Novi beogradski izbori gotovo su izvesna stvar. Iako je bilo reči o tome da će biti održani u maju ili u junu, uporedo sa redovnim lokalnim, vlast u ovom trenutku kao mogući datum razmatra 28. april. Kako saznaje “Nova”, više je razloga za to, a među najvećim je izbegavanje godišnjice tragedija u Ribnikaru i selima kod Mladenovca, kao i skraćivanje vremena za predizbornu kampanju, što može biti samo na štetu opozicije.
Na listu razloga za ranije izbore treba dodati i međunarodnu istragu decembarskih izbora, koja bi se na ovaj način zaobišla, kao i promenu izbornih uslova koja u tako kratkom roku ne bi bila moguća. Na ovaj način, vlast bi navodno dala nove izbore, ali opet pod njenim uslovima…
Kalkulacije vlasti oko Beograda ne prestaju. I dalje je sve u opticaju, od formiranja vlasti uz pomoć odbornika koalicije “Mi, glas iz naroda” do novih izbora.
Premijerka Ana Brnabić u nedelju je rekla da će se najverovatnije ponovo ići na birališta. Tom prilikom je istakla nekoliko stvari: da nijedan jedini glas nije ukraden, da je birački spisak transparentan i da mu se može pristupiti na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da je na decembarskim izborima bilo nikad više posmatrača i da “muva nije mogla da proleti”.
Međutim, premijerka je zaboravila da kaže sledeće: da je 17. decembra proletelo oko 40.000 muva, odnosno fantomskih glasova ljudi iz Republike Srpske koji su glasali na beogradskim izborima, a da na to nisu imali pravo, da u biračkom spisku možete da proverite samo da li ste vi upisani, a ne i da li na vašoj adresi živi nekoliko desetina ljudi za koje nikad niste čuli. Na posletku, ona nije pomenula ni da su posmatrači na koje se poziva, i domaći i strani, mahom rekli da nikad ranije nisu videli ono što se na poslednjim izborima u Srbiji desilo. A zatim nabrajali čitav niz neregularnosti.
Zbog svega toga, a ponajviše zbog približavanja prve godišnjice majskih tragedija, vlasti se žuri s novim izborima u Beogradu. Do nedavno u Srpskoj naprednoj stranci su se kao potencijalni termini za održavanje novih izbora spominjali 12. ili 19. maj, a sad se razmatra opcija da budu održani već 28. aprila.
“Ovaj datum je nedavno počeo da se razmatra kao opcija, konačna odluka još nije doneta. Pre svega zbog godišnjice tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Pretpostavlja se da bi obeležavanje godišnjice ponovo moglo da aktivira ljude da izađu na ulicu, a to nikako ne bi išlo u prilog vlasti, već samo opoziciji. A cilj je da se opozicija spusti ispod rezultata koji su osvojili u decembru i da se dođe do ubedljive pobede u Beogradu”, navodi sagovornik Nove.
Izbori krajem aprila ostavili bi i manje vremena za izbornu kampanju.
“I tu bi vlast bila u boljoj početnoj poziciji u odnosu na opoziciju, jer može brže da aktivira svoje birače, a već su i krenuli sa kampanjom”, kaže izvor Nove.
Ne treba smetnuti s uma i činjenicu da Evropska komisija treba da razmotri predlog iz Rezolucije Evropskog Evropskog parlamenta i naloži pokretanje nezavisne međunarodne
istrage decembarskih izbora u Srbiji. S obzirom da evropske institucije u maju očekuju izbori i da bi takav predlog mogao da dođe uskoro, aprilski izbori ne bi ostavili mnogo prostora za sprovođenje istrage.
Na posletku, tu je i ono najvažnije, a to su izborni uslovi.
Sve ono što opozicija traži, uglavnom ne bi moglo da se sprovede u tako kratkom roku, a oni su fokusirani, pre svega, na ažuriranje biračkog spiska, na ulogu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i suzbijanje funkcionerske kampanje.
Posmatračka misija CRTA je u izveštaju o izborima iznela tri preduslova koje je neophodno ispuniti kako bi se uopšte moglo ući u popravku izbornog procesa.
„Za početak, potrebno je da država pokaže spremnost da sankcioniše sve one koji su učestvovali u izbornim prevarama. Dakle, tražimo odgovornost pre svega onih koji su učestvovali ili svojim nečinjenjem doprineli da krivična dela postanu način na koji se dolazi do izborne prednosti. To je prvi preduslov. Drugi je pitanje ažurnosti biračkog spiska, a treći je otvaranje Radio-televizije Srbije za različita mišljenja, dakle da javni servis radi u javnom interesu, kako to zakon nalaže“ rekao je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.
Rezolucijom koju je Evropski parlament usvojio 8. februara, od vlasti u Srbiji se traži i da se istraže navodi o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou. Tu se misli na sinhronzovanu akciju državnih insitucija, koji su nezakonito prijavljivali po nekoliko desetina fantomskih glasača na adrese u Beogradu.
Podsetimo, Stranka slobode i pravde je navela da je u zgradi čiji je vlasnik bivši rukometaš, a sad istaknuti član SNS Vladimir Mandić, za beogradske izbore bilo prijavljeno neverovatnih 154 birača, dok je za republičke izbore, na istoj adresi, bio prijavljen 121 glasač.
Članovi ove stranke su utvrdili i da je u Starom gradu, u Ulici Stevana Sremca 4, bilo prijavljeno 60 birača za beogradske izbore. Čak 80 odsto ljudi sa spiska su građani iz Republike Srpske iz opštine Lošare, Višegrad i Rudo. Neuslovni objekti pronađeni su i u Novom Beogradu. U napuštenoj kući išaranoj grafitima, prijavljeno je 126 birača. Na Paliluli, u Ulici Milice Janković 3, nalazi se zgrada JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, gde se nalazi i nekoliko manjih neuslovnih objekata. Tu navodno živi 207 birača.
I tako u nedogled.
Svi ovi birači” pojaviće se i na sledećim izborima, ukoliko ne bude proveren birački spisak.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare