Prekardašilo: Gotovo 50 odsto građana Srbije samo želi da Vučiću vidi leđa. Ko će posle njega, više nije važno

Istraživanje javnog mnjenja koje je organizacija CRTA sprovela od 13. do 27. septembra pokazuje da gotovo dve trećine građana vide raspisivanje prevremenih izbora kao način da se izađe iz krize. Čak i trećina građana koji podržavaju vladajuću stranku smatra da su izbori potrebni.

Prema istim nalazima, čak 43 odsto građana kaže da nije bitno ko će umesto Aleksandra Vučića doći na vlast, dok 39 odsto njih misli da bi u Srbiji bez njega bilo gore.

Interesantan je i podatak da je sve manji udeo građana s umerenim ili neodređenim stavom prema protestima protiv vlasti, odnosno 58 odsto ih podržava, dok ih 39 odsto ne podržava.

Referendumska atmosfera

Ovi nalazi više nego jasno pokazuju da se u Srbiji sve više stvara referendumska atmosfera i duboka podeljenost društva na samo dve grupe, one koji su za promene i one koji podržavaju sadašnju vlasti. Nema sredine, sve je manje onih koji tvrde da žive u svom mikro svetu, da ih ne interesuju ni vlast, ali ni protesti protivnika vlasti.

Vojislav Mihailović, direktor javnomnjenskih istraživanja u organizaciji CRTA ocenjuje za Nova.rs da se iz rezultata ovog istraživanja jasno vidi da građani žele da se što pre reši politička kriza koja traje već godinu dana.

“Kroz sve nalaze prisutna je izražena referendumska atmosfera – društvo je podeljeno na one koji podržavaju vlast i one koji smatraju da je vreme za promenu. Politički odnosi se sve manje posmatraju kroz ideološke i programske razlike, a sve više kroz odnos prema aktuelnoj vlasti. Upravo u toj podeli prepoznaje se iscrpljenost i snažna potreba za institucionalnim rešenjem”, naglašava Mihailović.

"Nema više neopredeljenih"

Podseća da su donedavno političku scenu činila tri tabora: oni bliski partijama vlasti, oni bliski opoziciji i najveća grupa – politički neopredeljeni građani.

“Danas taj treći tabor gotovo nestaje. Društvo se deli na dva jasna pola: one koji žele očuvanje postojećeg sistema i one koji žele promenu”, ističe.

Za psihološkinju Anu Mirković nalazi iz najnovijeg istraživanja pokazuje visok nivo emocionalne zasićenosti i frustracije građana, ne samo prema političkoj ličnosti kao što je Aleksandar Vučić, već prema celokupnom društvenom kontekstu u kojem se osećaju nemoćno i iscrpljeno.

“Kada za gotovo polovinu ispitanih nije važno ko dolazi posle, već samo da se postojeća situacija završi, to govori o gubitku poverenja u sistem, institucije i mogućnost stvarne promene kroz postojeće demokratske mehanizme. Ovo je izraz kolektivnog umora i defanzivne reakcije, želje da se nešto prekine, završi uz svest da nas ovo sada vodi u dubok ambis”, ocenjuje ona za Nova.rs.

Ljudi u takvim okolnostima su, kako podseća naša sagovornica, skloni “ne da biraju za već protiv, jer ih vodi potreba da zaustave to rapidno propadanje koji dugo traje”.

Ovakva polarizacija i gotovo referendumska atmosfera nisu nepoznate našem društvu, ukazuje Ana Mirković i podseća da smo je imali i 2000. godine.

“Međutim, danas se odvijaju u uslovima digitalnog preopterećenja, stalnih tenzija i osećaja nadrealne političke svakodnevice. To dodatno pojačava emocionalne reakcije, smanjuje prostor za racionalan dijalog i stvara osećaj da je jedini izlaz brza i skora promena. Sve to je pokazatelj stanja društvene iscrpljenosti i potrebe za resetovanjem poverenja, nade i osećaja kontrole nad sopstvenim životom”, zaključuje naša sagovornica.

Polarizacija po svim pitanjima

Polarizacija je, kako ocenjuju naš sagovornik iz organizacije CRTA, vidljiva i u odnosu građana prema tome da li zemlja ide u dobrom ili lošem pravcu.

Više od polovine građana smatra da Srbija ide u pogrešnom pravcu, naspram trećine koja veruje da ide u dobrom smeru.

“Građani koji ocenjuju da zemlja ide u pogrešnom pravcu u najvećoj meri podržavaju proteste i kao dominantna osećanja navode bes, ljutnju i zabrinutost dok su oni koji smatraju da zemlja ide u dobrom prvacu uglavnom zadovoljni i to su pretežno oni koji podržavaju vladajuću stranku, stariji građani, osobe s nižim nivom obrazovanja i koji se informišu putem provladnih medija”, ocenjuje Vojilslav Mihailović.