213
Fotografija gde ministri Vlade Srbije, uz predsednicu parlamenta Anu Brnabić i još ponekog funkcionera Srpske napredne stranke sede ogrnuti srpskim zastavama, čekajući “istorijsko” obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, izgleda apsolutno nadrealno i donosi pitanje zašto bi bilo ko na to dobrovoljno pristao. Međutim, kad se uzme u obzir da više od polovine ministara u Nemanjinoj 11 za sobom vuče makar jednu aferu, stvari postaju mnogo jasnije…
Samo letimičnim pogledom na imena ministra koji čine sastav kabineta premijera Miloša Vučevića javljaju se slike Savamale, stanova u Bugarskoj i onih dobijenih od tetke, lažnih diploma, izvesnih veza sa ljudima iz kriminalnog miljea i raznih “koferčića”…
Krenimo redom…
Protiv premijera Srbije Miloša Vučevića vodio se prekršajni postupak dok je bio gradonačelnik Novog Sada, a koji je pokrenula Državna revizorska institucija, zbog toga što je iz gradskog budžeta potrošeno oko 126 miliona dinara više nego što je predviđeno. Vučević je novčano kažnjen.
Veoma ozbiljne optužbe protiv Vučevića iznete se u anonimnoj krivičnoj prijavi koja je dostavljena Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Novom Sadu, u kojoj se tvrdi da je bivši gradonačelnik Novog Sada pomogao svom bliskom saradniku, savetniku Slobodanu Miliću, zvanom Bocara, pribavi milione evra. U prijavi se navodi da su planska dokumenta menjana i u ovom slučaju, sa ciljem da se vrednost zemljišta koje je prethodno Milić kupovao – višestruko uveća. Grad je potom po znatno višoj ceni otkupio od Milića deo tog zemljišta, a na drugom, „prenamenjenom“ posedu Vučevićev savetnik gradio je objekte u vrednosti od čak 40 miliona evra. Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković na društvenim mrežama je svojevremeno objavio fotografije na kojima su Vučević i izvesni Marko Bosanac, zvani Boske. Novaković tvrdi da je u pitanju “višestruki izvršilac krivičnih dela”.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali iza sebe ima brojne afere – od rušenja u Hercegovačkoj i 24 stana u Bugarskoj, pa do plagiranja doktorske disertacije. Pre ministarske pozicije, Siniša Mali je bio gradonačelnik Beograda i to u periodu od 2014-2018. godine. Upravo u trenutku kada je bio na čelu grada desilo se rušenje u Savamali u Hercegovačkoj ulici, u kojem su učestvovali ljudi sa fantomkama i bagerima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su za to odgovorni ljudi iz vrha gradske vlasti i nazvao ih “kompletnim idiotima”.
KRIK je još 2015. godine objavio da je Siniša Mali bio vlasnik 24 stana u Bugarskoj, te da ih je kupio kao vlasnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Nedavno je Mali bio u fokusu javnosti i zbog telefonskog snimka na kojem se čuje kako “završava” 100.000 evra za FK „Crvena zvezda“. Reč je o audio-snimku iz 2019. godine, u kojem ministar finansija od tadašnjeg direktora Građevinske direkcije Srbije Nebojše Šurlana traži da obezbedi 100.000 evra za Zvezdana Terzića, Zvezdu i navijače. Navodno za radove na rekonstrukciji stadiona koji su te godine izvođeni.
Uz ime potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića već godinama se vezuje reč “koferče”. Ova afera definitivno je obeležila njegovu karijeru. Naime, 11. januara 2006. policija je upala u stan tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića, uhapsila njega i Vladimira Zagrađanina, visokog funkcionera SPS, pod optužbom da se u torbi nađenoj pored njih nalazi mito u iznosu od 100.000 evra. Javnost je zatim saznala da je Dačić stan napustio samo 15 minuta ranije. On je, kako je to kasnije objasnio, sa svojim kumom Zagrađaninom “svratio na čašu vina” kod viceguvernera Simića, a izašao je iz stana jer ga je na hitan sastanak pozvao tadašnji generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je u septembru 2015. i snimak Dačića i Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana, jednim od šefova narko-kartela, kako se navodilo.
213
160
0
“31. januara 2009. godine, agenti su uspeli da snime sastanak Radulovića i premijera Dačića u ribljem restoranu ‘Gušti mora’, oko 13:30 časova. Deo restorana u kom su sedeli bio je zatvoren za posetioce. Video prikazuje kako ručaju u prijateljskoj atmosferi – nazdravljaju, pričaju, puše tompuse. Dačić je napustio restoran oko 14 sati držeći kesu u ruci, dok je Radulović ostao unutra“, navodi KRIK 7. septembra 2015. godine.
Na aferu “stan” u čijem je centru novoizabrani potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, ne treba posebno podsećati. Govoreći o poreklu novca za njegovu kupovinu Vulin je tvrdio da ga je dobio od suprugine tetke, pa ga unosio malo po malo u Srbiju. Reč je o iznosu od 205.000 evra, a Vulinu se ovaj “prekršaj” nikad nije ozbiljno zamerio. Možda zato što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata rekao da je Vulin njegov dobar prijatelj.
Zato mu se možda nije zamerilo ni to što kao direktor BIA nije razotkrio planove za oružani sukob u Banjskoj, koji je grupa oko bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića izvesno vreme pripremala, a kada je stradalo četvoro ljudi.
Kad je reč o njegovom ministrovanju resorom policije, najveći skandal izazvalo je prisluškivanje ruskih opozicionara koji su se u sastali u Beogradu. Afera je završena njihovim hapšenjem.
Jedan od njih, Vladimir Kara-Murza, je svojevremeno u intervjuu za dnevni list “Nova” govorio o tome. Slučajno ili ne, nakon što je podneo ostavku u BIA, Vulin je dobio orden Federalne bezbednosne službe Rusije (FSB) koji je potpisao ruski predsednik Vladimir Putin. Tim povodom je rekao da mu je orden dodeljen zbog zasluga u saradnji ruskih i srpskih službi i upitao šta je loše u tome da službe sarađuju.
Goran Vesić sada je ministar građevinarstva i infrastrukture. Međutim, dok je bio na funkciji zamenika gradonačelnika Beograda imali smo mnogo spornih projekata, s kojima se u vezu dovodilo njegovo ime. Pored rušenja u Savamali i nekoliko puta prevrtanih kocki na Trgu republike, za vreme mandata Gorana Vesića Beograd je dobio pevajuću fontanu na Slaviji u vrednosti od 1,8 miliona evra, što je za čitavih 300.000 evra skuplje od tada zvanično najskuplje i najveće multimedijalne fontane u Evropi. Dobili smo i spomenik Stefanu Nemanji, a detalji ovog ugovora, a samim tim i cena, su i dalje pod oznakom tajnosti.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić na jednoj od svojih konferencija optužila je Gorana Vesića i braću Nemanju i Novaka Stajića za cvetanje nelegalne gradnje po Beogradu.
„Ne postoji naselje u Beogradu, kvart ili opština, od Jovičićeve Palilule preko Papićeve Zvezdare do Ledina, Medakovića, Vračara, gde golim okom nisu vidljivi nelegalno izgrađeni objekti. Prosto je neverovatno da gde god su Goran Vesić i gradska vlast stavili ruku, bukvalno čega god su se dotakli, to su razvalili. Najpoznatiji u lancu jesu Vesićevi partneri i saradnici bratija Stajić – Nemanja i Novak. Nemanja je prvi čovek u gradu u Sekretarijatu za ozakonjenje nelegalnih objekata, Novak je privatni stečajni upravnik”, rekla je tada Tepić.
Bivši ministar odbrane, pa direktor BIA i prvi čovek policije, okrenuo je pun krug i vratio se u Ministrastvo odbrane. Bratislav Gašić je čovek koji se dovodio u vezu s nekoliko afera.
Njegova ostavka sa mesta ministra odbrane svojevremeno je tražena zbog tragičnog slučaja pada helikoptera u kome je život izgubilo sedmoro ljudi. Helikopter je bio angažovan u akciji spasavanja bebe iz vozila koje zbog odrona na putu kod Novog Pazara nije moglo da se probije do bolnice. Poleteo je po ličnom naređenju Gašića, a pao nedaleko od surčinskog aerodroma.
Umesto već tada, Gašić je smenjen tek godinu dana kasnije, i to zbog seksističkog komentara koji je uputio novinarki Zlatiji Labović, da “voli novinarke koje lako kleknu”.
Kako je objavio KRIK, Gašić bio “na kazanu”, odnosno na platnom spisku poznatog kruševačkog kriminalca Zorana Jotića Jotke. To je, kako su pisali, rekao član ove kriminalne grupe u razgovoru koji je prisluškivala policija.
Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je svojevremeno i da je Gašić „nesumnjivo bio u situaciji sukoba interesa“, pošto je kao prvi čovek Kruševca zaključio četiri ugovora sa preduzećima koja su u vlasništvu i suvlasništvu njegove supruge i sina.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović je na spisku plagijatora. On je u periodu od 2005. do 2009. godine šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom i tako stekao pravo da doktorira. Komisija Pravnog fakulteta u Novom Sadu, međutim, praktično je oprostila ovu krađu Martinoviću, jer je to uradio godinu dana nakon što je usvojen Kodeks o akademskoj čestitosti. Inače, zbog njega je svojevremeno devet profesorki Više medicinske škole u Ćupriji ostalo bez posla, da bi on dobio ko zna koju platu po redu.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u jeku priča o tome da se vraća u Beograd iz Vašingtona, jer ga čeka mesto u novoj Vladi Srbije, uslikan je u društvi čoveka s Interpolove poternice Milanom Radoičićem, koji se nalazi i pod sankcijama američke vlade.
“Nemam nameru da se pravdam Кurtiju i Svećlji niti njihovim botovima i drugim zlonamernima za bilo šta. Nikada nisam krio niti se stideo vrlo javnih kontakata koje imam u okviru posla koji obavljam. Osim sa različitim srpskim predstavnicima sa kojima i dalje ostvarujem redovan kontakt i volim da se sretnem i danas, sastajao sam se mnogo puta, takođe u okviru posla koji obavljam i sa brojnim albanskim liderima koji se od domaćeg i međunarodnog pravosuđa terete za neopisive ratne zločine protiv mog naroda. To mi je lično uvek padalo neuporedivo teže. Кao i susreti koje sam morao da imam sa etnonacionalistima Кurtijem i Svećljom koji brutalno gaze osnovna ljudska prava Srba na КiM i imaju nevinu krv na svojim rukama”, napisao je Đurić, da bi se brže-bolje na mrežama pojavila baš fotografija gde sedi sa ministrom unutrašnjih poslova Kosova Dželjajom Svećljom, takođe u restoranu.
Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi optužio je novo-starog ministra zdravlja Zlatibora Lončara za saradnju sa vođama Zemunskog klana, Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. U javnosti je, inače, objavljena i fotografija Zlatibora Lončara i Dušana Spasojevića.
“Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi optužio je i dvojicu lekara iz Urgentnog centra za saradnju sa vođom ‘zemunaca’ Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Prema njegovoj izjavi, doktor Miroslav Risović doneo je otrov Spasojeviću koji je Ljiljana Buha sipala u sok svom suprugu Ljubiši Buhi Čumetu, dok je dr Zlatibor Lončar ubrizgavanjem injekcije ubio Veska Božovića, koji je umro u Urgentnom centru u septembru 2002. nakon vatrenog obračuna u naselju Žarkovo. Dr. Risoviću se od 2003. godine gubi svaki trag, dok dr Lončar i danas radi u Urgentnom centru. Bagzi je ovu dvojicu lekara odredio kao Legijine ‘doktore smrti’ koji su adekvatno zbrinjavali prijatelje zemunskog klana, ali i pomagali da protivnici brže odu na drugi svet”, pisao je Blic, 30. novembra 2006. godine.
Lončar je odbacio ove navode.
“Priča je totalno neozbiljna. Božovića niti sam video, niti sam operisao, injekcije ne dajem ja – rekao je Lončar u izjavi za RTS. (Blic, 30. 11. 2006. godine)
Novopostavljeni ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, u vreme dok je bio „samo” istoričar u knjizi „Zablude srpske istorije” prepisao je pojedine delove teksta koje nekoliko meseci ranije pisala Danka Mihajlović za Fake news Tragač, bez navođenja autora i izvora i tako ih predstavio kao svoje. Dakle, još jedan falsifikator u Vladi.
Pored Siniše Malog, socijalista Novica Tončev je još jedan ministar iz aktuelne Vlade Srbije čije se ime našlo u dokumentima iz međunarodnog projekta „Pandorini papiri“.
Kako je objavio istraživački portal KRIK, Tončev je 2010. godine tajno osnovao ofšor firmu na Britanskim Devičanskim Ostrvima, koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, što je po zakonu bio u obavezi. Tončev je bio više puta bio u sukobu interesa, a njegova firma „Tončev gradnja“ dobila je mnogobrojne poslove od države.
Tako je Nova nedavno pisala da su firme u vlasništvu Novice Tončeva u proteklom periodu dobijale poslove od njegovih kolega iz Vlade. Naime, ministarstva privrede i državne uprave i lokalne samouprave dodelila su njegovom preduzeću, u konzorcijumu sa još nekim firmama, ugovore koji su vredni i više od milion evra. I ne samo to. Firme Tončeva dobijale su poslove i od više opština po Srbiji, među kojima je i njegova – Surdulica, kao i od pojedinih državnih preduzeća i Uprave carina.
Funkcioner SPS Đorđe Milićević je ponovo ministra bez portfelja u Vladi Srbije, a kao potpredsednik srpskog parlamenta imao je svojevremeno najviše poslovnih veza sa ljudima koji su krivično gonjeni, pisao je KRIK. Među njegovim poslovnim partnerima su bili bokserski sudija Aleksandar Vučićević koji je učestvovao u nasilju u noćnom klubu, bivši načelnik gradske uprave Valjevo Aleksandar Vujić Subotić koji je uhapšen 2017. pod sumnjom da je primio mito za lažiranje javne nabavke, kao i Sreten Jović koji je osuđen jer je automobilom udario traktoristu. Kako je pisao KRIK, njegov poslovni partner je bio i Mihailo Todorović kome se sudilo pod optužbama za malverzacije sa robnim rezervama pšenice – ali je oslobođen.
Sa lokalnim stranačkim kolegama bio je suvlasnik kompanije „Valjevski biznis centar“. Vlasništvo u ovoj kompaniji preuzeli su od lokalnog odbora SPS-a, a firma je posedovala objekte u centru Valjeva. Udeo u ovoj kompaniji nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.
Kada su procurili podaci u okviru projekta „Rajski papiri“, otkriveno je da tadašnji ministar bez portfelja Nenad Popović, koji se sad vratio u Vladu, poseduje poslove i imovinu vrednu više od 100 miliona američkih dolara. Advokatska kancelarija „Appleby“ iz koje su procurili papiri proglasila ga je za klijenta visokog rizika i otkrila kontroverzne poslove u kojima su učestvovale njegove ruske kompanije, kao i veze koje je imao s ozloglašenim finansijerom Markom Ričom, pisao je KRIK.
Renomirana računovodstvena firma „PriceWaterhouseCoopers“ (PwC) procenila je da je tržišna vrednost njegovih poslova veća od 100 miliona dolara, otkrivaju „Rajski papiri“. Tada objavljena dokumenta pokazuju da se u Popovićevoj mreži ofšor kompanija nalaze one registrovane na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima (BVI), kao i da ima firme u Rusiji. Nekretnine poseduje u najmanje tri zemlje – Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.
„Rajski papiri“ takođe otkrivaju da je Popović, dok je bio potpredsednik Narodne skupštine i član Demokratske stranke Srbije, planirao da reorganizuje svoje bogatstvo i kontrolu nad mrežom ofšor kompanija premesti na Ostrvo Man i osnuje trast u Hongkongu. Ovi planovi, međutim, nisu se ostvarili.
KRIK I OCCRP su otkrili i priču o tome kako je ministar Popović privatizovanu fabriku „Minel transformatori“, doveo je do stečaja i ostavio stotine ljudi bez posla, ali i pored toga, uspeo je da izbegne da bude pod istragom. Dokumenta do kojih su došli novinari pokazali su na koje je sve načine Popović prekršio ugovor o privatizaciji glavnog domaćeg proizvođača električnih transformatora. Iako se ugovorom obavezao da investira sedam miliona evra u proizvodnju, Popović to nije učinio, već je firmu zadužio. Nije uplaćivao ni doprinose radnicima niti isplaćivao dividende malim akcionarima.
Prošli mandat potpredsednice Vlade i ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović obeležilo je prevrtanje cisterne iz kojih je iscurelo 20 tona amonijaka kod Pirota, zbog čega su dve osobe preminule, a preko 50 ljudi hospitalizovano. Ministarka za zaštitu životne sredine tad je smatrala da ona nema potrebe da zna bilo šta u vezi sa ekološkim akcidentom u Pirotu, kao ni to ko je odgovoran za katastrofu. Činilo se da joj je teško i da bar pokuša da odgovori na pitanja iz svoje nadležnosti.
„Postoje izveštaji inspekcije“, odogovorila je Vujović, a na konstataciju novinara je dužna da zna, ministarka je rekla:
“Što sam ja dužna da znam”.
Na konstataciju novinara na konferenciji za medije da pruga tu količinu nije mogla da nosi, Vujović je odgovorila:
“A šta ja treba da merim količinu? Ja ne znam šta me vi pitate, šta znači za količinu, ko je trebalo da ide da meri količinu, ko je ulazio u vagon, samo mi to recite“.
Milan Krkobabić u više mandata bio je ministar u Vladi Srbije, a sedeo je i u fotelji direktora JP Pošta Srbije. On je u jednom intervjuu, objavljenom u avgustu 2013, istakao da je koncept departizacije javnih preduzeća „nametnut, neprihvatljiv i štetan”. Kritikovao je javne konkurse i govorio da je tu reč o “legalizaciji pljačke”.
Javni konkurs nije prošao njegov sin Stefan, koji je 2019. bez ikakvih kriterijuma izabran na mesto direktora JP Stara planina. Takvu odluku donela je Vlada Srbije, između ostalog, i zahvaljujući glasu njegovog oca Milana Krkobabića, koji je u tom trenutku bio ministar bez portfelja zadužen za rad javnih preduzeća, a koji je na sednici podržao tu odluku.
U Agenciji za sprečavanje korupcije tada nisu bili obavešteni o ovom slučaju, a korake su preduzeli nakon pisanja medija. Šest meseci kasnije Agencija je preporučila smenu Milana Krkobabića sa mesta ministra, jer je tokom vršenja funkcije učestvovao u donošenju odluke Vlade kojom je njegov sin Stefan imenovan za v.d. direktora JP Stara planina. O sukobu interesa koji je imao u toj situaciji nije obavestio Agenciju, iako je po zakonu bio dužan da to uradi.
Krkobabić nikad nije smenjen i ponovo je posle izbora izabran za ministra.
Jedina afera u kojoj se spominjalo ime aktuelne ministarke za evropske integracije Tanje Miščević jeste ona o kojoj su pisale podgoričke Vijesti.
Istražitelji Evropske kancelarije za borbu protiv prevara, kako su Vijesti navele, kontrolisali su rad Sekretarijata Veća za regionalnu saradnju u Sarajevu, u sklopu istrage navodnog nameštanja tendera i sumnji u druge nepravilnosti u radu izvršnog organa ove međunarodne organizacije, a pozivajući se na dokumente i diplomatske izvore, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.
U jednom od spornih tendera za konsultantske usluge, prema navodima ovog lista, navodno je iz menadžmenta sekretarijata RCC, na čijem je čelu od januara 2019. godine bila bivša albanska političarka Majlinda Bregu, naloženo da se ugovor dodeli kompaniji iz Albanije koja nije prošla rangiranje interne komisije, a ne jednoj od dve firme iz drugih država regije koje su ispunjavale uslove. Tanja Miščević je u tom trenutku u tom trenutku bila zamenica Majlinde Bregu.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare