Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o referendumu, kojim se sa Ustavom iz 2006. godine usklađuje odredba o ukidanju cenzusa. To praktično znači da za uspeh referenduma nije potrebno da na glasanje izađe više od polovine upisanih birača, već će odlučivati prosta većina onih koji su se izjasnili po referendumskom pitanju. Prema mišljenju sagovornika lista Nova ovo se može iskoristiti za čitav niz zloupotreba, pre svega na referendum o Rio Tintu, koji je vlast nedavno najavila.
Važna odrednica zakona, ali i Ustava sa kojim se usklađuje, jeste i to da nije predviđen minimum birača koji moraju izaći na glasanje. Govoreći najprostijim mogućim rečima to bi značilo da ako na referendum izađe 10 ljudi, šest glasova bilo bi dovoljno da se da saglasnost za poslovanje ove kompanije.
Zakon o referendumu bio je predviđen za izmenu odmah posle usvajanja aktuelnog Ustava Srbije, 2006. godine, kako bi bio usklađen sa odredbama najvišeg pravnog akta zemlje. To se sve do sada nije uradilo. Najveća primedba Venecijanske komisije upravo se odnosila na to što do usklađivanja nije došlo. Sada je ova komisija dala “amin” na Zakon o referendumu koji je Vlada Srbije nedavno usvojila i koji uskoro treba da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Predstavnici nevladinog sektora i stručnjaci za ustavno pravo upozoravaju na niz zloupotreba koji iz ovog zakona mogu proisteći.
Jedna od njih jeste i mogući referendum o Rio Tintu.
Mogućnost iskopavanja litijuma u Srbiji vlast vidi kao veliku ekonomsku šansu koju treba iskoristiti, građani, ekološki aktivisti i nevladin sektor kao potencijalnu ekološku katastrofu. O njenim srazmerama nedavno je pisalo i udruženje London Mining Network (LMN), koji su na osnovu prikupljenih podataka o poslovanju ove kompanije širom svetu napravili mapu njihove “destrukcije”. Od Papua Nove Gvineje do Namibije, od gornjeg poluostrva Mičigena u Sjedinjenim Američkim državama, do Madagaskara, i od Kameruna do indonezije, Rio Tinto ima dugu i sramnu istoriju, navode oni. Na mapi mesta na kojima je Rio Tinto naneo ili planira da nanese štetu ljudima i životnoj sredini nalazi se i dolina Jadra u Srbiji, gde Rio Tinto planira iskopavanja litijuma.
Upravo zbog ove opasnosti građani se mesecima protive davanju dozvole Rio Tintu.
Uprkos tome, rudnik Rio Tinto ucrtan je u prostorni plan Loznice, a “Putevi Srbije“ su već u decembru 2020. godine dali njihovoj ćerki-firmi „Rio Sava“ dozvolu da podnese dokumentaciju za izgradnju pristupnih saobraćajnica do puteva koji bi vodili do rudnika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon protesta građana, ekoloških udruženja i nevladinih organizacija rekao da će odluka biti doneta na referendumu, koji će biti organizovan ili na regionalnom ili na nacionalnom nivou.
Problem je u tome što Ustav i sa njim usklađen Zakon o referendumu, ukidanjem cenzusa, daju mogućnost da o tome odlučuje vrlo mali broj ljudi.
Profesor ustavnog prava Slobodan Orlović za list Nova kaže da je odluka o ukidanju cenzusa vrlo problematična.
“To jeste problematično, ali tako je predviđeno i Ustavom. Može se reći da je to legalno, ali nije legitimno, jer suštinski nemate podršku većeg dela građana. Ako ostane onako kako Ustav predviđa, dakle bez propisivanja minimuma izašlih, onda se zaista dovodi u pitanje legitimitet takvog referenduma. Jer odluka može biti fingirana, pa se može desiti da samo pristalice vlasti izađu i odlučuju, a oni svakako ne čine većinu ukupnog broja građana Srbije”.
Dodatni problem je i to što odluka doneta na referendumu može biti obavezujuća i savetodavna. Obavezujuća se mora poštovati, savetodavna ne. Lokalni referendum najčešće je savetodavnog tipa, pa ukoliko referendum o Rio Tintu bude raspisan na regionalnom nivou, što prema Vučićevim rečima, jeste opcija, ono što građani kažu uopšte se ne mora uzimati u obzir.
“Savetodavni referendum najčešće se i raspisuje da bi vlast opipala puls građana, da bi se videlo da li imaju saglasnost većine za svoj plan. To što građani odluče na ovakvom referendumu nije obavezujuće za postupanje vlasti”, objašnjava Orlović.
Programska direktorka „Građanskih inicijativa“ Bojana Selaković takođe smatra da novi Zakon o referendumu može biti zloupotrebljen.
“I po pitanju Rio Tinta, ali i po pitanju mnogih drugih sličnih odluka. Odluka o ukidanju cenzusa jeste usklađivanje sa Ustavom donetim 2006. godine i to je argument onih koji se zalažu za ovaj zakon. Međutim, zaista je problematično to što njegovim usvajanjem sada nemamo cenzus ni na referendumu na lokalnom nivou. Znači građani odlučuju većinom izašlih. Hipotetički gledano to bi moglo da znači da može da izađe 10 birača i da odluku donosi većina od tih 10 ljudi”, navodi Selaković.
Cenzus, odnosno njegovo ukidanje, dodaje Selaković, nije jedina problematična stavka novog Zakona o referendumu.
“Veliki problem je i overa potpisa. Ako recimo grupa građana želi da pokrene inicijativu za referendum, svaki potpis se mora platiti po 40 dinara. Ako se, recimo, uzme da je za neku narodnu inicijativu potrebno prikupiti oko 30.000 potpisa, to znači da bi za to trebalo izdvojiti oko 11.000 evra. Ko će imati da izdvoji taj novac? To je, praktično, blokranje narodnih inicijativa”.
BONUS VIDEO: Stojković: Rudnik Rio Tinta počinje da radi posle izbora u aprilu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare