Jakšić.

Saradnici predsednika Vučića

Inače, pomenuti Mohamed Dahlan je čovek o kojem se godinama unazad govori u srpskoj javnosti, a označen je kao zajednički prijatelj predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Prati ga vrlo kontroverzna biografija, od sumnji da je u umešan u ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija i lidera Palestine Jasera Arafata, trgovinu oružjem, pa sve do savetovanja kraljevske porodice UAE. Ipak, ovaj čovek ima pasoše i Srbije i Crne Gore, a spominje se kao jedan od glavnih ljudi zaduženih za izgradnju Beograda na vodi.

Ne treba smetnuti s uma još jedan nedavni slučaj. Dva izraelska istražitelja su tri dana zaredom u Beogradu ispitivala Vučićevog savetnika Jisraela Srulika Ajnhorna, u vezi dve afere koje mesecima potresaju izraelsku javnost . To su “Katargejt“ - slučaj plaćene promocije interesa Katara u Izraelu i „Bibiliks“ - curenje tajnih vojnih dokumenata novinaru nemačkog Bilda.

U srpskoj javnosti Ajnhorn se spominje kao savetnik Aleksandra Vučića, ali i kao neko ko ima veze sa poslovima oko izvoza srpske municije u Izrael.

Zato ne čudi što je Srbija tražila da delovi Ajnhornovog saslušanja u Beogradu ne budu objavljeni.

Na pitanje kako sve ovo deluje međunarodnoj zajednici, prevashodno Zapadu, Boško Jakšić kaže:

“Pa vidimo da to njih mnogo ne brine. Ako u oni direktno zainteresovani za neki od tih slučajeva koji imaju naše državljanstvo, a vezani su za neke kriminalne radnje koje imaju veze sa Evropskom unijom, onda možda Laura Koveši može da se zainteresuje. Međutim, takvih kandidata izgleda nema, tako da oni to puštaju, tolerišu. Kao što tolerišu i autoritarnost Vučićevu. To je paket aranžman jedan, zbog kojeg nije čudo to što je podrška Evropskoj uniji u srpskoj javnosti pala na 35 procenata. U velikoj meri je to zasluga Evropljana, mada ne bih mogao da aboliram ni ovo što se kod nas radi”.