U Srbiji pala dva mosta iz istog razloga kao i nadstrešnica

Pali su zbog korozije u kablovima koji su držali te strukture. A koju po svemu sudeći niko nije primetio, a kamoli sanirao. Međutim, treći put plaćena je najskuplja cena – smrt 16 osoba.

Igrom slučaja i dva mosta koja su se srušila bila su u Vojvodini. Prvo je pao most na kanalu Dunav-Tisa-Dunav između sela Parta i Straža kod Vršca, negde oko 1990, dodaje Forbes.

Drugi most, takođe je pao u kanal Dunav-Tisa-Dunav kod sela Prigrevica na putu za Apatin. Nemili događaj desio se 2005.

Srećom, niko nije smrtno stradao.

Forbes Srbija tragom priče obratio se na brojne adrese da bi došao do preciznih informacija o ovim događajima.

Dokumentacije za Vršac nema

Kako bi saznali uzroke pada mostova, zahtev za dobijanje informacija redakcija Forbsa uputila je najpre najvišoj resornoj instituciji u zemlji – Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Međutim, u odgovoru je rečeno da „ministarstvo ne poseduje tražene informacije, a istima bi mogle da raspolažu nadležne jedinice lokalne samouprave“.

Za most kod Vršca obratili su se za informacije gradskoj upravi. I tamo su im rekli da ne poseduju informacije o rušenju.

„Pošto je u pitanju državni put, jedini koji može eventualno posedovati tražene dokumente je Javno preduzeće Putevi Srbije, kao upravljač državnim putem“, glasio je odgovor.

Više sreće nisu imali ni sa Putevima Srbije. Za most u Apatinu su odgovorili da je to objekat u lokalnoj putnoj mreži i nije u nadležnosti Puteva Srbije. A za most kod Vršca da jeste u državnoj mreži puteva – „ali nemamo tražene podatke s obzirom na protok vremena“.

Zbog protoka vremena Forbes se na kraju obratio i Arhivu Srbije. Kratko im je odgovoreno da državni arhiv ne poseduje ovu dokumentaciju.

Uzroci pada

Preduzeće koje je gradilo ovaj most odavno je privatizovano te nisu dužni da odgovaraju na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. Zato je za deo priče oko vršačkog mosta ostalo da se oslone na svedočenje inženjera koji je upoznat sa ovim slučajem. Objekat je prema njegovom objašnjenju, pao neposredno pre nego što je trebalo da bude rekonstruisan, a „oborio“ ga je kamion koji je u tom trenutku prelazio. Zato je umesto projekta rekonstrukcije urađen projekat izgradnje novog.

„Oba mosta su bila armirano-betonske prednapregnute konstrukcije. I nisu bili mali s obzirom na to da prelaze preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. Imali su po jedan veći raspon u sredini i dva mala bočna, tako da su imali na krajnjim osloncima negativne reakcije. Između konstrukcije i oporca su se javljale vertikalne zatežuće sile koje su bile prihvaćene kablovima za prednaprezanje. Slično kao kod železničke stanice u Novom Sadu. Kablovi su se pokidali usled korozije. Rušenje se desilo iznenada – bez najave. Pali su kada su preko njih prelazili kamion odnosno dizalica, ali to je uobičajeno opterećenje“, navodi sagovornik Forbsa.

Put u Apatin

Jedini od koga je Forbes dobio informaciju jeste Opštinsko pravobranilaštvo u Apatinu koje je zastupalo opštinsku upravu u sudskom procesu povodom rušenja mosta između Prigrevice i Stapara. U njihovom posedu je veštačenje o razlozima pada. Jedini uslov da dobiju uvid bilo je da dođu u Apatin.

O nesreći u Vršcu na internetu nema nijedne informacije, a o događaju u Apatinu tek jedan kratki Jutjub video i par vesti na lokalnom portalu.

Pad mosta se dogodio u decembru 2005. Vozač dizalice Luna išao je iz pravca Stapara ka Prigrevici. Bilo je oko 13 časova kada je prilikom prelaska sredine mosta, isti pukao i dizalica je sa vozačem završila u kanalu. Vozilo je oštećeno, vozač lakše povređen, ali je uspeo da se izvuče i izađe na obalu.

Prema dostupnim informacijama, dizalica je šest meseci bila u kanalu pre nego što je izvađena.

Poznato ime među veštacima

Da bi se ustanovio uzrok pada mosta, angažovani su veštaci. Posao je obavio četvoročlani tim Građevinskog fakulteta u Subotici, koji je deo Univerziteta u Novom Sadu.

Veštačenje je započelo već u januaru 2006. a završeno je godinu dana nakon rušenja, odnosno u januaru 2007.

A među četiri imena jedno se posebno izdvaja – inženjer Danijel Kukaras.

On je jedan od članova tima veštaka koji je utvrđivao uzroke pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Podsetimo, veštaci su u Novom Sadu konstatovali da je primarni uzrok pada nadstrešnice korozija koja je dovela do pucanja žica u vešaljkama kojima je nadstrešnica bila povezana sa krovom stanice.

Ostatak teksta pročitajte na Forbes Srbija.