Gordana Janićijević, poslednja srpska tužiteljka za vezu sa Evrodžastom, koja je radila u najzaštićenoj zgradi u Evropi: Dnevno je razmenjivano oko 3 miliona poruka preko Skaja

Evrodžast je možda i najvažnija i najmoćnija krovna organizacija za borbu protiv organizovanog kriminala u svetu. Sastavljena je od 27 nacionalnih članova - predstavnika zemalja članica Evropske unije i 13 tužilaca za vezu, iz zemalja koje nisu članice EU. Ukupno 40, a od pre par meseci broj je smanjen na 39, jer je stolica Srbije ostala upražnjena. Tužilac iz Srbije, Gordana Janićijević vraćena je kući, a vrata kancelarije su zakatančena. Ostaju neodgovorena pitanja, da li će se neko tu useliti, kada će se useliti i ko će se useliti.

Srbija je ušla u drugi mesec kako više ne sarađuje direktno sa Evrodžastom, poslednja osoba za vezu, tužiteljka Gordana Janićijević spakovala se i vratila za Beograd. Saradnja je spuštena na niži nivo, a to će se odraziti i na situaciju u Srbiji, možda i na postupke koji su u toku, a sigurno će usporiti buduće istrage. A u borbi protiv organizovanog kriminala, transnacionalnog, često sve zavisi od brzine.

"Preko kancelarije Srbije u Evrodžastu su dobijeni dokazi za više od 280 predmeta, samo prošle godine u 94 slučaja, pa je Srbija peta zemlja po broju istraga koje se rade u saradnji sa Evrodžastom, ispred, na primer, SAD, što je kuriozitet. Zatvaranjem kancelarije u Evrodžastu istrage neće biti obustavljene, ali će biti usporene jer će sve ići centralnim putem, preko savetnika u Ministarstvu pravde", objašnjava Gordana Janićijević u razgovoru za Nova.rs.

Tu dolazi do problema, jer upravo državni činovnik, predstavnik izvršne vlasti dolazi u mogućnost da odučuje o tome šta je prioritet a šta ne. Odnosno, koji zahtev za međunarodnu saradnju će se naći na vrhu, a koji će završiti na dnu fioke, zaboravljen negde u hodnicima Ministarstva pravde.

"Saradnja Srbije i Evrodžasta je regulisana domaćim i stranim pravnim aktima, država Srbija je potpisnik međunarodnih konvencija, koje su iznad domaćeg zakonodavstva. U tom smislu je obaveza Srbije da sarađuje, ali se postavlja pitanje kvaliteta te saradnje. Moj posao, kao osobe sa dobrim kontaktima, bio je da reagujem brzo i, na neki način, skraćujem vreme potrebno za razmenu informacija putem međunarodne pravne pomoći, istraga i pribavljanja dokaza. Stvar je u suštini vrlo jednostavna, osoba za vezu zna prave adrese kojima neko može da se obrati, zna ljude kojima može da se obrati, zbog toga je važno da postoji neko u Evrodžastu, ne moram to da budem ja, ali kolege iz drugih zemalja treba da znaju i prepoznaju tu osobu i da znaju da mogu da joj se obrate", objašnjava Janićijević za portal Nova.rs.

Za tu poziciju je potrebno poznavanje domaćeg prava, ali i međunarodnog, uz to, naravno, i dobro poznavanje jezika. Osim kvalifikacija potrebna je i jedna stvar koje se stiče, a to je poverenje.

"Po pravilu u Evrodžastu su predstavnici generalnih tužilaštava i retko, ponekog sudij. Nema predstavnika izvršne vlasti. Na nekim sednicama, gde se radi o posebno osetljivim temama, zabranjen je pristup čak i osoblju. Čak je i sama zgrada zidana po posebnim standardima, kako bi bilo onemogućeno prisluškivanje. Do te mere se vodilo računa i do te mere su u pitanju osetljivi podaci. Mnogo se zasniva na ličnim kontaktima, oči u oči. Tužioci koji se bore protiv organizovanog kriminala vole da znaju sa kim sarađuju, ponekad se dešava da na mejlove koji dolaze sa nepoznatih adresa, čak i kada su zvanični, ne odgovaraju, jer informacije ne smeju da procure", objašnjava naša sagovornica.

Razmena podataka u realnom vremenu

Janićijević objašnjava šta je je jedna od osnovnih funkcija Evrodžasta.

"Jedna od osnovnih funkcija Evrodžasta jeste upravo omogućavanje razmene informacija i dokaza, uključujući i elektronske, koji potiču iz kriptovanih komunikacija bilo kojeg porekla. Takvi dokazi su kao deo redovne međunarodne saradnje i pravne pomoći bili primarni i upućivani i u okviru predmeta, koji su otvarani, ka ili od strane našeg predstavnštva u Hagu. Ono što smatram korisnim da istaknem jeste da je kroz okvir Evrodžasta bio uspostavljen kontinuiran i pravovremen tok relevantnih informacija, koje su potom prosleđivane nadležnim institucijama na dalje postupanje. Šta je SKY ECC aplikacija? Zašto je ona toliko bitna? Ona je imala oko 170.000 korisnika, a dnevno je razmenjivano oko 3 miliona poruka. Skoro u svim zemljama koje su sudile na osnovu dokaza iz SKY komunikacije donete su osuđujuće presude. Sudski postupci i istrage još traju, a broj osoba koje su osuđene raste iz dana u dan", objašnjava Gordana Janićijević.

Organizovani kriminal je odavno prerastao nacionalne granice, a u Evropi, pa i svetu, jedna od najmoćnijih organizacija je Balkanski kartel, protiv kog se bori i srpsko Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK). Ta borba mora da bude konstantna i brza.

"Tužilaštva moraju da se prilagode načinu na koji rade kriminalne organizacije, koje odavno ne znaju ni za granice, ni za nacionalne podele. Zanimjivo je da je saradnja sa tužilaštvima u regionu, koja se odvija preko Evrodžasta, odlična. Kao što je to već više puta rečeno, gašenje kancelarije tužioca za vezu u Evrodžastu vodi drastičnom smanjenju kapaciteta i mogućnosti za dalju direktnu i efikasnu međunarodnu saradnju javnog tužilaštva naše zemlje i kolega iz zemalja EU, kao i drugih koje su sklopile sporazume o saradnji sa Evrodžastom. O razlozima za to dosta je spekulisano u javnosti i ne želim da se tome priključujem, jer verujem da je društveni i državni interes da se kvalitetna saradnja sa ovom institucijom nastavi, posebno zbog toga što je tok istraga i dokaza nemoguće zaista zaustaviti. Ilustracije radi, u značajnom broju do sada otvorenih i postupanih predmeta došlo je do kvalitetne razmene i prijema informacija i dokaza, i po njima nadležna javna tužilaštva postupaju", zaključuje Gordana Janićijević.