13
Nemački kancelar, Olaf Šolc, trebalo bi da poseti Srbiju i susedstvo 10. juna, a kako saznaje “Nova”, među glavnim temama biće odnos Srbije prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, pozicija Kosova u Savetu Evrope i Otvoreni Balkan.
Nemačka diplomatska ofanziva na Srbiju se nastavlja. Za samo nedelju dana šef srpske države, Aleksandar Vučić, posetio je Berlin i razgovarao sa tamošnjim kancelarom i ministarkom spoljnih poslova, Analenom Berbok, a zatim su usledili beogradski razgovori sa ministarkom odbrane Nemačke, Kristinom Lambreht i izaslanikom te zemlje za Zapadni Balkan, Manuelom Zaracinom.
Ali ni tu nije kraj. Uoči pripreme samita Berlinskog procesa, narednog meseca Srbiju će posetiti nemački kancelar Šolc, a teme o kojima će diskutovati s Vučićem se neće, kako saznajemo, značajno razlikovati u odnosu na prošli razgovor.
Kako je rečeno “Novoj” iz diplomatskih izvora, Šolc će na sastanku sa predsednikom Srbije još jednom ponoviti stav Nemačke o tome da države kandidati za članstvo u Evropsku uniju ne mogu da stoje po strani i da moraju da se usklade sa spoljnom politikom te zajednice.
Istovremeno, on će želeti da pokaže svojom posetom, kako navode naši izvori, koliko je Nemačkoj važna Srbija i koliko je za tu državu bitno da naša država ostane privržena Evropi i jedinstvena sa Evropskom unijom.
Pročitajte još...
Sagovornici “Nove” skreću pažnju da se poruke Olafa Šolca, tokom posete Srbiji, neće drastično razlikovati u odnosu na ono što su u svojim amandmanima na “Rezoluciju o Srbiji” izneli poslanici socijaldemokrata u Evropskom parlamentu.
Podsetimo, ova grupacija, koju čini i Šolcova Socijaldemokratska stranka(SPD), u svom amandmanu naglasila da Srbija nije ispoštovala ponovljene pozive da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU i nije uvela sankcije Rusiji, nakon ničim izazvane ruske vojne agresije na Ukrajinu.
Oni su naveli da stav Srbije o ratu u Ukrajini šteti njenom procesu pristupanja u EU.
“Ponavljamo svoje očekivanje da se kandidati za pristupanje EU usklađuju ne samo sa pravnim tekovinama EU, već i sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim okvirima EU politika. Zabrinuti smo zbog toga što je stopa usklađenosti Srbije najniža u regionu”, navodi se, između ostalog u amandmanu.
Socijaldemokrate pozivale novoizabrane vlasti da pokažu stvarnu, iskrenu i nedvosmislenu privrženost vrednostima EU i da se uskladi sa odlukama i stavovima EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Kako saznajemo, Šolc i Vučić će razgovarati i o situaciji u Bosni i Hercegovini, Berlinskom procesu, a nemački kancelar će objasniti šefu srpske države zbog čega Nemačka podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Prema rečima naših izvora, aktuelna nemačka vlast ne podržava projekat “Otvoreni Balkan” u kom učestvuju Srbija, Severna Makedonija i Albanija, i sasvim je izvesno da će Šolc skrenuti pažnju da je najbolje moguć način za ostvarivanje regionalne saradnje kroz Berlinski proces.
Kako saznajemo, razgovaraće se i o mogućnosti da dođe do ubrzanih integracija pojedinih zemalja kandidata za članstvo u EU, što je u Beogradu najavio predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel.
Kako je ranije objavila “Nova”, nemačka strana je, tokom boravka Vučića u Berlinu, poručivala da nemoguće voditi politiku po principu “sedenja na dve stolice”.
Tom prilikom je naglašeno da se od Srbije, zemlje kandidata za članstvo u EU, očekuje da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku.
“Predsednik Vučić je rekao da shvata poziciju i stav Nemačke i da je Srbija u veoma teškoj međunarodnoj poziciji. Ono što ohrabruje je to što je naglasio da je Srbija na evropskom putu i da je to nesumnjivo spoljnopolitički priroritet zemlje. Nije se razgovaralo o konkretnim odlukama, niti je Berlin zahtevao od Beograda da preduzima neke hitne korake, ali jeste predočen značaj saradnje Srbije sa EU i konkretno Srbije s Nemačkom”, naveli su izvori “Nove”.
Na pitanje šta konkretno predočeno, izvor našeg lista je rekao da je Vučiću signalizirano, a i da je sam bio svestan i pre sastanka u Berlinu, da je Nemačka država koja najviše ulaže u Srbiju.
“Te investicije se sponzorišu i sa nivoa Vlade Nemačke i zapošljavaju ogroman broj ljudi. Ukoliko bi Srbija odabrala pogrešnu stranu, veliko bi pitanje bilo šta bi se desilo s investicijama koje su već realizovane i sa onima koje bi tek trebalo da se realizuju. Vučić je to vrlo dobro razumeo”, navodi naš sagovornik.
Šta je Berlinski proces
Berlinski proces započet je konferencijom o Zapadnom Balkanu u Berlinu, 2014. godine, i u njemu učestvuju Albanija, Srbija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i predstavnici prištinskih vlasti.
Jedan od prioriteta Berlinskog procesa je priprema i finansiranje regionalnih infrastrukturnih projekata, osnaživanje prekogranične saradnje u oblasti saobraćaja, energetike, digitalizacije i ekonomije. U okviru ovog projekta, najviše sredstava je opredeljeno za velike infrastrukturne projekte u oblasti saobraćaja i električne energije.
BONUS VIDEO: Pogledajte kako su nemački novinari uspeli da iznerviraju Vučića zbog pitanja o Putinu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
