Foto: ALEXA STANKOVIC / AFP / Profimedia, SASA DJORDJEVIC / AFP / Profimedia, EPA/OLIVIER HOSLET/SRDJAN SUKI/

Kosovski "Gordijev čvor" uskoro bi trebao da bude presečen. Sudeći po izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, višedecenijska saga oko statusa mogla bi biti okončana implementacijom francusko-nemačkog sporazuma koji je je diplomatska "velika petorka" donela u Beograd. Portal Nova.rs je istraživao to kako je izgledala politika prema Kosovu od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, odnosno kako je u prethodnih 10 godina izgledao Vučićev lažni kosovski ciklus. Pred vama je prvi deo serijala.

“Ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan za Kosovo Srbija će biti suočena sa zaustavljanjem evropskih integracija i investicija, kao i sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u vanrednom obraćanju građanima u ponedeljak uveče.

„Morate da prihvatite ovaj plan, to mi je rečeno u drugoj rečenici“, istakao je zabrinuti Vučić govoreći o sastanku sa pet diplomata SAD i EU, na kojem se od Srbije, između ostalog, tražilo da se saglasi sa prijemom Kosova u sve međunarodne organizacije. Što znači i u Ujedinjene nacije.

Foto: Printscreen/RTS

Zatim je Vučić najavio i da će u donošenju konačne odluke biti konsultovani svi politički akteri, a moguće i narod na referendumu.

Kao da u ovome što imamo sad, a to je zapravo više ultimatum nego što je predlog, nema nikakve odgovornosti ni Srpske napredne stranke, ni glavnog pregovarača Aleksandra Vučića.

A nije baš tako.

Štaviše, SNS je upravo na krilima kosovskog problema došla na vlast. A zatim uzmicala pred Prištinom u svakoj fazi dijaloga…

Barikade u julu 2011.

Uoči dolaska SNS na vlast, u julu 2011. godine došlo je do velike krize na severu Kosova i Metohije. Izbila je nakon neuspelih pregovora o carinskim pečatima u kojima Srbija nije htela da prihvati kosovska državna obeležja. Na tu odluku Beograda Priština je odgovorila uvođenjem embarga na srpsku robu i uvođenjem zabrane za prolazak kamiona i drugih teretnih vozila iz Srbije, pod obrazloženjem sprečavanja ilegalnog šverca na severu Kosova. Zatim su policijske specijalne jedinice ROSU pokušale da zauzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Srbi su odgovorili postavljanjem barikada i blokadama puteva.

Nekadašnji član pregovaračkog tima i ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanović govoreći o tom periodu za Nova.rs kaže:

Goran Bogdanović Foto: Slobodno Srpski/Youtube

“Ušli smo u dijalog s Prištinom 2011. godine pre svega da bismo rešili tehnička pitanja koja su opterećivala i srpsku i albansku zajednicu, a to su pre svega bili sloboda kretanja, lična dokumenta, zatim diplome, matične knjige, katastar… Svi smo mi tada bili svesni da su to pitanja i problemi sa kojima se suočavaju i jedna i druga strana. Krenulo se sa pregovorima koji su bili na tehničkom nivou, nisu bili statusni pregovori, jer smo poštujući Ustav Srbije imali za cilj da olakšamo život ljudi na KiM. U jeku tih pregovora albanska strana šalje specijalne jedinice da zauzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Carinski pečati su bili samo povod, ali očigledno je bilo reči o drugim namerama, jer ako vi pregovarate o nečemu sačekate ishod pregovora, a ne pokušavate na silu nešto da postignete. Narod se samoorganizovao i postavio barikade, zaustavio ROSU na Jarinju. Brnjak su tada uspeli da zauzmu, ali posle pregovora su ga napustili i usledio je kratkotrajni mir”, priča Bogdanović.

Sastanak Tadić – Merkel

U avgustu iste godine dolazi do čuvenog sastanka tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel.

Tadić je tada odbio zahteve Merkelove koji su se odnosili na Kosovo. Ona je zatim na konferenciji za novinare, vidno ljuta, ispričala šta sve Srbija treba da uradi kada je u pitanju KiM.

Angela Merkel i Boris Tadić 2011 godine Foto: EPA/SRDJAN SUKI

Tadić je jednom prilikom za Nova.rs ispričao šta se na sastanku desilo.

“Zahtev se odnosio na ukidanje srpskih institucija na severu Kosova. Uprkos tome što sam principijelno odbio taj zahtev i jasno podvukao crvenu liniju, uspeli smo da i nakon toga obezbedimo status kandidata i uspešno nastavimo evrointegracije. Ono što smo izgubili je međunarodna podrška našoj vlasti, što je umnogome uticalo na rezultat izbora i dolazak SNS na vlast. Vučićeva vlast je potpisivanjem Briselskog sporazuma prihvatila ne samo to što smo mi odbili, već i mnogo više od toga”, ispričao je Tadić za Nova.rs.

Bogdanović smatra da je ovo istorijski događaj.

“Taj sastanak će prema mom mišljenju biti zapisan u analima, da je neko imao hrabrosti da po prvi put vrlo jasno i precizno saopšti da ne želimo da izgubimo ono što nismo izgubili u ratu, a to je sever KiM. Merkel je tražila da se ugase srpske institucije na severu KiM, da se Srbi integrišu u kosovski sistem. Nažalost, posle Briselskog sporazuma to je sve palo u vodu. Da smo tada sačuvali sever i srpske institucije imali bi danas kud i kamo bolju pregovaračku poziciju nego sad. Mi Srbi smo skloni da zaboravimo da je potpisivanjem Briselskog sporazuma Srbija priznala ustavno-pravni poredak Kosova, a Srbi su nasilno integrisani u kosovski sistem. To je uzrok svega što se danas dešava i ultimatuma koji smo sada dobili”, navodi Bogdanović za Nova.rs.

Dolazak SNS na vlast

Sam Tadić je rekao da je rezultat tog sastanka uticao na naknadni gubitak međunarodne podrške njegovoj vlasti i dolazak SNS. To potvrđuje i Bogdanović.

“Takav ishod sastanka Merkel – Tadić je uticao na to da Nemačka i zapadne sile urade sve da dovedu SNS na vlast. Imali smo informacije i da su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić 2011. godine u Vašingtonu obećali sve ovo što se danas dešava i nije slučajno EU čestita pobedu Nikoliću nekoliko sati pre objavljivanja zvaničnih rezultata. Sve se to dešava, naravno, uz pomoć određenih krugova u tadašnjoj Demokratskoj stranci koji su učinili sve da što manji broj ljudi, pre svega u Beogradu, izađe na izbore”.

Foto: EPA/SRDJAN SUKI

Nakon dolaska SNS na vlast, 2012. godine, prvo što se menja u dijalogu Beograda i Prištine jeste njegovo podizanje na viši nivo.

“To je po mom mišljenju bila velika greška. Diže se na nivo premijera. U naše vreme vođeni su tehnički pregovori, na nižem nivou. Umesto da rešavamo svakodnevne probeme Srba i Albanaca na Kosovu, mi smo počeli da se bavimo statusom Kosova, a pre svega na koji način da se Srbi integrišu u kosovsko društvo. Očigledno je to bila obaveza i zadatak SNS i SPS – da prihvate kosovske zakone, da integrišu sve srpske institucije i Srbe u kosovski sistem, sve ono što Srbi ni tada ni sada nisu želeli. Zato sada imamo jednu drugu priču, gde svaki poraz od 2012. ova vlast predstavlja kao pobedu i imamo jedan apsurd da posle proglašenja pobeda od 5 : 0 sad imamo situaciju da smo pred ultimatumom. Da moramo da prihvatimo da Kosovo ima svoju samostalnost i bude u Ujedinjenim nacijama. Mi smo jedna ponižena zemlja sada. I oni koji su voleli da slušaju ono što im odgovara, a ne ono što vide svojim očima, vide da Vučić sve što radi radi u interesu kosovskih Albanaca i Zapada”, navodi Bogdanović.

Sporazum o integrisanom upravljanju granicom

Krajem 2012. godine, tačnije 3. decembra, Srbi sa severa Kosova započeli su blokadu puta Raška – Kosovska Mitrovica zbog namere Vlade da uspostavi granicu prema južnoj srpskoj pokrajini.

Uprkos tome, Vlada je na sednici 6. decembra prihvatila i podržala sporazum o integrisanom upravljanju granicama između Kosova i Metohije i centralne Srbije.

Posle četiri dana blokade, Vlada je pozvala predsednike opština sa severa Kosova radi zajedničkog dogovora.

U tački 5 zaključka ovog sastanka, stoji da Vlada Srbije nikada neće uspostaviti carinu između centralne Srbije i Kosova i Metohije. Posle takvog zaključka Srbi sa severa Kosova sa predsednicima opština prekinuli su blokadu puta.

Nažalost, carina je naknadno uspostavljena, a Srbija je sopstvenim sredstvima finansirala izgradnju objekata na administrativnoj liniji.

Predsednike opština sa severa KiM Vlada je smenila.

Naknadno je Vučić u više navrata rekao da je “granica” između Srbije i Kosova postavljena još 2011. – dakle pre njegovog dolaska na vlast.

Foto: Nova.rs

Tim povodom Bogdanović kaže:

“2011. se jeste razgovarao o svemu tome, ali je odluka definitivno doneta na sednici Vlade Srbije 6. decembra 2012. godine. Vi imate odluku vlade, koja je rezultat razgovora Ketrin Ešton, Ivice Dačića i Hašima Tačija. Ako smo mi to doneli i dogovorili, zašto je bilo potrebe da se ponovi takva odluka i takav dokument donosi? Istina je da dok sam ja bio ministar i dok je Boris Tadić bio predsednik Srbije, administrativna linija bukvalno nije postojala. Samo je KFOR bio prisutan, nije bilo nikakvih objekata, kao što postoje danas, tako da sve to pada u vodu. Najlakše je okriviti nekog drugog, a to zapravo Vučić stalno radi. Za ovo što imamo danas, ovaj ultimatum, kriva je samo ova vlast jer su učinili sve da do toga dođe. Nisu slušali glas naroda, nisu slušali ljude koji razumeju probleme KiM, koji su godinama radili na tom problemu. Šta je dovelo do toga da se mi nalazimo u toj situaciji u kojoj smo danas? Kakva je politika vođena unazad 11 godina? Stalno se priča kako imamo prijatelje, da smo cenjeni u međunarodnoj zajednici, a čujemo da postoji velika verovatnoća da Kosovo uđe u NATO, u Savet Evrope, da mi tu ništa ne možemo da uradimo. Pa gde su nam ti prijatelji? Gde su Mađarska, Turska”, pita Bogdanović.

Prvi deo decenijske storije SNS na Kosovu, završava se potpisivanjem Briselskog sporazuma u Briselu, 19. aprila 2013.

“Briselski sporazum je početak kraja za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. To je nešto najgore što je Srbija mogla da potpiše. Mi smo tim sporazumom učinili sve da Srbije više nema na Kosovu. Dovoljno je reći da priznajete ustavno-pravni poredak Kosova, to govori sve o tome”, zaključuje Bogdanović.

Čega se Srbija odrekla potpisivanjem ovog sporazuma čitajte u sutrašnjem nastavku serijala…

 

****

BONUS VIDEO: Vučić: Spremni smo da prihvatimo sporazum o Kosovu

Komentari

Svi komentari (0)