Pavol Salaj (RSF): Ako se Veranu Matiću nešto dogodi, predsednik Srbije će biti odgovoran

Srbija je prošle godine Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica imala najnižu ocenu ikada, na 96. mestu od 180 zemalja, objavio je ANEM. Iako Salaj ne želi da prejudicira na kome će biti mestu na listi za 2026. koja će biti ažurirana krajem aprila, jasno odgovora – U Srbiji nismo videli nikakvo značajno poboljšanje.

Prošla godina bila je rekordna po broju napada i pritisaka na novinare. Od početka godine ANEM je zabeležio već 47. Kako to komentarišete?

Srbija je sada na svetskoj mapi slobode štampe kao zemlja u kojoj su novinari svakodnevno ugroženi.

Fizičke napade smo računali u kontekstu antivladinih protesta nakon nesreće u Novom Sadu. Prvi put, posle mnogo godina, govorili smo o Srbiji u našem godišnjem pregledu nasilja nad novinarima. Dakle, Srbija se zaista razlikuje po nivou nasilja sa kojim se novinari suočavaju, možda sa izuzetkom ratnih godina 1990-ih.

Nažalost, vlada, umesto da štiti novinare, aktivno učestvuje u suzbijanju slobode štampe i veoma naporno radi na iskorenjivanju slobode medija u Srbiji.

Reporteri bez granica uskoro će objaviti godišnji Indeks. Prošle godine Srbija je bila najniže ikada. Ako uzmemo u obzir šta se sve dešavalo, kako će biti rangirana ove godine?

Reporteri bez granica objavljuju novi Svetski indeks slobode medija 30. aprila, tada ćemo otkriti rezultate. Još ne mogu reći kakav će biti rang Srbije.

Tačno je da nismo videli nikakvo značajno poboljšanje. Srbija je prošle godine bila rangirana na 96. mestu od 180 zemalja, što nije najniže, ali imala je najnižu ocenu od 53,55 poena od 100. To je istorijski minimum za Srbiju. Nije pala na rang listi samo zato što je pogoršanje u drugim zemljama bilo značajnije, ali je zaista već veoma nisko rangirana u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Zapravo, pretposlednja je u Evropi.

Redovno dolazim u Srbiju. Zbog ozbiljnosti situacije ponovo doći u Srbiju u misiju slobode medija u martu, u nedelji od 23. marta, zajedno sa kolegama iz drugih međunarodnih organizacija za slobodu medija, uz podršku Saveta Evrope. Želimo da se sastanemo sa novinarima, medijima, dobijemo informacije iz prve ruke o situaciji, o tome šta možemo da uradimo, a takođe i da se sastanemo sa vlastima i razgovaramo sa njima o ovim pitanjima.

Nedavno mediji su se suočili sa novim oblikom digitalnog nasilja i cenzure, napadima botova na naloge medija na društvenim mrežama. To je zapravo zloupotreba regulative platformi društvenih medija. Da li RSF ima razgovarao sa platformama o ovome?

Imamo kontakte sa velikim platformama, ali oni uglavnom ne slede naše preporuke. Upoznat sam sa ozbiljnim botovskim napadima na srpske medije. Naša strategija je da radimo na tome da Evropska unija bolje reguliše društvene mreže kako bi novinari i nezavisne informacije bili zaštićeni i da se ovakve situacije ne dešavaju.

Sličnu situaciju ovoj u Srbiji, imamo možda, na primer, u Albaniji. A takođe i kada je u pitanju veštačka inteligencija i lažni sadržaj.

Znam za slučaj Brankice Stanković, koja je bila žrtva dipfejk prevare. Nedavno smo objavili analizu ovih dipfejk napada usmerenih posebno na žene. Dali smo preporuke koje su upućene posebno evropskim vlastima.

Reporteri bez granica su pratili suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Nedavno je Vrhovni sud utvrdio ozbiljne propuste u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda. Za Cenzolovku ste ocenili da je to neuspeh srpskog pravosudnog sistema.

Slučaj Slavka Ćuruvije definiše slobodu štampe u Srbiji. Ovaj slučaj jednoga dana mora biti uspešno rešen. To dugujemo porodici Slavka Ćuruviji i divim se njegovoj ćerki Jeleni zbog njene potrage za pravdom svim zakonskim sredstvima.

Sramota je. To je sramota za srpsku državu. Sramota je za srpskog predsednika koji je obećao da će slučaj biti rešen. Nedostatak pravde stvara novu nepravdu čije su žrtve i porodica i kritičari pravosudnog sistema. A naravno, pre svega je, sramota za srpski pravosudni sistem.

Srbija je postala neka vrsta džungle gde nema pravila za zaštitu novinara.

Ogorčeni smo, videom emitovanim na nekoliko kanala, kojim se crta meta Veranu Matiću. Veran Matić je jedna od osoba koja je najviše učinile za slobodu medija u Srbiji.

Želim da izrazim solidarnost sa njim. On je takođe mnogo učinio u potrazi za pravedno u slučaju Slavka Ćuruvije. A zapravo se ceo sistem okreće protiv njega i to je skandalozno.

Pozivam predsednika Srbije da se jasno distancira od ove kampanje. U suprotnom, ako se Veranu Matiću bilo šta desi, zbog njegovog rada, smatraćemo predsednika Srbije odgovornim. To sam rekao u slučaju Tamare Skrozze u prošlosti, a to kažem i u slučaju Verana Matića.

Reagovala je medijska zajednica u Srbiji, podneta je krivična prijava. Reagovale su međunarodne organizacije, ali nije bilo reakcije političkog vrha. Reagovali su oni koji su video napravili i najavili da će nastaviti. Da li RSF smatra da je Veran Matić u opasnosti? I kako da se zaštiti?  

Mislim da Veren Matić jeste u opasnosti. Ne želim da stvaram paniku. Mislim da je prvi akter koji je odgovoran za njegovu bezbednost država, jer je on državljanin Srbije.

Ako se predsednik Srbije ne distancira od ove kampanje, izgleda kao da je zapravo izgubio kontrolu nad situacijom. Potrebna je solidarnost sa Veranom. Veoma sam srećan što ima podršku u Srbiji, a delom i na međunarodnom nivou. Ali znate, prva koja može da zaštiti Verana Matića je država.

To je obaveza Srbije. Veran Matić mora biti u mogućnosti da nastavi svoj rad na zaštiti novinara. Zato ćemo pokušati da ga podržimo.