Manojlović: Kon nije bio na Skupštini slobodne Srbije

Politika 09. okt. 202019:37
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Savo Manojlović, član Skupštine slobodne Srbije, čija inicijalna sednica će biti održana u subotu, 10. oktobra, kaže da to telo okuplja "neku vrstu intelektualnog potencijala ovog društva", ali ne želi samo da bude veće mudraca koje će prosto stajati, već su u njoj i aktivisti i drugi ugledni članovi zajednice. Dodaje da je srpsko društvo u pretpolitičkom stanju, i da je potrebno prvo osvojiti bazične slobode, pa tek onda može da dođe do političkih podela.

„Skupština želi da okupi one koji smatraju da su u ovom društvu ugrožene bazične slobode, da se društvo nalazi u pretpolitičkom stanju, i bez obzira na političke razlike, smatraju da moramo doći do onog društvenog stadijuma kada imamo nezavisno pravosuđe, slobodu mišljenja i izbora, a nakon toga može da dođe do političkih podela – tek kad izborimo ta osnovna prava i slobode, koje su druge evropske zemlje izborile u 19. i 20 veku“, ističe Manojlović u Danu uživo na TV N1.

„Kao što imamo Ministarstvo dijaloga i ljudskih prava, a očigledno nemamo te dve vrednosti u našem društvu, sada imamo i Skupštinu slobodne Srbije, što je jasan signal da sama Srbija nije slobodna, ali ova paralelna institucija, za razliku od zvaničnih, ne osniva se pod tim imenom da bi prikrila prava i slobode, već da bi ih vratila u fokus“, pojašnjava on i dodaje da su među njenim članovima i akademik Dušan Teodorović i profesorka Beogradskog univerziteta, Biljana Stojković.

Foto:Zoran Lončarević

Dodaje da su u Skupštinu želeli da okupe eminentne ljude, one koji svojim primerom dokazuju ono što se pripisuje (bivšem američkom predsedniku Džonu) Kenediju, a zapravo je rekao (rimski državnik i vojskovođa) Marko Antonije: Ne pitaju šta država može da učini za njih, već šta oni mogu da učine za državu“.

Na pitanje da li je na skupu na kojem je najavljena inicijalna sednica Skupštine bio i član Kriznog štaba Predrag Kon, kao što su neki mediji preneli, on kaže da to nije tačno.

„Ovo je odlična prilika da demantujem tu informaciju, nije bio na skupštini, tada sam pozdravio Vidu Petrović Škero, Božu Prelevića, Nikolu Arsenića, Petričića, koji su bili u publici, i  pomenuo našeg najčuvenijeg epidemiologa, mislim da je prilično jasno da je to Zoran Radovanović, čak sam ga i imenovao, tako da ne znam kako je došlo do greške da je to Kon“, navodi Manojlović.

Zoran Radovanović Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Skupština slobodne Srbije apsolutno opoziciona

Ističe da je Skupština slobodne Srbije „apsolutno opoziciona“, ali usmerena protiv konkretnih akata, a ne pojedinaca ili stranaka.

„Ne mislim da je bitan predsednik države ni njegova stranka, ali smatram da je itekako bitno što ljudi u ovoj zemlji ne mogu da nađu posao u državnoj službi na osnovu nekih meritornih kvaliteta, već se zapošljavaju preko stranke. Itekako je bitno to što mladi odlaze iz zemlje, što imamo neverovatan stepen korupcije, ogroman pritisak na pravosuđe i neverovatnu kontrolu medija“, ističe on.

Govoreći o opoziciji, kaže da „ako se borimo za bazične slobode, trebalo bi da dođe do udruživanja“.

„Nije bitan broj kolona, ali je bitno da imaju (opozicija) onu mudrost da iskazuju međusobno poštovanje, korektnost i uvažavanje svih razlika da bi se postigle neke slobode“, rekao je Manojlović, podsetivši u tom smislu na svetao primer crnogorske opozicije koja se udružila u tri kolone za tamošnje parlamentarne izbore, na kojima je i pobedila.

„Mislim da je vrlo važno da dođe do promene, ali da ne sme da se desi ono što se dešavalo 5. oktobra. Ti ljudi od kredibiliteta, članovi Skupštine slobodne Srbije, trebalo bi da ostanu neka vrsta korektivnog mehanizma. Nećemo dozvoliti da se figure samo zamene. Imamo sjajan primer profesora Čedomira Čupića koji je pomagao u rušenju, bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, da bi posle 2000. bio pušten niz vodu jer je tražio da se prema TV Pink primeni zakon, bio je žrtva medijskog linča“, podseća on.

Dodaje da članovi Skupštine slobodne Srbije treba da budu ljudi od integriteta, priznati u svojim oblastima, a da je drugi deo posla na političkim strankama, „koje moraju da se saberu i udruže“.

Komentari

Vaš komentar