Nova pretnja iz EU bi mogla ozbiljno da pogodi sve građane Srbije: Sve zavisi od dogovora Vučića i Kurtija

Predsednik Francuske Emanuel Makron upozorio je u ponedeljak Beograd i Prištinu da će biti preduzete dalje mere protiv obe strane u dijalogu, ukoliko se budu ponašale odgovorno. On je naglasio da ukoliko dve strane ne budu pratile mapu puta koja je usvojena u dijalogu, na proveri će biti vizna liberalizacija.„Sa Nemačkom smo napisali novu mapu puta kada je reč o razlikama između Srbije i Kosova. Verujem da je ovo dobra mapa puta koju su podržali evropski pregovarači i naš predstavnik, tako da očekujemo jasno angažovanje obe strane u vezi sa izborima u opštinama na severu Kosova i ponovno učešće Srba u institucijama“, kazao je Makron.

Naveo je da su Francuska i Nemačka posvećene tom procesu i da su učinile pomake kad je reč o viznoj politici i ekonomiji."To ćemo ponovo razmotriti ako se dve strane ne budu ponašale odgovorno. Očekujemo da će se mir vratiti u ovaj region“, jasno je poručio Makron.O pritiscima je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je poručio na konferenciji za medije da naredni meseci neće biti laki, jer očekuje "mnogo pritisaka, pretnji i sprovođenje tih pretnji na Kosovu od onih ne razumeju da je mir u interesu i Srba i Albanaca".Odnosi Beograda i Prištine biće tema u sredu na sastanku Vučića sa specijalnim predstavnikom EU za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom, dok su nedavno o istom pitanju razgovarali upravo Lajčak i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

"Vizna liberalizacija otvoreno pitanje, pritisci na Beograd i Prištinu očekivani"Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da su pritisci bili očekivani i da je realna opasnost da EU iskoristi pitanje vizne liberalizacije kao "štap" u dijalogu Beograd i Prištine.“Očekivalo se da će se pritisci pojačati kako dođe jesen, a ako se ne smiri situacija u Ukrajini, koja se nije smirila. Zapadni partneri žele da obezbede barem bazičnu bezbednost u ovom delu sveta, jer je ove jedini deo Evrope pored Moldavije i Ukrajine gde Vladimir Putin može da napravi problem. Mi smo meki trbuh Evrope, pa je za očekivati da se preduzmu određeni koraci da se sitaucija između Beograda i Prištine barem donekle stabilizovala, čime bi se isključivala i mogućnost oružanog sukoba”, objašnjava sagovornik Nove.Popović tvrdi da je skeptičan po pitanju rezultata dijaloga izmeđe dve strane i napominje da za Beograd i Prištinu pitanje vizne liberalizacije uvek otvoreno pitanje.

„Prosto, Evropljani žele da obezbede da ih malo manje boli glava kada je reč o bezbednosti kontinenta. Pitanje vizne liberalizacije je deo toga, to je uvek velika opasnost i otvorene pitanje zbog velikih migracija. Vize su bile glavna šargarepa za Kosovo u prethodnih 10 godina u pregovorima, a ni to im nisu dali. EU uvek može da iskombinuje efekat štapa pa da preti uvođenjem viza, što je napominjem, realna opasnost. Malo je do sada postignuto u dijalogu, a i to što je urađeno, učinjeno je na inicijativu i pritisak međunarodne zajednice“, poručuje Popović.Da Zapad očekuje napredak u dijalog i prebacivanje u „novu brzinu“ kada je reč o pregovorima Beograda i Prištine, potvrđuje pismo više od 50 političara iz SAD, Velike Britanije i EU u kojem početkom avgusta izrazili zabrinutost zbog aktuelne politike ovih zemalja prema kosovskih krizi.„Izražavamo zabrinutost zbog aktuelne politike EU, SAD i Velike Britanije prema odnosu Kosova i Srbije. Verujemo da su nedavne krize i događaji pokazali nedostatke u našem kolektivnom pristupu, stoga tražimo da se taj pristup ponovo razmotri. Naš fokus mora da ostane na normalizaciji odnosa i nastavku evroatlantskog puta kako u Srbiji, tako i na Kosovu. Nedavni nemiri i tenzije zahtevaju od obe strane da se fokusiraju na deeskalaciju i odvraćanje“, piše između ostalog u pismu.

Nemanja Štiplija iz European Western Balkana kaže za Novu da je očigledno da nema nikakvih pomaka u implementaciji dogovorenih sporazuma. Naš sagovornik naglašava da je sada "pravi trenutak" da predstavnici EU podsete Srbiju i Kosovo na obaveze koje su preuzeli u Briselu i Ohridu.

„Svesni smo činjenice da su od početka rata u Ukrajini evropske zemlje svesne da im ne treba da u drugim delovima Evrope dođe do izazova, koji bi narušili jedinstvo kontinenta. Odnos Srbije i Kosova je glavno pitanje. Ali, posle sastanka u Briselu, naročito u Ohridu, nema pomaku u implementaciji dogovorenih sporazuma, prevashodno kosovske strane jer nema ZSO, a onda i srpska strana uslovljava nastavak dijaloga formiranjem zajednice. Srpska strana može da pokaže dobru volju i nastavi sa implementacijom, ali kao što vidimo, ona to ne radi, kaže Štiplija za Novu.

Naš sagovornik nema dilemu da nas od septembra očekuju „velike stvari“ kada je reč o odnosima država Zapadnog Balkana i EU."Biće samit Berlinskog procesa u Tirani i samit u Granadi tokom predsedavanja Španije EU. Tu se očekuje novi zamah ka evropskim integracijama. Pravi je trenutak da države članice EU podsete između ostalog Srbiju i Kosovo da implementacija sporazuma, onoga na šta su se obavezela i šta je postala njihova obaveza. Podsećamo, Aneks iz Ohrida postao je deo pregovaračkog poglavlja 35", poručuje Štiplija.

Da EU nije ponudila samo štap Srbiji i Kosovu, odnosno šire i Zapadnom Balkanu, potvrđuje i izjava predsednika Evropskog saveta Šarl Mišela koji je naglasio da EU mora biti spremna za prijem novih članica do 2030. godine. On je to izjavio na Strateškom forumu na Bledu, gde su prisustovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, odnosno premijer Kosova Aljbin Kurti. Takva izjava mogla bi da bude pozitivan signal i svojevrsna „šargarepa“, odnosno nagrada kandidatima za ulazak u EU. U tom vagonu novih članica, zapadni partneri očigledno vide i Srbiju, ukoliko ispune sve prethodne obaveze.