9
Iako je Srbija deklarativno na putu ka Evropskoj uniji i stremi vrednostima te zajednice, aktuelna vlast, predvođena Aleksandrom Vučićem, radije svoje uzore traži među autokratskim režimima - onima koji guše vladavinu prava i brutalno se obračunavaju sa neistomišljenicima. To potvrđuje i saradnja zvaničnog Beograda sa državama poput Turske i Rusije u kojima se opoziciono delovanje tretira kao čin veleizdaje, a opozicionari kao neprijatelji države. Naša zemlja, ne samo da u pojedinim oblastima sledi modele ovih država, već im i svrsdno pomaže u obračunu sa protivnicima.
Informacija da je turski aktivista i političar Ečevit Piroglu duže od godinu dana u ekstradicionom pritvoru u Srbiji, te da mu preti izručenje u Tursku i verovatno, uz kaznu, i zatvorsko mučenje, nije naterala državno rukovodstvo da reaguje i objasni zbog čega se na ovakav način ophodi prema političkom disidentu.
Iz želje da se dodovori turskom autokrati Redžepu Tajipu Erdoganu, režim u Srbiji je pripremio za Pirgolua uslove približne onim koji bi ga dočekali da je zatvoren u Turskoj.
“Piroglu se sada nalazi u samici. Nakon godinu dana u zatvoru, Piroglu je izolovan 24. juna na lokaciji zvanoj „zatvoreni logor“. Njemu je takođe uskraćeno pravo na ventilaciju i kontakt sa drugim ljudima i konstatno boravi u zatvorenoj prostoriji pod dvadesetčtovročasovnim policijskim nadzorom. Izolacijom političkog zatvorenika, Srbija krši sva univerzalna ljudska prava”, upozoravaju iz njegove “Inicijative za slobodu”.
Oni su istakli da su duboko zabrinuti zbog tretmana s kojim će se Erčevit Piroglu suočiti ako bude izručen:
“U aktuelnoj vlasti u Turskoj, sve vrste opozicionih mišljenja suočene su sa mučenjem, zatvorom i teškim pritiscima. Mučenje je postalo deo svakodnevnog života. Кonkretno, zatvori su mesta gde se najčešće dešavaju torture. U zatvorima se sedmično održava najmanje jedna sahrana zatvorenika. Demokratska javnost zatvore naziva „kućama smrti“.
Pročitajte još...
9
1
5
15
I dok Srbija ćuti i nadležni izbegavaju da se izjasne zbog čega učestvuju u progonu Erdoganovih političkih protivnika, javnost se još uve živo seća uloge naših bezbednosnih struktura u akciji prisluškivanja ruske opozicije u Beogradu.
Informaciju da su ruski državljani praćeni i prisluškivani tokom boravka u Beogradu u intervju za dnevni list “Nova” najpre je saopštio Vladimir Kara-Murza, opozicionar iz Rusije.
Priča o prisluškivanju dobila je kontroverzan epilog, imajući u vidu da se kasnije otkrilo da je ministar policije Aleksandar Vulin, samo dva dana nakon skupa ruskih opozicionara u Beogradu, otputovao u Moskvu i transkripte njihovih razgovora predao sekretaru za nacionalnu bezbednost Rusije, Nikolaju Patruševu.
Rezultat pomenutog sastanka bio je hapšenje koorganizatora skupa u Beogradu i ruskog opozicionara Andreja Pivovarova, koji je dve nedelje posle boravka Vulina u Moskvi, uhapšen.
Šta piše u transkriptu razgovora Vulina i Patruševa
U transkriptu razgovora, do kog je došao naš dnevni list, navodi se da je Vulin objasnio Patruševu kako je upoznat sa delovanjem organizacije “Otvorena Rusija”, za koju je rekao da ima podršku Zapada i da “deluje protiv ruskih interesa”.
“Obećao je da će Srbija o njenim aktivnostima i članovima redovno informisati rusku stranu”, navodi se u dokumentu i napominje da je Vulin rekao kako je za Srbiju borba protiv obojenih revolucija od izuzetnog značaj.
Ruska strana je istovremeno, kako se navodi u dokumentu, upoznala svoje srpske kolege sa razvojom njenog informatičkog sistema koji omogućava nadgledanje objekata i praćenje sumnjivih lica, dok je ministar Vulin ukazao na izuzetnu saradnju između dva MUP-a, dodajući da sa ruskom stranom na godišnjem nivou razmeni oko 500 informacija.
Dve nedelje nakon ovog sastanka, Andrej Pivovarov, iz organizacije “Otovrena Rusija”, uhapšen je na aerodromu u Sankt Peterburgu. Njegov tim je tada saopštio da ga je policija ispitala, pretresla njegov stan i pokrenula krivični postupak zbog navodnog kršenja ruskog zakonodavstva o „nepoželjnim organizacijama“.
U intervjuu za dnevni list “Nova”, Mihail Hodorkovski, nekada najbogatiji Rus i saborac Andreja Pivovarova, rekao je da Pivovarov ništa protivzakonito nije uradio, ali da mu, bez obzira na to, sasvim izvesno preti maksimalna kazna.
“Bez obzira na to po kom članu se optužuju nezavisni političari, koliko god da su optužbe apsurdne i neosnovane, presuda je gotovo uvek osuđujuća. Član zakona koji se Pivovarovu stavlja na teret sa sobom nosi i pretnju do šest godina zatvora. Plašim se da će mu kazna biti blizu maksimalne”, rekao je Hodorkovski.
Srbija zabranjuje Ujgurima ulazak i ne priznaje genocid Kine
Slučaj Kahari Hejtema, pripadnika muslimanskog manjinskog naroda iz kineske pokrajine Sinđijang, takođe ilustruje spremnost Srbije da izlazi u susret autokratiskim režimima. Hejtima je zadržan 2. decembra 2021. godine na beogradskom aerodromu, a šest dana nakon toga je deportavan u Tursku, državu iz koje je dopotuvao u Srbiju.
Hejtem je poreklom Ujgur iz kineske pokrajine Sinđijang koja je pod represijom vlasti u Pekingu. On u Turskoj boravi od 2011. godine, a u Srbiju je doputovao želeći da iskoristi mogućnost bezizvnog režima koji je ustavljen između naše države i Kine. Krajnja namera Hejtema je bila, kako se pretpostavlja, da preko Srbije ode u neku od zapadnih država i tamo zatraži azil.
Manjinski narod Ujguri koji naseljavaju pokrajinu Sinđijang su se našli u centru pažnje svetske javnosti zbog informacija da ih kineske vlasti odvode u „kampove za prevaspitavanje.
Ova tema pokrenuta je pred Ujedinjenima nacijama 2018. godine, a Komitet UN za eleminaciju rasne diskriminacije izneo je saznanja da je oko milion Ujgura pritvoreno u tajnim kampovima za političku indoktrinaciju. S druge strane Peking uporno negira ove navode i ističe da se ne vrši represija nad Ujgurima.
Zbog svih ovih navoda, međunarodna zajednica, predvođena SAD i EU, je usudila ponašanje Kine, ali se Srbija nije pridružila zvaničnim osudama, već je stala na stranu Pekinga. I ne samo to – tokom 2020. godine, Srbija je, zajedno sa Belorusijom i Rusijom, podržala deklaraciju upućenu Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u pokrajini Sinđijang definiše kao borba protiv terorizma i ekstremista koji ugrožavaju ljudska prava.
Srbija već izručila jednog turskog opozicionara
Turski državljanin, Kurd Dževdet Ajaz koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog porteka izručen je u decembru 2017. godine Turskoj i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Srbija uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji. Izručenje je potpisala tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović.
VIDEO: Pogledajte kako policija prati i špijunira ruske opozcionare u Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama: