Latinović: Vlast može da kupi vreme da popravi svoju poziciju, ali ne može da popravi evropski put

Ona je za Fonet rekla da će, u vezi sa usvajanjem spornih pravosudnih zakona, sve zavisiti od mišljenja Venecijanske komisije.

„Simptomatična je nedavna poseta generalnog sekretara Saveta Evrope (SE) Srbiji, koji je sve prepustio Venecijanskoj komisiji, iako je SE u stvari glavna odbrana prava u Evropi. Mislim da on ima više simpatija za odbranu onog što je pozicija vlasti nego za ono što su stvarni problemi“, ocenila je Latinović.

Na pitanje da li misli da aktuelna vlast, ovakva kakva je, može da uvede Srbiju u Evropsku uniju (EU), odgovara: „Sa ovakvim personalnim sastavom i sa ovakvom politikom – ne.“

Komentarišući rok koji je predsednik Aleksandar Vučić pomenuo na predstavljanju Strategije „Srbija 2030–2035“, po kome vidi Srbiju kao punopravnu članicu EU do 2035, sagovornica FoNeta kaže da je on već davao različite prognoze i obećanja – da će to biti 2026, a u svakom slučaju pre 2030.

„Verovatno je procena da su kriterijumi za članstvo toliko visoki da Srbija u ovom momentu ne može da ih ispuni, pa je procenjeno da bismo mogli da se odreknemo prava na veto, što deluje nerealno“, objašnjava.

Iznenađujuće pismo Vučića i Rame

Inicijativu Vučića i albanskog premijera Edija Rame, koji su u zajedničkom pismu poručili da ne insistiraju na članstvu, već na prijemu svojih zemalja u jedinstveno evropsko tržište i Šengensku zonu, Latinović ocenjuje kao iznenađujuću.

„Ideja o ulasku u EU bez prava veta je prevaziđena, jer je nakon sastanka ambasadora zemalja članica pri EU do javnosti došla informacija da je ogromna većina bila za to da se moraju ispuniti kriterijumi, poštovati vrednosti i da nema preko reda, a da uskraćivanje prava veta jednostavno nije ni bilo na dnevnom redu“, istakla je.

Latinović je podsetila na izjavu komesarke za proširenje Marte Kos, koja je rekla da EU priprema papire, odnosno modalitete tog novog priključivanja na način da se zaštiti Evropska unija.

„Na koji način da se zaštiti? Da ne dođe do zloupotrebe prava veta i da se ne pojavi nova Mađarska ili Slovačka ili, donedavno, Poljska.“

Prema rečima sagovornice FoNeta, radi se na nalaženju odgovarajućih mehanizama kako nove članice ne bi dalje onemogućile postizanje konsenzusa, odnosno donošenje brzih, efektnih i učinkovitih odluka EU u vezi sa aktuelnim događajima u svetu.

Veštačka dilema - EU ili BRIKS

Na tezu da će, bez obzira na izjave evropskih zvaničnika o tome da su vrata za nove članice otvorena, na kraju neka od sadašnjih članica blokirati dalje proširenje, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose kaže da je takvih slučajeva uvek bilo, ali da su se uvek pronalazila odgovarajuća rešenja.

„Sada, kada je ogromna većina za proširenje, pogotovo kada su mir, stabilnost i bezbednost u Evropi najvažniji, ne verujem da bi jedna zemlja mogla da zaustavi prijem novih članica na način koji bi mogao da ima šire konsekvence po bezbednost u Evropi“, smatra.

Kaže da se u javnosti preko provladinih medija stvara veštačka dilema da li Srbija, umesto u EU, treba da uđe u BRIKS.

„To lansiraju određeni političari zbog interesa pojedinih drugih zemalja da se evropski put Srbije zaustavi i da se taj naš prostor iskoristi za njihove strateške interese na Balkanu.“

Dodaje da takav narativ i plasiranje sličnih ideja odmažu evropskoj perspektivi Srbije, što se i ogleda u padu podrške koja u javnosti postoji.

„To i ne bi bio toliko veliki problem da vlast ima odlučniji proevropski narativ“, kaže i ocenjuje da se to sada radi „kampanjski“.

„Dođe Ursula fon der Lajen i kaže da je u Srbiji antievropski rečnik, pa se onda mi potrudimo tri dana da taj rečnik bude onakav kakav treba, pa se ide u Brisel i pregovara o otvaranju Klastera 3, pa se i to zaboravi. To je kampanja koja ne može dovesti do cilja“, rekla je.

Rat u Iranu: Vučić želi da održi neutralnost

Što se tiče stava Srbije u vezi sa ratom u Iranu, Branka Latinović kaže da joj se čini da predsednik Vučić želi da svojim izjavama održi poziciju neutralnosti i da pokaže da Srbija može i dalje da balansira „na više stubova“.

„Međutim, situacija zahteva da se jasno odredite, a to je da se ne može pravdati agresija, odnosno ratna dejstva koja preduzimaju SAD i Izrael prema Iranu, jer je to kršenje svih principa međunarodnog javnog prava, ali isto tako da Iran nema pravo da napada teritorije drugih zemalja.“

Latinović kaže da u svim predsednikovim izjavama preovlađuje njegova potreba da dokaže kako je on predvideo taj sukob.

„Meni je zasmetala jedna njegova izjava u kojoj predviđa da će doći do primirja, ali da ne isključuje mogućnost da dođe i do upotrebe oružja ‘koje je samo jednom upotrebljeno’ – od takvih izjava se treba uzdržati, pogotovo predsednik zemlje koja je vojno neutralna“, ukazuje.

Branka Latinović poručuje da će se „geostrateški značaj Balkana sigurno ponovo naći u samom vrhu bezbednosnih prioriteta Evrope“.

Zahlađenje sa Rusijom

Prema njenom mišljenju, došlo je do odgovarajućeg zahlađenja u odnosima sa Rusijom.

„Posebno vezano za sve ovo što prati prodaju NIS-a i redovno snabdevanje gasom, koje nam se sada isporučuje ‘na kašičicu’.“

Isto tako, dodaje, ni odnosi sa sadašnjom američkom administracijom nisu onakvi kakve je vlast očekivala i da postoje određeni problemi za koje javnost ne zna.

Ambasadorka u penziji podseća da je u intervjuu za jedan nemački list Vučić nedavno otkrio da su odnosi sa Rusijom zahladneli i poručio da Srbija nije moneta za potkusurivanje.

„To nagoveštava da se traži izlazna strategija u kontekstu vojne neutralnosti kako se ne bi naljutila druga strana“, smatra.

Latinović ističe da je vojnu neutralnost od Srbije pre svega tražila Rusija – „da ne ulazimo ni u kakve jače aranžmane sa NATO-om“.

Sve ovo što se dešava u svetu, od agresije Rusije na Ukrajinu pa nadalje, ukazuje na to da je vojna neutralnost kakva je do sada postojala jednostavno prevaziđena, zaključila je u intervjuu za FoNet Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.