Sve oči uprte u Minhen: Evropa pred izazovom Trampovog „novog poretka“

Kako piše BBC, u međuvremenu je Vašington značajno uzdrmao dosadašnji svetski poredak: saveznici i protivnici suočili su se sa carinama, SAD su izvele jednostrane poteze prema Venecueli, pritisak na Ukrajinu da prihvati mir po uslovima Moskve postao je sve otvoreniji, dok su zahtevi prema Kanadi da postane „51. američka savezna država“ izazvali nevericu i u diplomatskim krugovima.

Evropa i pitanje sopstvene bezbednosti

Ovogodišnja konferencija zato se doživljava kao prelomna. Američku delegaciju predvodi državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Marko Rubio, a u Minhen stiže više od 50 šefova država i vlada, oko 100 ministara spoljnih poslova i odbrane, kao i vodeći vojni i bezbednosni zvaničnici.

Dodatnu zabrinutost izazvala je nova američka Strategija nacionalne bezbednosti, objavljena krajem prošle godine, u kojoj se od Evrope traži da „stane na sopstvene noge“ i preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu odbranu. Time je jasno poručeno da se decenijska oslonjenost na američku zaštitu bliži kraju.

Poseban potres u transatlantskim odnosima izazvala je kriza oko Grenlanda, kada je Tramp više puta izjavio da SAD „moraju posedovati“ to ostrvo radi globalne bezbednosti, ne isključujući čak ni upotrebu sile. Danski premijer je upozorio da bi neprijateljsko američko preuzimanje Grenlanda značilo kraj NATO saveza kakav poznajemo. Iako je kriza privremeno smirena, ostavila je otvoreno pitanje: da li su bezbednosne veze Evrope i SAD trajno narušene?

Bivši šef britanske obaveštajne službe MI6, Aleks Janger, ocenjuje da se savez promenio, ali da nije slomljen. „I dalje imamo ogromnu korist od bezbednosne, vojne i obaveštajne saradnje sa Amerikom“, rekao je on za BBC, uz napomenu da Evropa mora preuzeti veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.

Organizatori Minhenske konferencije uoči skupa objavili su izveštaj u kojem aktuelni trenutak opisuju kao eru „politike kugle za razbijanje“. Najveću takvu kuglu, navodi se bez ustezanja, predstavlja američki predsednik Donald Tramp.

Direktor konferencije Volfgang Išinger ističe dva glavna cilja ovogodišnjeg skupa. Prvi je pokušaj „popravke transatlantskih odnosa“ i obnavljanja narušenog poverenja, posebno nakon sporova poput onog oko Grenlanda. Drugi, možda i važniji, jeste potreba da Evropa konačno izgradi sopstvene kapacitete.

„Nije nigde zapisano da 450 miliona Evropljana mora da zavisi od 350 miliona Amerikanaca kako bi se odbranilo od 140 miliona Rusa“, rekao je Išinger, naglašavajući da Evropa mora da prihvati zahtev SAD da učini više za sopstvenu bezbednost.

Izveštaj konferencije upozorava i na dublju krizu, eroziju principa na kojima je počivao međunarodni poredak posle 1945. godine. Prema rečima Tobijasa Bundea, direktora istraživanja konferencije, američka strategija se decenijama oslanjala na tri stuba: multilateralne institucije, ekonomsku integraciju i uverenje da su demokratija i ljudska prava strateška prednost. Pod Trampovom administracijom, sva tri stuba su, kako navodi, ozbiljno oslabljena ili otvoreno dovedena u pitanje.

NATO, član 5 i „Narva test“

Ključno pitanje koje lebdi nad Minhenom jeste da li je član 5 NATO saveza i dalje neupitan. Ta odredba, prema kojoj je napad na jednu članicu napad na sve, decenijama je predstavljala osnov evropske bezbednosti.

Danas se, međutim, sve češće pominje takozvani „Narva test“ - hipotetički scenario u kojem bi Rusija pokušala da destabilizuje estonski grad Narvu, sa većinskim ruskim stanovništvom. Da li bi SAD, pod aktuelnom administracijom, bez zadrške stale u odbranu Estonije? Slično pitanje važi i za koridor Suvalki ili norveški arhipelag Svalbard.

Trampova nepredvidivost, u kombinaciji sa ratom u Ukrajini, povećava rizik od pogrešnih procena i opasnih eskalacija.

Evropa pred neprijatnim odgovorima

U Minhen dolaze i oštri kritičari Trampove politike iz SAD, dok će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski biti među govornicima čije će se poruke najpažljivije slušati. Istovremeno, jača zabrinutost zbog rasta radikalnih političkih snaga, slabljenja poverenja građana u institucije i trenda u kojem se „rušitelji“ sve češće slave kao odgovor na krize.

Minhenska bezbednosna konferencija trebalo bi da ponudi odgovore o budućnosti transatlantskog saveza i evropske bezbednosti. Međutim, kako upozoravaju analitičari, Evropa možda neće čuti ono što želi, već ono što mora da prihvati.