"Čak i neutralni više nisu smeli da budu neutralni": Kako su ljudi kažnjavani zbog podrške protestima i odbijanja da idu na SNS mitinge

Šesnaest godina Andrea Besedeš predavala je u osnovnoj školi u Bajmoku, uglavnom matematiku i informatiku. Pošto su u novembru širom zemlje počeli protesti zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu, u školi je držala časove od 30 minuta, u znak podrške i u skladu sa zakonom, navodi BIRN. Kada su studenti prolazili kroz Bajmok, u februaru i maju, organizovala im je doček.

Odmazda je usledila brzo: ova nastavnica u kasnim pedesetim od 1. septembra ostala je bez posla, jer je škola odlučila da joj ne produži ugovor, piše BIRN.

„Ne da su mi sve uzeli, to je glupo reći, ali ja sam toliko volela svoj poziv. A još je važno da sam imala osmi… trebalo bi da imam osmi razred i oni dve nedelje nisu imali razrednog starešinu, jer ili nisu našli, ili koga su pitali, jednostavno nije hteo posle mene da preuzme moju poziciju… I deca su veoma… ja sam vezana za njih, a i oni su bili isto za mene“, kaže Besedeš.

U novembru je tadašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković donela mišljenje kojim se otpuštanje Besedeš opisuje kao politička diskriminacija i školi nalaže da je vrati na posao i uputi izvinjenje. Rok da škola obavesti kancelariju poverenika o preduzetim merama je istekao, a Besedeš nije dobila ni posao nazad, ni izvinjenje.

Režim Aleksandra Vučića ne obračunava se samo sa zaposlenima u školama, navodi BIRN. Odmazda nad neistomišljenicima zahvatila je celu zemlju i sve sektore.

Više od 100 ljudi podelilo je sa BIRN-om iskustva – među njima su nastavnici i univerzitetski profesori, zdravstveni radnici, IT stručnjaci, trgovci, inženjeri, radnici gradskih komunalnih preduzeća, piloti, novinari, opštinski službenici, pravnici, vojnici, umetnici. BIRN je obavio detaljne intervjue sa njih 40.

Neki su radili u javnoj upravi, neki u preduzećima u potpunom ili delimičnom državnom vlasništvu, a drugi u privatnim kompanijama; svi su rekli da su dobili otkaz, premeštaj ili bili izloženi uznemiravanju jer su podržali studentske zahteve ili odbili da učestvuju u kontra-protestima koje je organizovala Srpska napredna stranka, SNS.

„Čak i neutralni više nisu smeli biti neutralni. I njih su kažnjavali“, rekao je za BIRN izvor iz Ministarstva poljoprivrede koji je želeo da ostane anoniman.

Brankica Janković, koja je do decembra bila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kaže da su pritužbe na političku diskriminaciju ranije bile sporadične, ali da je njena kancelarija ove godine otvorila 54 predmeta.

„Broj formiranih predmeta nije isti kao ukupan broj obraćanja, tu nisu uključeni svi ljudi koji su dolazili ili zvali, tako da je stvarni broj znatno veći“, objašnjava Janković.

Otkazi zbog podrške protestima

Prema podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika i medijskom monitoringu nevladine organizacije Građanske inicijative, više od 100 nastavnika ostalo je bez posla u talasu otpuštanja pred novu školsku godinu, a smenjeno je najmanje 25 direktora škola.

Marko Milivojević, nastavnik istorije, radio je sedam godina u osnovnoj školi u severnom delu Kosovske Mitrovice i stajao na šesnaestominutnim tihim bdenjima za žrtve tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Nakon letnjeg raspusta nije se vratio na posao, jer mu je ugovor istekao i nije bio produžen, navodi BIRN.

„Nisu to ni protesti, nego prosto 16 minuta tišine. Nije izlazilo puno ljudi i prosto se znalo ko izlazi. Izlazilo je negde od 70, 80 do 100 ljudi. I uvek kada je bilo 16 minuta tišine, izlazilo je to u lokalnim novinama, na lokalnim portalima i onda to nije moglo se sakrije. Mada ja nisam ni želeo da krijem“, kaže Milivojević.

Već godinama su mu u više navrata pretili da će ostati bez posla i držali ga na minimalnom procentu časova jer je odbijao da ide na mitinge vladajuće stranke.

Zna da je u njegovoj školi bez posla ostala još jedna osoba. Iako mu niko nije rekao da mu ugovor nije produžen zbog davanja počasti žrtvama novosadske tragedije, kaže da „nije bilo nijednog drugog razloga“ da mu škola ne produži ugovor.

Dok nekim sagovornicima BIRN-a poslodavci nisu direktno ili eksplicitno pominjali proteste, drugima jesu i usmeno i pisano. U Er Srbiji su zaposlenima slali mejlove upozorenja zbog objava na privatnim, ličnim društvenim mrežama, uz obrazloženje da one utiču na „radnu atmosferu i disciplinu“.

„Oni se tu uvek pozivaju na član neki etički kodeks, gde ima da nama nije dozvoljeno da u ime kompanije iznosimo stavove, itd. Što, naravno, nikada nije bilo u ime kompanije. Ja sam uvek svoje stavove iznosila na svom Instagramu koji je, by the way, zaključan“, ispričala je osoba koja je dobila otkaz u ovoj kompaniji.

Er Srbija nije odgovorila na pitanja BIRN-a o pritiscima na zaposlene i otkazima.

Otkaze je dobilo i najmanje četvoro ljudi iz Privredne komore Srbije, zatim nekoliko osoba koje su radile u opštinskim upravama u Šapcu, Vlasotincu i Gornjem Milanovcu, lokalnim vodovodima, geodetskom zavodu, republičkim inspekcijama, poreskoj upravi, EPS-u.

Ni privatni sektor nije imun na otkaze zbog podrške protestima

Odmazda nije ograničena samo na javni sektor. Jedna osoba je rekla da je bila primorana da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa nakon što je podelila objavu na privatnim društvenim mrežama.

„Ovde ne možeš da se baviš politikom“, bilo je objašnjenje poslodavca.

Na drugom kraju zemlje, radnik privatne firme koji je podržao proteste kaže da je vlasnik došao u kancelariju i „rekao da su ga zvali sa vrha SNS i rekli mu da mora da mi da otkaz“.

Koji zakoni su prekršeni?

Mario Reljanović, stručnjak za radna prava i viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu, objašnjava da u talasu otkaza ima i slučajeva kada nije prekršen Zakon o radu, ali da ono što im jeste zajedničko je kršenje Zakona o zabrani diskriminacije.

Prema njegovim rečima, Ustav i zakoni štite pravo na građanske slobode kako u fizičkom, tako i u digitalnom prostoru, što ne treba mešati sa političkim delovanjem na radnom mestu:

„Pričanje o društvenim stvarima, društveno-aktualnim stvarima, nije politika. Ako kažem da ću ići na protest, ni to nije politička aktivnost. Ako kažem, sada bi trebalo da se učlaniš u tu i tu partiju, da ideš na njihov miting – to je političko delovanje.“

Kako je rekao, pojedinci mogu da rade šta god žele tokom pauze za ručak, vikendom i na društvenim mrežama.

„Svako može da ide na 16 minuta tišine ili može što god da radi na toj pauzi. Sve dok je van prostorija poslodavca, može da se ogrne u sliku Aleksandra Vučića i da pleše u ulici. Znači, potpuno je sve jedno što radi, samo je bitno da to ne radi u ime poslodavca“, kaže Reljanović.

Mediji su već izveštavali i o drugim vrstama odmazde prema privatnicima – nekima su prostorije napadali unajmljeni batinaši, a nekima dolazile inspekcije.

„Poslali su tri inspekcije u roku od nekoliko meseci“, rekao je jedan vlasnik malog biznisa u gradu u zapadnoj Srbiji. „Srećom, u mom slučaju nisu uspeli ništa da pronađu.“

Nekoliko preduzetnika reklo je da su izgubili poslove sa javnim preduzećima ili kompanijama za koje su radili kao podizvođači na javnim poslovima.

„Pozvali su me na sastanak, gde mi je direktor rekao da su oni zadovoljni sa saradnjom sa mnom i da bi želeli da se ona nastavi, ali kako sam podržao proteste, oni ne žele da imaju problema. Slična ili ista priča je bila i sa drugim javnim preduzećima kojima sam pružao usluge više od decenije

…] To se dalje nastavilo i sa skoro svim privatnim firmama kojima sam godinama pružao usluge, a imaju veze sa SNS-om“, napisala je jedna osoba iz Novog Sada, prenosi BIRN.

Otpuštanja zbog odbijanja zaposlenih da idu na SNS mitinge

Mnogi ljudi koji su razgovarali sa BIRN-om, ali su želeli da ostanu anonimni, zapravo su izgubili posao ne zato što su podržavali proteste, već zato što su odbili da dođu i pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci.

Jedan zaposleni u javnom sektoru kaže da se pre gotovo deceniju, učlanio u SNS kako bi mogao da dobije posao u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Tada je otišao na dva mitinga naprednjaka i zatim prestao da se odaziva na pozive načelnice da ide na režimske mitinge. Iako su mu se ugovori godinama obnavljali, od početka studentskih protesta počeli su da mu ih produžavaju iz meseca u mesec.

„Od tada je bilo da me pozove načelnica na telefon i kaže ‘imaćemo miting sutra, ideš? Ne idem. Ali, ističe ti ugovor‘. To je tako bilo godinama“, kaže on.

Na kraju su ga pozvali da tokom anti-vladinih protesta u njegovom gradu obezbeđuje prostorije lokalnog odbora Srpske napredne stranke. Kada je to odbio, izgubio je posao. Još nekoliko njegovih kolega ostalo je bez posla.

„Nisam za ovu vlast. Svašta se dešavalo u Srbiji i svašta se dešava… da na sred ulice mogu da ubiju čoveka i da za to niko ne odgovara. Ja stvarno neću da budem za takav narod“, rekao je on.

Nenad Komnenov je jedan od nekoliko zaposlenih koji su izgubili posao u novosadskom Pasterovom zavodu, nacionalnoj laboratoriji za besnilo, nakon što su odbili nalog direktorke da idu na miting SNS-a.

„Cela priča je manje-više eskalirala u januaru. Trebalo je da se održi onaj miting, koji je na kraju održan u martu u Sremskoj Mitrovici

…] Direktorka je nas petnaestoro, šestnaestoro zvala na pojedinačne razgovore gde je sa svakim pojedinačno u kabinetu razgovarala, gde bi prvo iznela šta joj se ne sviđa u vašem radu, a onda je sugerisala da bi trebalo sa nekim od članova porodice da idete organizovano na miting Srpske napredne stranke. Tu je otprilike, pa više od polovine ljudi, pa polovina ljudi otprilike je rekla da ne nameravaju“, rekao je Komnenov za BIRN.

Oni koji su to odbili, narednog meseca su izgubili 30 odsto mesečnih primanja, a potom je četvoro njih dobilo i otkaze. Oni trenutno vode sudski postupak protiv Zavoda. Iz Pasterovog zavoda nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Širom zemlje, ljudi na rukovodećim pozicijama takođe su degradirani ili smenjeni jer su odbili da nalože svojim podređenima da prisustvuju mitinzima „naprednjaka“. Jedna osoba je za BIRN rekla da je prisustvovala jednom mitingu Srpske napredne stranke, nazivajući to „crnom mrljom“ u svom životu, ali je kasnije odbila da svojim zaposlenima prosleđuje slične poruke.

U Telekomu Srbije mnogi zaposleni strahuju od gubitka posla zbog odbijanja da odlaze na mitinge SNS-a. Tri nezavisna izvora potvrdila su za BIRN da se od zaposlenih konstanto traži da podrže režim. Iz Telekoma nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objave teksta.

„Direktorka direkcije u kojoj radim konstantno šalje Viber poruke da su potrebni ljudi za kontra-proteste i mitinge. Ljudi NE ŽELE da idu, podržavaju mladost Srbije i svoju decu, studente i đake. Ona je uporna, mi je ignorišemo, ali ovoliki pritisak postaje neizdrživ“, napisala je jedna osoba.

Ovakva praksa, međutim, nije nova. Osoba koja je ranije radila u lokalnoj samoupravi jedne od 17 beogradskih opština, rekla je BIRN-u da je prvo opomenuta zato što je prisustvovala građanskom skupu nakon ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, i Duboni i Malom Orašju u maju 2023. godine.

„To je potpuno skup jedan spontani, građanski

…] U tom trenutku, vi toliko ste se nemoćni da ne znate šta drugo da uradite, nego eto, bar pokažete neki vid nezadovoljstva.“

Na skup je otišla sa koleginicom, koja je objavila fotografiju na Instagramu. Sledećeg dana pozvane su kod načelnika opštinske uprave.

„Rekao nam je: ‘znate zašto ste ovde’.

…] Nije nas ni u oči pogledao zato što je to očigledno nije bila njegova odluka. Samo nam je rekao ‘bićete premeštene na druga radna mesta zato što, kao ste bili na protestima koje organizuje opozicija‘ i tako dalje, mi smo rekle u redu i dobile smo rešenje za premeštaje“, priseća se ona.

Ubrzo nakon toga, Vučić je organizovao veliki skup u Beogradu i rečeno im je da moraju da prisustvuju.

„Tad sam ja dobila poziv od rukovodstva da dođem na taj skup i da se pokajem. I kada sam to odbila, bilo je jasno da ćemo na neki način biti maltretirane.

…] Nastavile smo da idemo po protestima, ja sam posle toga u međuvremenu dala otkaz, našla drugi posao“, rekla je za BIRN.

Posle prosvete, zdravstvo je sektor iz kog se novinarima BIRN-a javilo najviše ljudi navodeći da su dobili otkaze, degradaciju pozicije ili premeštaj. Ceo tekst pročitajte na sajtu birn.rs.