"Pripao nam je veliki istorijski zadatak da pokrenemo Srbiju sa mrtve tačke": Lekcije Zorana Đinđića koje su nam danas potrebnije nego ikada

Predsednik Vlade Srbije, dugogodišnji lider Demokratske stranke i centralna figura petooktobarskih promena, sve to bio je Zoran Đinđić do 12. marta 2003. kada je pogođen hicem u grudi u dvorištu zgrade Vlade Srbije, u 12.25 časova.

Đinđić je u politički život ušao kao student Filozofskog fakulteta, nekoliko godina posle velikih studentkih protesta koji su prodrmali tadašnju Jugoslaviju.

Upravo zato je njegova politička zaostavština važna u trenutku u kom se sada nalazimo, kada u Srbiji buja studentska pobuna, jedna od najvećih ikada viđenih na ovim prostorima.

Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Njegove reči i dalje odzvanjaju kao podsetnik na važnost inicijative, odgovornosti, i borbe za promenu, sve ono za šta se danas zalažu studenti u našoj zemlji.

Velika ideja - velika vizija

„Treba nam velika ideja i velika vizija, nešto što nas vodi napred, nešto što je veće od „business as usual“, veće od računica, od privrede, koja je za mene najvažnija stvar“, govorio je Đinđić.

Ubijeni premijer pozivao je na promene i buđenje.

Buđenje

„Da bi promene uspele, većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog“.

Đinđić je podcrtavao i da velikih promena nema bez velikih napora.

Bez napora nema promena

„Velikih promena nema bez velikih napora. Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa“.

Đinđićev generalni štrajk zbog izborne krađe

Ideja generalnog štrajka ponovo je zaživela u Srbiji, nakon što su na štrajk dva puta pozvali studenti u blokadi. Upravo je na generalni štrajk pre 25 godina sa Trga Republike pozvao Zoran Đinđić, tada lider Demokratske stranke. Povod je bila izborna krađa.

Kako je u svojoj knjizi "Zoran Đinđić San o Srbiji" opisala Vesna Mališić, ključno je bilo što je generalni štrajk uspeo i to zahvaljujući unutrašnjosti Srbije.

"Fascinantno je šta su radili ljudi iz Užica, Arilja, Požege. Zovu me u četiri sata ujutro i kažu: Mi smo sve blokirali, nikoga ne puštamo", pisalo je u knjizi.

Građani širom Srbije izašli su na ulice, većina škola, vrtića, fakulteta nije radila, a posao su u pojedinim gradovima prekinule i državne službe.

Prognostičari Hidrometeorološkog zavoda Srbije izvinili su se građanima što tih dana neće biti prognoze - i oni su stupili u štrajk, pisalo je tada Vreme.

Domaće i strane agencije procenile su da je tih dana građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića iskazalo više od milion ljudi. Kako navode, najveće iznenađenje predstavljali su štrajkovi i građanska neposlušnost radnika po velikim državnim fabrikama.

Tajna uspeha je u obrazovanju

Premijer Đinđić isticao je da je tajna uspeha u obrazovanju, a to je upravo ono što i danas vidimo na ulicama Srbije, mlade, obrazovanje ljude koji se brotiv korupcije i uzurpiranja institucija bore - obrazovanjem.

„Tajna uspeha leži u investiranju u obrazovanje, kao što to rade u razvijenim zemljama. Dakle, ne prvo u tehnologiju i mašine. To dolazi kasnije, sa obučenim i obrazovanim ljudima. S obzirom na to da mi kasnimo sa reformama, jedini način da nadomestimo taj nedostatak je nelinearni, skokovit razvoj, a baza za to je obrazovanje. Edukacija, trening, znanje osnovni su pokretači razvoja“.

O odgovornosti

Još jedna reč koju smo toliko puta čuli od pada nadstrešnice u Novom Sadu je odgovornost.

A kako je nekadašnji premijer govorio upravo o odgovornosti?

"Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice".

Uz obrazovanje i odgovornost, neodvojiva je reč korupcija, koju smo takođe toliko puta čuli u slučaju "nadstrešnica".

O korupciji

"Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija", govorio je Đinđić.

Upravo su studenti, kroz svoje zahteve, pozvali institucije da rade svoj posao.

 O viziji

"U promenama je nužno nekoliko stvari, povrh svega jedinstvena vizija društva. Pozivam ljude da se sete te vizije zbog koje su se borili za promene, vizije uređene i uspešne zemlje u kojoj se zna svačije mesto, svačija odgovornost".

I za kraj, važno pitanje koje verovatno postavlja sebi svaki učesnik velikih građanskih i studentskih protesta. A evo kako je o neodustajanju razmišljao Đinđić.

Kako ne odustati?

"Zašto mi ne odustajemo, zašto smo mi odlučniji nego ikada? Zato što smo mi snaga promena, zato što mi imamo jasnu viziju bolje budućnosti za ovu zemlju. Zato što je nama pripao veliki istorijski zadatak da pokrenemo Srbiju sa mrtve tačke".