"Valjanje po podu i prvi debakl Vučićeve kosovske politike": Kako je potpisan sporazum u Briselu

Krajem 2012. godine, tačnije 3. decembra, Srbi sa severa Kosova započeli su blokadu puta Raška – Kosovska Mitrovica zbog namere Vlade da uspostavi granicu prema južnoj srpskoj pokrajini. Uprkos tome, Vlada je na sednici 6. decembra prihvatila i podržala sporazum o integrisanom upravljanju granicama između Kosova i Metohije i centralne Srbije. Naknadno je Vučić u više navrata rekao da je “granica” između Srbije i Kosova postavljena još 2011. – dakle pre njegovog dolaska na vlast, čime je odgovornost nastojao da prebaci na bivši režim, koji je predvodio DS.Nakon 2012. godine, Srpska napredna stranke postaje najsnažnija politička opcija, koja istini za volju, nije dobila premijersko mesto. Ono je nakon smene vlasti 2012. godine pripalo lideru Socijalističke partije Srbije (SPS), Ivici Dačiću. U takvom ambijentu ušlo se u pripremanje Sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji je potpisan 19. aprila 2013. godine u Briselu.

U ponedaljak 22. aprila 2013. godine, Vlada Srbije jednoglasno je dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, kasnije nazvan Briselski sporazum.Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum, na čije je tekst stavio potpis tadašnji premijer i šef socijalista. Upravo je Dačičev potpis kasnije tumačen kao “izvlačenje” iz problema Aleksandra Vučića, koji je u to to vreme bio prvi potpredsednik, a suštinski šef Vlade Srbije .Vučić je uoči sporazuma odlazio na pregovore, a prema sopstvenim rečima „legao je na pod“ i rekao Dačiću da ne potpisuje ništa.„Kad su mi zapretili karijerom, ja sam legao na pod i rekao (Ivici) Dačiću da tamo ide i da ne potpisuje ništa i tri sata sam spavao. Tad su naučili da je bolje da ne vrše nikakav pritisak”, izjavio je Vučić 2015. godine.Istina, kao ministar odbrane i potpredsednik Vlade Vučić nije ni trebalo da potpiše sporazum, ali je bilo jasno da je već tada on bio najmoćniji čovek u politici, te da ako nešto krene “po zlu”, posledice će snositi onaj ko je stavio potpis.Nekadašnji predsednik Demokratske stranke (DS) Bojan Pajtić kaže za Novu da iako Vučić formalno nije potpisao Briselski sporazum, on je imao presudnu ulogu i u njegovom formulisanju i usvajanju.

„Dolaskom na vlast, SNS je imala negde oko 23 odsto podrške. Vučić je obećavajući Angeli Merkel, kao kancelarki Nemački i drugim zapadnim partnerima da će biti operativniji u rešavanju kosovskog pitanja. Pridobio je strance da ohrabre Dinkića, Dačića i Ljaljića da se pridruže SNS, te da se oko njega konstituiše Vlada. Vučić je preuzeo na sebe obećanja, koja nisu javno objavljena, a to je da će sarađivati na pitanju Kosova. Briselski sporazum je prvi korak na implementaciji tih obećanja. Malo ko govori da je tim sporazumom srpska vlast posredno priznala međunarodni subjektivitet Kosova“, objašnjava naš sagovornik.Pajtić se osvrnuo i na odredbu sporazuma kojom su se dve strane saglasile da neće jedna drugu blokirati u evropskim integracijama. Prema rečima našeg sagovornika, ne možete dozvoliti pokrajini da krene putem evropskih integracija, što ide u prilog tezi da smo posredno priznali subjektivitet Kosova.

„Na tim lovorikama Briselskog sporazuma, Vučić je uspeo da evo već više od 10 godina, ne čineći ništa oko Kosova, uzurpira svu vlast u zemlji. To je tolerisano od strane međunarodne zajednice jer je verovalo da će oni ispuniti obećanja koja je dao. Došlo je vreme da ta obećanja ispuni. Došlo bi to vreme i ranije, ali zbog koronavirusa, Bregzita, rata u Ukrajini, EU se bavila nekim drugim prioritetima“, naglašava Pajtić.Ključne odredbe sporazuma – kosovska policija i pravosuđe, formiranje ZSO, lokalni izbori po kosovskim zakonimaDve strane, koje su predstavljali Dačić i Tači saglasili su se i potpisali dokument koji je sadržao 15 tačaka. Ključne odredbe ovog dokumenta su da će biti formirana Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu, da će ona iati osnivački statut za šta su garancija važeći zakoni. Upravo ova tačka sporazuma nije implentirana do današnjeg dana, o čemu se aktivno pregovara između Beograda, Prištine i velike petorke.

Dodatno, sporazum je predvideo stvaranje jedinstvene kosovske policije, tj. integrisanje policije sa severa Kosova u kosovski bezbednosni aparat. Pored toga, predviđeno je da pravosudni organi budu integrisani u kosovski pravni okvir, kao i održavanje lokalnih izbora 2013. godine po kosovskim zakonima. Sve ovo je implementirano, izuzev ZSO, što je na kraju podstaklo Beograda da podrži odluku Srba sa severa Kosova da napuste sve institucije i vrate sistem 2011. godinu. Konačno, sporazum predviđa da dve strane neće da blokiraju jedna drugu prilikom puta ka evropskim integracijama.Stav SPC – Na delu posredno, prećutno i faktičko priznanje nezavisnog sistema od SrbijeNakon potpisivanja sporazuma, oglasila se i Srpska pravoslavna crkva (SPC) koja je poručila da je na delu priznavanje sistema vlasti koji je drugačiji od onog u Beogradu. Iza ovog stava stao je lično tadašnji patrijarh srpski Irinej.

"Neotklonjivi je utisak da se radi o potpunom povlačenju institucionalnog prisustva Srbije na teritoriji njene južne pokrajine, o uspostavljanju ograničene autonomije srpske zajednice na prostoru severno od mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, u okviru Tačijevog establišmenta, i, samim tim, o posrednom i prećutnom, ali ipak faktičkom priznavanju postojanja sistema državne vlasti na Kosovu i Metohiji nezavisnog od postojećeg državnog ustrojstva Srbije”, poručio je Sinod SPC, koji je naglasio da je posredi pre čista predaja.Ustavni sud odbio da oceni ustavnost sporazumaNakon burne reakcije javnosti i političkog establišmenta, koji su ovakav sporazum protumačili kao izdaju i predavanje dela teritorije, dugo se čekala i odluka Ustavnog suda Srbije. Kao što je opštepoznato, osnovni zadatak Ustavnog suda je da ocenjuje da li zakoni, ugovori i odluke u skladu sa ustavom kao najvišim pravnim aktom, ali to nije bilo dovoljno da se ovaj sud izjasni.

Na sednici Ustavnog suda 2014. godina, ova institucija odbacila je zahtev DSS za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, jer je većinom glasova donela odluku da je reč o političkom, a ne pravnom pitanju.O tome se izjasnio i tadašnji ministar pravde Nikola Selaković koji je potvrdio da Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt, jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike.Da je odluka Ustavnog suda bila izuzetno problematična, tvrdi i Bojan Pajtić koji podvlači da to nikako ne može biti protumačeno kao političko, a ne pravno pitanje."To apsolutno nije političko već i pravno pitanje. Kosovo nikako ne može biti samo političko pitanje. Ustavni sud neretko odbija da se izjasni o stvarima koje su osetljive. Sećamo se samo situacije gde sam tražio da se ukine odluke o smanjenju penzija. Tada je Ustavni sud na moj zahtev, na skandalozan način doneo odluku gde su istakli da je to moralo da se uradi zbog fiskalne konsolidacije. Ponavljam, kosovsko pitanje jeste u njihovoj nadležnosti“, zaključuje Pajtić.Bonus video: "Srbija u EU, Kosovo u UN": Milan St. Protić o konačnom sporazumu koji bi bio povoljan po nas

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=srbijaueukosovouunmilanstprotiokonanomsporazumukojibibiopovoljanponas-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5190677"]