Noć kad je strah promenio stranu

Ko je bio na Slaviji u nedelju u 16 sati, poneo je sa sobom tri utiska. Prvi je pogled sa trga. Iz pravca fontane gde god je segnuo pogled, u pravcu bilo koje od sedam ulica iz kojih se slivala reka ljudi, nije se nazirao kraj.

Drugi utisak je organizovanost studenata. Dva puta pokušali su da ovu masu pripreme za 16 minuta tišine. Opremljeni samo megafonima, izgledalo je kao da nema trika kojim će dopreti do ljudi na kraju Beogradske ili Nemanjine ulice, Bulevara Oslobođenja ili Ulice Kralja Milana… A onda su počeli da dovikuju “Pola pet - ćutanje” i poruka se kroz masu pronela tamo gde treba.

Pištaljke su stale, vuvuzele utihnule, poklici prestali…

I to je treći i ujedno najjači utisak, zbog kojeg se ježila koža i potekla po koja suza.

Mukla tišina.

100.000 ljudi, kako će kasnije pokazati analiza Arhiva javnih skupova, stajalo je i ćutalo, tako da se čuo samo zvuk dronova iz vazduha.

I bez obzira šta ko posle toga o ovom skupu rekao, ti ljudi su pokazali da se ne boje.

To su pokazali i oni roditelji koji su se istog popodneva okupili u Sava centru naivno verujući da su došli da gledaju i slušaju svoju decu… Iz neobjašnjivog razloga, organizatori ovog događaja, upleli su u to politiku. Tako je neko smislio da je dobra ideja da se dupke punoj sali ponosnih roditelja obrati ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Prvi čovek policije koja je nedavno pod punom opremom uletala među njihovu nešto stariju decu - studente.

Šta se tada desilo?

Umesto ovacija i gromoglasnog aplauza na koji je prethodnih decenija svikao, Ivica Dačić dobio je zvižduke. Isto je prošla i njegova koleginica iz Ministarstva zaštite životne sredine - Irena Vujović.

Da ih više nije strah da kažu šta misle, da podrže studente u borbi da odgovorni za smrt 15 ljudi u Novom Sadu budu kažnjeni i da institucije počnu da rade, pokazale su mnoge javne ličnosti.

Podrška od glumaca, sportista čak i sa RTS

Na protestu u Slaviji bio je i ovacijama dočekan bivši košarkaš Dejan Bodiroga. Tu je bila i legenda Partizana, fudbaler Saša Ilić. Fotografiju osvetljene slavije podelio je i kapiten srpske košarkaške reprezentacije Bogdan Bogdanović, a pored njega i drugi reprezentativci, među kojima su Aleksa Avramovića, Marko Gudurić, Nikola Jović…

Prethodnih dana su studente podržali i Novak Đoković, Nemanja Vidić, Miroslav Berić, Vladimir Štimac, Igor Butulija, Tina Krajišnik, Ana Milićević…

I proslavljena atletičarka Ivana Španović uputila je poruku podrške studentima.

Veliko iznenađenje stiglo je i iz RTS, pogotovu kad se uzme u obzir da su studenti tražili da javni servis počne sa objektivnim izveštavanjem.

Novinarka, autorka i urednica RTS Olivera Kovačević podelila je na društvenim mrežama fotografiju s protesta na Slaviji i time rekla sve.

Prethodno je proteste podržao i Jovan Memedović, koji je podelio video s protesta.

„Ovaj video ima ton – tišinu“, napisao je voditelj.

Veliki broj glumaca i redeitelja, takođe, je bio u nedelju na Slaviji.

Tu su bili Tihomir Stanić, Gordan Kičić, Milan Caci Mihajlović, Nebojša Cile Ilić, Milica Kralj, Vesna Trivalić, Jelena Stupljanin, Tihana Lazović, Branislav Trifunović i mnogi drugi.

“Okovi pucaju”

Objašnjavajući to očito oslobađanje iz dugogodišnjih stega straha, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić za Novu kaže da je očigledno da se “igrica okrenula”.

“Poznato je da diktature opstaju ne zahvaljujući nekim izvarednim osobinama diktatora, već zbog apatičnosti i straha koji seju. U 21. veku, igrica se malo okrenula i strah postaje manje bitan. Ključne su korupcija i apatičnost”, kaže Radonjić.

On smtara da pobuna mladih ljudi, studenata, očito daje rezultate i da “okovi pucaju”.

“Apatičnost se produbljuje kroz propagandu, kada se na primer opozicione ličnosti optužuju za korupciju i lopovluk. Ta strategija nema za cilj samo da personalno diskvalifikuje konkretnog opozicionara, već i da nam sugeruiše da su svi isti, da se ne vredi boriti i da se ništa ne može promeniti. Po mom sudu, pobuna mladih koji su se obratili korumpiranim institucijama, pri čemu u potpunosti ignorišu predsednika daje rezultate”, kaže Radonjić i zaključuje:

“Osobe koje su personifikacija kriminala i korupcije nisu relevantne, već su relevantne korumpirane institucije koje su vlasništvo građana i koje su se okrenule protiv građana. Pošto je ova strategija destabilizovala vlast, pucaju okovi u manjoj meri straha i u znatno većoj apatičnosti. Dakle, ključ za obaranje diktature je široka mobilizacija različitih društvenih grupacija kroz razbijanje apatičnosti i studenti to, barem za sada, vrlo uspešno rade”.

BONUS VIDEO: