"Sporazum bio skoro spreman za potpisivanje": Kako je propao Vučićev i Tačijev predlog o podeli Kosova

Još pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića kao opcija za rešenje kosovskog problema pominjala se podela Kosova, koja umalo nije bila dogovorena krajem 2019. Prema nepotvrđenim informacijama, nacrt sporazuma bio je spreman, obuhavatao je razmenu teritorija, a trebalo je samo da se usaglase “još neki detalji”.Za podelu Kosova otvoreno se zalagao još 2011. lider SPS i ministar Ivica Dačić.Tada kao opozicionar i zamenik predsednika naprednjaka Vučić se u medijima tome ozbiljno suprotstavljao, navodeći da bi to bilo kršenje Ustava.“Čuo je za tu ideju gde i Borislav Stefanović, pa sad njih dvojica zajedno puštaju probne balone, dok sa tim konačno ne izađe i 'veliki gazda' Tadić. Dačić misli da je važnije da o tome govori za prištinske medije, nego da se o tome raspravlja u Skupštini Srbije”, rekao je Vučić u maju 2011.Svega tri meseca kasnije iz depeša koje je objavio Vikiliks, a preneli srpski mediji, moglo se zaključiti da su naprednjaci i tada podržavali podelu Kosova, uprkos javnom zalaganju za poštovanje Ustava Srbije.Vikiliks: Za SNS podela Kosova jedino realno rešenje"Kontakti u SNS uveravaju nas da partija podržava podelu Kosova”, pisalo je u depeši američke ambasade, a preneo je Istinomer. U njoj se dalje tvrdilo da su od člana Predsedništva SNS Nebojše Stefanovića dobili uverenje da će lideri partije Nikolić i Vučić “nastaviti da javno podržavaju članstvo Srbije u EU”.Stefanović je rekao, kako je pisao Manter, da je “podela Kosova jedino realno rešenje i da se svaki Srbin svake noći moli da podele Kosova bude”. Manter je naveo i da je zvanični stav SNS u to vreme bio dijametralno suprotan - da je Kosovo srpska zemlja i da će je Srbija beskompromisno braniti", objavio je u avgustu 2011. Kurir.

Nekoliko godina kasnije, međutim, Vučić je već promenio retoriku, ne odbijajući javno taj predlog. On je u maju 2015. na molbu da prokomentariše izjavu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da je najbolje rešenje za KiM podela, rekao da “samo ujedinjeni možemo postići očuvanje državnog i nacionalnog interesa, kao i ekonomski prosperitet”.Dve godine kasnije se o podeli Kosova, odnosno razgraničenju sa Albancima, otvoreno govorilo. U julu 2017. Dačić je rekao da će prilikom dijaloga o KiM sa Vučićem još jednom proveriti mogućnost “razgraničenja” na “srpsko i albansko”, a da će, ukoliko to ne bude prihvatljivo, svakako pokušati da pruži svoj doprinos u nalaženju trajnog rešenja.“Razgraničenje ili kako god da se zove. Šta je srpsko, šta je albansko. U dogovoru Srba i Albanaca to je jedino moguće trajno kompromisno rešenje, uz poseban status za naše crkve”, izjavio je lider SPS.Zajednica srpskih opština, ali na jugu KosovaI tada su vlasti u Beogradu tražile da se formira zajednica srpskih opština, ali je ona u sklopu tog predloga o podeli Kosova bila predviđene za opštine na jugu.Tokom 2018, prema pisanju kosovskih medija, podela Kosova ili razmena teritorija bio je predlog o kome se navodno ozbiljno pregovaralo. U to vreme u dijalogu Beograda i Prištine ulogu posrednika imala je Federika Mogerini, tada visoka predstavnica EU za spoljnu politiku.

U Briselu tada nisu želeli da komentarišu da li je na stolu ideja podele Kosova, već su samo rekli da su “sveski te inicijative”. Nju je u Prištini podržavao kosovski predsednik Hašim Tači.Međutim, na Zapadu taj predlog nije dobio podršku. Nemački zvaničnici su smatrali da je ta ideja opasna, dok su iz Ambasade SAD u Prištini naveli da su protiv jer ta ideja, kako ističu, ništa ne bi rešila, već bi stvorila dodatne probleme."Razgraničenje ili korekcija granicaPartnera u realizaciji predloga o podeli Kosova predstavnici Beograda imali su u kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, koji je prvo tvrdio da se taj predlog ne razmatra, da bi potom govorio o korekciji granica i pripajanju Preševske doline Kosovu, o čemu bi prema njegovim rečima trebalo da se razgovara u Briselu.Sa druge strane, protiv tog predloga bili su javno neki zvaničnici Srpske pravoslavne crkve, da bi Aleksandar Vučić, reagujući na njihove kritike, u julu 2018. izjavio da ako ne budemo rešavali pitanje KiM izgubićemo sve.“Nećete razgraničenje sa Albancima? Nema problema, kažite ljudima da se spremimo da branimo Vranje za 40 godina. Zar mislite da se naši ne iseljavaju već danas”, naveo je on.Sporazum bio skoro spreman za potpisivanjeSudeći po navodima Šona Bernsa, američkog diplomate, iz marta 2020, Tači i Vučić sastajali su se tajno, neretko pod okriljem Federike Mogerini. Kako je naveo, ti sastanci su u novembru 2019. doveli do nacrta navodno spremnog za potpisivanje, ali je postojalo još nekoliko nerešenih detalja. Ove navode Tači je demantovao.

Međutim, prema informacijama koje su procurele, nacrt je obuhvatao razmenu teritorija (neki delovi Kosova severno od reke Ibar i neki delovi Preševske doline na jugu Srbije), Zajednica srpskih opština sa ovlašćenjima koja navodno još uvek nije dogovorena, ekstrateritorijalnost za srpske manastire i nikakvo de jure priznanje od strane Srbije… Umesto toga Srbija bi se obavezala da neće blokirati prijem Kosova u UN.Međutim, dogovor je blokirao novi kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je uvek takse na robu iz centralne Srbije, što je dovelo do prekida dijaloga. Takođe, dobar deo međunarodne zajednice protivio se tom predlogu, koji su smtrali da bi razmena teritorija dovela do prisilne razmene stanovništva, pa čak i nasilja.Diplomata Srećko Đukić kaže za Nova.rs da podela Kosova nije bilo realno rešenje za kosovsko pitanje. Kako navodi, Dobrica Ćosić je tu temu davno lansirao, a onda i odustao, jer to nije prihvatljivo u širem međunarodnom kontekstu.

“Ideja koju je Vučić zagovarao nema prođu. Sam Ćosić je govorio da ako bi se podelilo Kosovo, tako kako se zagovaralo, onda bi došla u pitanje i podela Makedonije, Bosne i padaju sve granice… Međunarodna zajednica neće da ulazi u taj košmar. Sve bi granice postale relativne. Ovako je u pitanju srpsko - albanska nagodba oko jedne relativne male teritorije čak u regionalno balkanskim okvirim, a pogovoto u evropskim. To je torpedovala i Angela Markel, koja je bila ogorčeni protivnik te ideje”, navodi Đukić.On dodaje da su u tom predlogu participirali tadašnji savetnici Donalda Trampa - Ričard Grenel i Džon Bolton, ali da “duboka američka država nije prihvatala tu ideju”.“Ako svemu tome dodate jedan tekstonski poremećaj rusku agresiju na Ukrajinu, mislim da niko živi više to neće staviti na sto. Ideja o podeli Kosova je pokopana”, zaključuje Đukić.BONUS VIDEO Martens za N1: U slučaju da Srbija pristane na novi evropski predlog za Kosovo i potpiše sporazum ne bi imala neki progres u članstvu u EU

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=we-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5190734"]