Ništa od izlaska na izbore 12. jula? Brnabić najavila - Skupština će imati mnogo posla u junu

Iako predsednik države Aleksandar Vučić danima najavljuje da su nam izbori “na dohvat ruke”, sve su manje šanse da oni budu 12. jula. Sagovornik Nove potvrđuje da će skupštinsko zasedanje “ući duboko u jun”, te da se zbog toga može zaključiti da se neće glasati u julu.

Poslanici su u utorak na trećoj sednici Skupštine otvorilli raspravu o predlozima izmena i dopuna četiri izborna zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović.

Govoreći u Skupštini i pozivajući se na navode opozicije da se u maju ne zna da li će izbora biti u julu, Brnabić je izjavila da izborna kampanja u nekim evropskim državama traje između četiri, šest i osam nedelja.

Ona je tom prilikom, između redova, rekla da će Skupština raditi i tokom juna meseca. Činjenica je da to ne bi bilo moguće ukoliko su izbori predviđeni za jul mesec, s obzirom da je poslednji rok za raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora 28. maj.

Da će Skupština intezivno raditi i tokom juna, potvrdio je za Novu Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana koji je rekao da je to najavljeno na skupštinskom kolegijumu u ponedeljak.

Skupština će raditi u junu

“U utorak tokom zasedanja se govorilo o tome da, pored ovih, postoje i druge ODIHR preporuke koje treba obraditi, kao što je recimo Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Takođe, očekuje se i finalno mišljenje Venecijanske komisije na odgovore ove radne grupe. Tako da je za očekivati da će se ući duboko u jun, ali do kada, to tačno ne bih mogao da kažem”, kaže Grbović.

Lider PSG potvrđuje i da to, praktično, znači da letnjih izbora neće biti.

“Ali ono što je relevantna informacija, koja se izvlači iz toga, jeste da bi to značilo da neće biti izbora u julu. Naravno, pod uslovom da je sve to tačno, jer uvek mora da se zadrži neki stepen sumnje. Da bi se desili izbori u julu, predsednik Vlade Đuro Macut mora da uputi pisani predlog za raspuštanje Narodne skupštine i samim tim parlament više ne bi imao kapacitet u junu mesecu da donosi i da usvaja zakone”, objašnjava Grbović i dodaje:

“Pritom, bilo bi jako čudno, mada ne i neobično, da Skupština menja izborne uslove u toku izborne kampanje. Doduše, to smo imali 2024. godine ali za lokalne izbore, a nikada nismo imali da se izborni uslovi menjaju, odnosno da se zakoni donose u toku same kampanje. Tako da jedno isključuje drugo. Ipak, ograda je koliko se može verovati predstavnicima režima”.

Nedavno je sociolog Ivan Živkov za N1 rekao da pominjanje izbora predstavlja „kosku“ koja je bačena opoziciji, medijima i javnosti da bi se svi bavili pričama o tome, a ne onim što zaista dešava u društvu i što bi trebalo da bude razlog za ostanak ili za smenu vlasti.

Takođe, Živkov je istakao da je 28. maj poslednji termin za raspisivanje izbora za 12. jul, koji se navodio kao gotovo izvestan datum za raspisivanje izbora, što je rekao predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.

"A tu ima jedan predkorak. Iako Vučić insistira na tome da je nadležna institucija, zapravo nije. Da bi raspustio Skupštinu i raspisao izbore, on prethodno mora da dobije obrazloženi predlog Vlade", objasnio je Živkov.

On je zaključio da Vlada Srbije nije u mandatu da mu takav predlog u ovom trenutku uputi, zato što je u Skupštini pokrenuta procedura o pokretanju rasprave o poverenju Vladi.

Govoreći o ovoj raspravi, Pavle Grbović za Novu kaže da je namera vlasti da se sednica o nepoverenju Vladi održi do kraja maja, kako bi ostala u okviru redovnog zasedanja.

“Ne verujem u letnje izbore”

Treba podsetiti i da je politički analitičar Đorđe Vukadinović rekao za Novu da ne veruje u letnje izbore i da za to postoje dva razloga.

“Prvi faktor za prolongiranje izbora je pre svega stav Brisela. O njihovom mišljenju i stavovima, Vučić svakako mora da vodi računa, pogotovo posle onoga što smo videli u Mađarskoj. Ne očekujem neke velike promene u tom pogledu, ili, ne daj Bože, popravljanje izbornih uslova. Ali barem neku vrstu simulacije da se usvajaju i preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije i da se ide u neku normalizaciju. Potreban je makar utisak ili iluzija o tome da ne bi izgledalo kao da mu popuštaju ili da mu daju blanko kartu i podršku, kao mnogo puta ranije”, rekao je Vukadinović za Novu.

Drugi faktori su unutrašnje okolnosti u državi, u koje su prema Vukadinovićevoj proceni, uključene bojazni i nade Aleksandra Vučića.

“S jedne strane, bojazan da bi to raspisivanje izbora ponovo podiglo političku temperaturu u zemlji koja je ipak prethodnih godinu dana nešto spuštena, više ili manje, i da bi razbuktalo proteste koji su uglavnom utihnuli ili su manjeg intenziteta nego ranije, jer bi to moglo razgoreti te proteste. S druge strane, njegova nada da bi u narednom periodu mogao, ako ne poboljšati svoj rejting u smislu podizanja podrške, onda barem dodatno zakuvati stanje u antirežimskim redovima, kako unutar same opozicije, tako i unutar studentskog pokreta”, istakao je Vukadinović.

Između ostalog, ono što nedeljama komplikuje političku scenu u Srbiji jeste činjenica da je Vučić dosad više puta slao kontradiktorne poruke o vanrednim parlamentarnim izborima.

Od tvrdnji da su „na dohvat ruke“, do toga da će biti održani tek kada „nadležna institucija“ proceni da za to postoji potreba. Još 13. aprila Vučić je izjavio da bi izbori mogli da budu održani „do 10. jula, ili od septembra do kraja godine“, uz napomenu da odluku donosi „nadležna predmetna institucija“.

Nekoliko dana kasnije, 20. aprila, rekao je da će se „do Đurđevdana ili koji dan posle“ znati kada će izbori biti raspisani. Međutim, iako je Đurđevdan prošao, odluka nije saopštena.