Sa cenzusom od pet odsto u Skupštinu bi ušli samo SNS i SPS

Kad je 8. Februara usvojen Zakon o izboru narodnih poslanika, kojim se predviđa spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto, vlast je to predstavljala kao izlazak u susret svojim političkim protivnicima, navodeći da ta odluka u najvećoj meri njima šteti."Oko cenzusa su svi u Srbiji saglasni, osim ljudi iz SNS-a, moram da ubedim ljude iz SNS. Raduju se i oni koji su se izjasnili za bojkot izbora, jer znaju da im je to šansa da uđu u parlament, ako ne sada onda sledeći put", rekao je Vučić još u januaru ove godine, kad su se tek pojavile najave o spuštanju cenzusa, da bi dan pred usvajanje novog zakona poručio da “smanjenje cenzusa šteti samo SNS, a smeta onima koje ne voli narod”.Da li je ovakva odluka vlasti, protumačena od strane velikog dela javnosti kao ozbiljan udarac ideji bojkota, zaista primamila veliki broj stranaka da učestvuje na izborima, potvrdiće i izborni listić 21. juna na kojem će se pronaći čak 21 izborna lista, od kojih nekoliko njih gravitira oko pomenutog cenzusa.Ako je verovati poslednjem istraživanju agencije “Faktor plus”, na narednim izborima naprednjaci bi trebalo da osvoje 58,2 odsto glasova izašlih birača. Pored ubedljive pobede koja se predviđa SNS, a samim tim i više od pola poslaničkih mesta, u Skupštini Srbije bi trebalo da uđe i koalicija oko Socijalista kojoj se predviđa 12,5 odsto podrške.Ako bismo se držali izbornih zakona, koji su prethodno bili na snazi, a gde je za ulazak u parlament potrebno minimum pet odsto podrške građana, onda bi samo ove dve stranke, prema predikcijama istraživača, bile one koje bi mogle da ispune taj kriterijum.Prema procenama “Faktor plusa”, parlament bi trebalo da upotpuni Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića, sa osvojenih 4,9 procenata podrške, zajedno sa Pokretom slobodnih građana Sergeja Trifunovića i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, za koje se predviđa da će osvojiti 3,4 odsto glasova. Šesta lista koja bi prešla cenzus sa tri odsto glasova je “Metla 2020” koju vodi Miloš Jovanović.Prema istraživanjima koje je sproveo “Faktor plus”, poziv za izlazak na birališta poslušaće 46 procenata građana upisanih u birački spisak. Što je za deset procenata manji broj u odnosu na broj birača izašlih na parlamentarne izbore 2016. Godine kad je 56,7 birača iskoristilo svoje pravo glasa.Na prvi pogled odluka koja šeteti Srpskoj naprednoj stranci, kako je naveo predsednik Srbije, više je, po svemu sudeći doneta kako bi se vlast suprotstavila ideji bojkota i kako ne bi isključivo vladajuća koalicija bila ta koja će činiti novi saziv Skupštine Srbije.Stojanović: Vlast prikriva svoj aspolutizam lažnim takmičenjemPolitikog Boban Stojanović, kaže da neće smatrati relevantnim političkim akterima nijednu stranku koja ne osvoji pet ili više procenata glasova.On smatra da bi slika parlamenta, da nije spušten cenzus, bila potpuno drugačija u odnosu na postojeća predviđanja, ocenjujući da bi bez izmena zakona samo SNS i SPS činili skupštinski saziv.

“Da se nisu uvedene te promene, koje nisu smele da se dogode dva meseca pred izbore, mi bismo takvu sliku imali. Ovde se stvara privid pluralnosti. Vučić je sa smanjenjem cenzusa podstakao stranke da učestvuju na izborima”, navodi on.Stojanović je rekao da je svima jasno da je Zakon izboru narodnih poslanika izmenjen kako bi još neko, pored naprednjaka i socijalista, postao deo parlamenta.“Možete da zamislite reakciju sveta i međunarodne javnosti, ukoliko u parlamentu imate jednu apsolutističku stranku i njenog koalicionog partnera. Oni sa tih tri procenta pokušavaju da stvore privid demokratije. Ovo je prikrivanje jedne apsolutističke vlasti i stvaranje lažne slike političkog takmičenja”, zaključuje on.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram