Kurti: Stvorićemo zajedničku vojnu jedinicu s Oružanim snagama Republike Albanije

Premijer u tehničkom mandatu i lider ove stranke izneo je obiman plan za jačanje kosovske vojske i međunarodnih partnerstava, dok je Kosovo već deveti mesec u dubokoj političko-ustavnoj krizi – od parlamentarnih izbora 9. februara nisu formirani ni skupština ni vlada, piše Kossev.

„Za našu vojsku u četiri godine sledećeg mandata izdvojićemo budžet od preko milijardu evra“, rekao je Kurti, najavivši funkcionalizaciju fabrike municije, razvoj, kako je naveo, vojne industrije i ubrzano regrutovanje novih kadeta, sa posebnim ciljem da u vojsci bude 1.000 žena i devojaka.

Najavio je i primenu programa „sveobuhvatne odbrane“: „U okviru ovog programa svaki dobrovoljni rezervista imaće odgovarajuću obuku i naoružanje u slučaju mobilizacije“.

Govoreći o spoljnoj politici i bezbednosti, naveo je da će Kosovo „udvostručiti mrežu vojnih atašea i povećati broj partnerskih država sa kojima potpisuje SOFA sporazume“ kao korake ka punopravnom članstvu u NATO.

„Dalje ćemo jačati strateške odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Nemačkom, Francuskom, Italijom, Turskom i svim zemljama članicama Evropske unije i NATO-a“, naveo je Kurti.

Podsetio je i na zahtev za članstvo u EU podnet 2022. godine:

„Proširićemo i produbiti bilateralne odnose sa nepriznajućim državama, sa posebnim naglaskom na nepriznajuće države NATO-a, Evropske unije i Saveta Evrope. Kao što znate, 15. decembra 2022. zvanično smo podneli zahtev za članstvo u Evropskoj uniji sa ciljem dobijanja statusa kandidata u Pragu u Češkoj Republici kada je ona predsedavala Evropskom unijom. Naš cilj je da do 2030. naša zemlja uspešno završi sve poglavlje procesa integracija, ka članstvu u EU“.

U istom govoru, Kurti je takođe naglasio da se Kosovo, predvođeno njegovom vladom, „uspešno nosilo“ sa „najvećim i najžešćim napadima srpskih struktura od proglašenja nezavisnosti“.

Petković: Direktna pretnja Srbiji

Dan kasnije, reagovao je vd direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

„Vojni savez takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga i Oružanih snaga Albanije, čije formiranje najavljuje Aljbin Kurti, direktna je pretnja Srbiji i srpskom narodu, što je osovina politike prištinskog režima, koja svakim svojim potezom cilja Beograd i novi korak ka formiranju takozvane Velike Albanije“, naveo je Petković.

On je dodao da se „ove oružane formacije i zveckačenje oružjem od strane Prištine dešavaju pred očima kompletne međunarodne zajednice, koja nije reagovala ni na jedan vojni savez koji je Priština formirala sa Hrvatskom i Albanijom, članicama NATO, sa ciljem destabilizacije prilika na terenu i stvaranja od regiona Zapadnog Balkana novog bureta baruta“.

Petković je kritikovao Kurtijeve poteze kao pokušaj eskalacije sukoba:

„Očigledno je Kurtiju sve dozvoljeno, pa i da u vreme najvećih svetskih izazova, kada treba da se očuva mir, Priština preti sukobima stvarajući saveze koji ne idu u pravcu smirivanja tenzija, već eskalacije prilika na terenu“.

Naglasio je i pravni aspekt:

„Dobro je poznato da, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, jedina vojna formacija na Kosovu i Metohiji jeste Kfor, i svaki ovakav vojni savet i militarizacija takozvanih KBS jesu kršenje ovog dokumenta i pokušaj stvaranja nove UČK, čije je delovanje zabranjeno“.

Na kraju, Petković je poručio da će Beograd ostati dosledan miru i zaštiti srpskog naroda:

„Uprkos svim pretnjama i ratnim snovima Aljbina Kurtija, Beograd će, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastaviti da čuva mir i srpski narod, da se ponaša savesno i odgovorno, insistirajući na poštovanju Rezolucije 1244 SB UN, insistirajući da se ovaj dokument poštuje u svom punom kapacitetu“.

O transformaciji KBS
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.

Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati pred „goloruki“ pred narod da ga „brane“.

KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na Sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.

Ipak, ove su jedinice, uz dozvolu komandanta KFOR-a boravile na Severu u avgustu, kako bi izvadile telo utopljenika.

Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem prošle ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.

I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.

Inače, početkom jula još jedna država zvanično je priznala kosovskog vojnog atašea, a u pitanju je Belgija. Kako prenose tamošnji mediji, očekuje se da će tamo Kosovo sada otvoriti vojno predstavništvo.