Srpska napredna stranka samo je u prvih nekoliko godina svoje vlasti pravila krupne korake u evrointegracijama - uhapšen je biznismen Miroslav Mišković, najavljeno rešavanje 24 sporne privatizacije i borba protiv korupcije, potpisan je Briselski sporazum i ukinute paralelne institucije na Kosovu, na čemu je EU insistirala i u vreme Borisa Tadića. Pa ipak, poslednjih godina nije napravljen nijedan ozbiljniji pomak - Ustav još nije promenjen, iako je to trebalo da bude učinjeno 2017, nijedan slučaj visoke korupcije nije okončan niti pokrenut, pitanje Kosova tapka u mestu, a mediji su ili pod kontrolom ili su pod velikim pritiskom SNS. Utisak je da se Srbija, uprkos pregovorima, sve više udaljava od EU.
Dolazak Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na vlast, uprkos radikalskoj prošlosti, nije izazvao veliku zebnju u Briselu niti u vodećim zemljama EU. Na samom početku, napravljen je niz konkretnih i dobrih PR poteza, koji su 2014. godine Srbiji omogućili da započne pregovore o članstvu sa EU.
Među njima je svakako bila najavljena borba protiv korupcije. EU je očekivala od Beograda da razreši 24 sporne privatizacije, što je Vučić, tada kao prvi potpredsednik vlade zadužen za borbu protiv korupcije, obećao i o čemu je često govorio. Podsećamo, u pitanju su preduzeća za koje je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio da su, u dugom i teškom procesu privatizacije, bila verovatno najviše korumpirana u Srbiji.
Međutim, prema podacima koje je objavio CINS u junu prošle godine, okončano je 14 od 24 slučaja spornih privatizacija, odgovornost nadležnih utvrđena je u oštećenju samo dve firme, a poslednji postupci završeni su oslobađanjem od krivice.
“SNS vrši enormni pritisak na tužilaštvo”
Početak vlasti SNS obeležilo je i hapšenje Miroslava Miškovića, do tada najmoćnijeg srpskog biznismena, ali ni posle osam godine u njegovom slučaju nije doneta pravosnažna presuda. Procesuiranja slučajeva visoke korupcije poslednjih godina nema.
Iako se Srbija Akcionim planom za poglavlje 23 obavezala da će krajem 2017. promeniti Ustav, čime će biti obezbeđena nezavisnost pravosuđa, to se ni tri godine kasnije nije promenilo.
“Naše sudstvo nema dovoljno kapaciteta da istražuje i optužuje za visoku korupciju. Mi nemamo ljude koji imaju dovoljno znanja u državnoj upravi i tužilaštvu, koji mogu i da hoće, a neće, da procesuiraju za visoku korupciju. Sudstvo em što nema ljude i kapaciteta, em nije ni nezavisno, a odluke koje Tužilaštvo donosi direktno su pod uticajem političara koji su u datom trenutku na vlasti. SNS vrši enormi pritisak na tužilaštvo, koje najčešće da ne postupa”, kaže za Nova.rs Naim Leo Beširi, direktor Insituta za evropske poslove i ističe da je korupcija u sprezi sa kriminalom ogroman problem za Srbiju.
Institucije pod kontrolom SNS
On navodi i da je SNS kad je došao na vlast obećao da će rešiti problem korupcije, a da ne samo što to nije učinio, nego je i sve institucije koje bore protiv korupcije stavile pod okrilje SNS.
Tako je na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije postavljen Dragan Sikimić, bivši član SNS i donator te stranke.
“Jedna bivša direktorka Agencije Tatjana Babić je preseljena u Ustavni sud, a druga Majda Kršikapa je otišla u ekspresnom roku od mesec i po dana. Ona je želela da istraži šta se dešava sa 24 stana Siniše Malog. U avgustu je izabrana, a u septembru je podnela neopozivu ostavku iz privatnih razloiga. Bilo je vrlo jasno da je izvršen enormni pritisak, pošto je htela da radi svoj posao”, zaključuje Beširi.
U EU bez stručnih kadrova i šefa pregovoračkog tima
Srbija duže od godinu dana nema ni šefa pregovaračkog tima sa EU, a naš sagovornik Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, navodi da su nadležno Ministarstvo za evropske integracije napustili brojni stručni kadrovi.
“Tanja Miščević, koja je bila šef pregovaračkog tima, otišla je zbog neslaganja sa ministarkom Jadrankom Joksimović. Nije tako uobičajeno da u toku pregovora jedna zemlja zameni svog pregovarača, a mi ni posle godinu dana nismo izabrali novog šefa pregovaračkog tima. Vlada nije uradila ništa da postavi novu osobu, a podsećam vas da u ekspozeu premijerke Brnabić i svih prethodnih premijera evropske integracije su primarni i najvažniji spoljno politički cilj. Manir ove vlade je da se zapravo na važne pozicije postavljaju poslušnici, a oni koji imaju znanja veštine i imaju mogućnost i da doprinesu stavljaju se sa strane onog momenta kada izraze neslaganje u vezi sa nekom stvari”, kaže Beširi.
Iz Ministarstva koji je vodila Jadranka Joksimović, kako ističe, otišao je niz stručnjaka.
“Veliki broj visokopozicioniranih ljudi u Ministarstvu za evrointegracije je otišao, a oni koji su ostali planiraju prvom prilikom da odu. Razlog je i činjenica što je ministarka Joksimović na poziciju pomoćnika vrlo brzo stavila najniže rangiranu osobu u tom ministarstvu. Pričam o mlađem saradniku. Zamislite da vaš mlađi novinar sutra postane vaš šef”, priča Beširi.
Srbija nema gotovo ni teorijske šanse da kraja godine otvori prvo poglavlje u 2020. u pregovorima sa EU. Zbog izostanka reformi, pa i nazadovanja u pojedinim oblastima, gotovo je izvesno da zeleno svetlo neće dati Nemačka, ali i još neke zemlje, poput Holandije, ukoliko se nešto drastično ne promeni u naredna dva meseca, rekli su ranije sagovornici Nova.rs.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je nedavno da činjenica da Srbija u 2020. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji govori sama za sebe. On je rekao da ako nema reformi, napretka u valdavini prava i borbi protiv korupcije, poglavlja se ni ne otvaraju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare