Srbi na Kosovu u strahu: Da li je došao red i na integraciju zdravstva i prosvete u kosovski sistem?

Vlada Aljbina Kurtija, koja je sada u tehničkom mandatu, uz pomoć Kosovske policije, pokrenula je u poslednjih godinu i po dana akciju zatvaranja preostalih srpskih institucija na Kosovu.

Prema dostupnim informacijama, zatvoreno je više od 60 službi koje su obuhvatale srpske institucije, uključujući srpske opštinske organe, centre za socijalni rad, ekspoziture Pošte, Nacionalnu službu za zapošljavanje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, gradske vodovode, sportske hale i drugo.

U prvom talasu na udaru je bio sever Kosova, a potom su se akcije preselile i južno od Ibra.

Zaključno sa septembrom 2025. godine, gotovo jedine preostale srpske institucije na Kosovu su bolnice i škole uz Univerzitet, na kojima se, simbolično, još vijore srpske zastave.

Od početka integracije u kosovski sistem, koja za Srbe na Kosovu traje unazad više od decenije, crvene linije i bolne tačke upravo su bile prosvetne i zdravstvene institucije i njihovo stavljanje pod ingerencije Prištine.

To pitanje ovih dana je, u svetlu novog zatvaranja srpskih institucija, pokrenuo kosovski ministar za zajednice i povratak u ostavci Nenad Rašić.

On je na početku izborne kampanje rekao da bi se o tranziciji srpskog zdravstva i prosvete ka kosovskom sistemu već uveliko govorilo, da nije došlo do blokade institucija u Prištini, koje nisu formirane ni sedam meseci posle izbora.

“Građani ne treba da se plaše, ni u jednoj instituciji zdravstva ili prosvete, jer ćemo s naše strane učiniti sve da proces tranzicije bude apsolutno bezbolan”, rekao je Rašić.

Potom je dodao:

“Želimo da budemo spremni na sve, a oni koji su uključeni treba da znaju da će biti u sigurnim rukama, jer nećemo dozvoliti da se izgubi desetine ili stotine radnika iz tog sektora. Učinićemo sve da, još jednom ponavljam, taj transfer bude apsolutno bezbolan”, kazao je za RTV Kim Nenad Rašić na početku kampanje za lokalne izbore.

Rašićeva izjava izazvala je oštre reakcije lokalnih političara i iznova probudila strahove kod građana.

Nedugo zatim, direktor za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, Majkl Rajfenštul, upozorio je Prištinu da ne preduzima akcije usmerene ka srpskim zdravstvenim institucijama.

„Hitno pozivam Kosovo da se uzdrži od mera usmerenih protiv zdravstvenih ustanova koje vode Srbi. Prošlonedeljne zabrinjavajuće akcije negativno utiču na same građane Kosova, protivne su njegovim obavezama prema EU i opterećuju naše bilateralne odnose", objavio je Rajfenštul na mreži X.

Kao odgovor na Rajfenštulovu objavu, nemački ambasador u Prištini, Jern Rode, napisao je:

„Jasna poruka iz Berlina: Potrebna je koordinacija i saradnja, a ne dodatni eskalacioni koraci.“

Dva dana ranije, kada su zatvoreni RFZO i PIO, Sjedinjene Američke Države su na neodređeno vreme obustavile planirani Strateški dijalog sa Kosovom zbog, kako su naveli, zabrinutosti u vezi sa potezima privremene vlade, koji su povećali tenzije i nestabilnost i time ograničili sposobnost SAD da produktivno sarađuju sa Kosovom na zajedničkim prioritetima.

O integraciji prosvetnog i zdravstvenog sistema Srbije na KiM, za Novu je govorio Miodrag Marinković, analitičar i osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz severnog dela Mitrovice.

Naglašava da ne može da kaže da građani nemaju razloga za strah, imajući u vidu, kako kaže, obrazac ponašanja Vlade Aljbina Kurtija koja potpuno želi da uništi postojeću strukturu života.

"Siguran sam da oni neće stati na ovome i da će tražiti način da ugase, ili integrišu kako to oni nazivaju, obrazovni i zdravstveni sistem srpske zajednice na Kosovu".

Marinković izjavu ministra Nenada Rašića naziva nemuštom, dodajući da čak misli da Rašić nije ni nameravao da priča o tome, već se to dogodilo zbog novinarskih pitanja.

"Ono što ja vidim iz njegove izjave je da je on pokušao da odrazi ono što čuje u Vladi Kosova od svog šefa Aljbina Kurtija, ne da predstavi neki konkretan plan", kaže Marinković.

Sagovornik Nove pojašnjava da čak i zakonska rešenja unutar Kosova zabranjuju bilo kakva delovanja koja narušavaju prava srpske zajednice na obrazovanje na sopstvenom jeziku.

"To je jedan limitirajući okvir koji je do sada sprečavao Aljbina Kurtija da, pozivajući se na zakon, implementira svoj nacionalni interes. Da je bilo moguće, on bi to već uradio", navodi Marinković.

Podvlači da je postojeći plan međunarodne zajednice sadržan u nacrtu statuta za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, koji je izradila EU i na kojem je, kako su naveli iz EU, radilo mnogo stručnjaka.

"U tom planu se decidno navodi da će obrazovne i zdravstvene institucije Republike Srbije biti privatizovane i na taj način stavljene pod nadležnost Zajednice srpskih opština. To je za sada jedini plan. Postoji tu mnogo detalja o kojima se treba razgovarati, ali u načelu, ono što se tim planom postiže je da se obrazovne i zdravstvene institucije učine zakonski prihvatljivim za Kosovo, a u suštini Srbija nastavlja da finansira i vodi te sisteme. Ono što će biti drugačije i što će morati da se dogodi je da će prestati direktno finansiranje i svi ti fondovi biće preusmereni preko Centralne banke Kosova. I plan EU je da to bude način da se samo vrši provera namene novca", kaže sagovornik Nove.

Ističe da je ovo jedini trenutni plan, bez obzira što Vlada Aljbina Kurtija želi nešto drugo.

"Postavlja se pitanje sada koliko je međunarodna zajednica spremna da ide daleko da bi taj plan implementirala, ali ono što jeste ohrabrujuće jeste da se jednostrani potezi Aljbina Kurtija više ne tolerišu", kaže Marinković podsećajući na drastičnu odluku SAD koje su prekinule strateški dijalog sa Kosovom.

Na pitanje da li u toku aktuelne predizborne kampanje očekuje jednostrane poteze Kurtija, Marinković kaže:

"O, da. Vlada Aljbina Kurtija je populistička i nastaviće da povlači populističke poteze. Na vlast su došli pod obećanjem da će se boriti protiv organizovanog kriminala i da će doneti socijalnu jednakost, ali oni nisu učinili ništa od toga. Ova Vlada je svesna da ako ne promene način na koji vode predizborne kampanje, da će oni puno izgubiti. To je Vlada koja sanja ujedinjenje sa Albanijom i koja je spremna da zarad tih ciljeva potpuno naruši ustavni poredak koji je kreirala međunarodna zajednica sa željom da ima multietničko društvo", napominje Marinković.

Podcrtava da su oštrije reakcije međunarodne zajednice usledile jer ne žele da postanu saučesnici u kreiranju etnički čistog Kosova.

Marinković navodi da se u tom svetlu odvijaju razgovori sa kosovskom opozicijom, kako bi se formirala alternativna Vlada.

Osvrćući se na ulogu Srbije u svemu ovome, Marinković kaže:

"Nikada nisam video jasnu politiku Srbije, pa ni njenih marioneta ovde na Kosovu. Naši interesi kao srpske zajednice nisu nužno interesi Srpske liste. Reč je o političkom entitetu koji prioritizuje interes jednog čoveka koji sedi u Beogradu. Zbog tih interesa smo imali niz štetnih poteza u prethodnom periodu, a jedan od tih je i napuštanje Kosovske policije, što je Kurtiju omogućilo infrastrukturu za divljanje", kaže sagovornik Nove.

Upozorava da Srbima na KiM u demografskom smislu preti gubitak nekih opština i da je ključno zajedničko delovanje pojedinaca koji će imati uticaj na međunarodnu zajednicu da dve strane ponovo sednu za sto.