VIDEO Advokat objavio snimak pripadnika MUP-a koji su pratili Ruse u Beogradu

Politika 22. jan. 202220:53 > 24. jan. 2022 09:4414 komentara
Podeli:

Ruski advokat Dimitrij Zahvatov, učesnik seminara koji su organizovali ruski opozicionari u maju prošle godine u Beogradu, rekao je za “Novu” da su on i njegove kolege praćeni tokom boravka u glavnom gradu Srbije na više različitih lokacija i nekoliko dana zaredom. On je našem portalu dostavio fotografije ljudi koji su ih pratili, kao i vozila koje su u tu svrhu koristili.

Informaciju da su ruski državljani praćeni i prisluškivani tokom boravka u Beogradu u intervju za dnevni list “Nova” najpre je saopštio Vladimir Kara-Murza, opozicionar iz Rusije.

Priča o prisluškivanju dobila je kontroverzan epilog, imajući u vidu da se kasnije otkrilo da je ministar policije Aleksandar Vulin, samo dva dana nakon skupa ruskih opozicionara u Beogradu, otputovao u Moskvu i transkripte njihovih razgovora predao sekretaru za nacionalnu bezbednost Rusije, Nikolaju Patruševu.

Rezultat pomenutog sastanka bio je hapšenje koorganizatora skupa u Beogradu i ruskog opozicionara Andreja Pivovarova, koji je dve nedelje posle boravka Vulina u Moskvi, uhapšen.

Pročitajte još...

Nakon objavljivanja ove priče, našem portalu obratio se jedan od predavača na seminaru u glavnom gradu Srbije,  advokat Dimitrij Zahvatov, koji je do detalja opisao kako su ih pratili nepoznate osobe tri dana zaredom.

Zahvatov je našem portalu dostavio fotografije i snimke osoba za koje tvrdi da stoje iza praćenja njega i njegovih kolega tokom boravka u Srbiji. Naknadnom proverom, portal Nova.rs je otkrio da je reč o pripadnicima MUP-a Srbije, zaposlenim u Službi za specijalne istražne metode.

Pročitajte svedočenje advokata Dimitirija Zahvatova:

U proleće 2021. godine, prijatelji su me pozvali u Beograd, gde je održan skup posvećen lokalnoj samoupravi u Rusiji. Ponudili su da održim predavanje o zakonodavstvu o upravnim prekršajima. Pristao sam i stigao u Beograd 07. maja 2021. Deo događaja, u kom sam učestvovao, održan je u hotelu Falkerštajner od 08. do 11. maja 2021. godine. Učesnici događaja su 08. maja uveče otišli ​​u centar Beograda na večeru i razgledanje grada.

Nalazili smo se u restoranu Vuk u ulici. Vuka Karadžića. Sat vremena nakon što je večera počela, primetio sam muškarca i ženu kako sede za susednim stolom naspram mene. Tokom naredna dva sata, koliko su proveli u restoranu, naručili su samo jedan čaj i koka kolu. Devojka je naručila desert. Niko od njih nije pio alkohol.

Oni su privukli moju pažnju, jer je bila subota, a njihovo “druženje” uopšte nije izgledao kao poslovni ili sastanak neke druge vrste. Nisu mnogo pričali, ali su sve vreme pažljivo motrili na nas.

Večera se završila i naša grupa se podelila. Deo grupe je otišao prema Kalemegdanu, a neki su krenuli u kupovinu u potragu za toplijom odećom, s obzirom na to da je već pao mrak i postajalo je hladnije. Šetali smo Knez Mihailovom ulicom u potrazi za radnjom u kojoj bismo eventualno kupili neku topliju odeću, a ubrzo sam primetio da se iza nas kreće mladić koji je sedeo sa devojkom u restoranu. Zapatio sam ga po svim farmericama koje nosio” objašnjava Zahvatov.

On je zatim dodao da su otišli u jednu radnju koja se nalazi u Knez Mihailovoj ulici, a nakon što je izašao iz nje, primtio je, kako kaže momka u sivim farmericama u društvu još jednog čoveka sa naočarima kako stoje ispred pomenute radnje.

“U rukama potonjeg sam primetio mali toki-voki, sa malom antenom, iz koje je virila žica za slušalice. Prebacio ga je iz jednog džepa u drugi. Tako sam shvatio da nas posmatraju. Moje kolege su u tom trenutku još uvek bile u radnji, a ja sam diskretno fotografisao ova dva muškarca.

Foto: Dimitry Zakhvatov

Podelio sam svoju zabrinutost sa kolegama, koji su me podržali u ideji da nastavim da proveravam svoje sumnje da nas prate. Krenuli smo ka Kalemegdanu, usput smo svraćali do malih radnji sa velikim izlozima kroz koje se moglo posmatrati šta se dešava na ulici, pa smo na taj način videli da su pomenuta dva muškarca i dalje uporno išla za nama. U situaciji kad bi se razdvajali, jedan bi išao malo dalje, a drugi bliže nama. Da bismo konačno proverili naše sumnje, skrenuli smo iz ulice Knez Mihaila u jedan uzani sokak koji vodi ka Studentskom parku. Uličica je bila skoro pusta i idealna za proveru da li smo pod nadzorom. Nakon što smo prošli kroz tu uličicu i pošto smo skrenuli iza ugla, čekali smo pola minuta, a nakon toga smo se okrenuli i ponovo krenuli ka ulici Knez Mihaila, a “čovek sa naočarima”, koji nas je prethodno pratio, ponovo je išao za nama. Postalo je jasno da nas prate.

Ostatak grupe, koju se već nalazila u blizini Kalemegdana, upozorio sam na naše otkriće i dogovorili smo se da nađemo i grupišemo u blizini Beogradske tvrđave. Dok smo se šetali u blizini Kalemegdana, devojka, muškarac sa naočarima i momak u svim farmericama su nas konstantno pratili.

Na primer, da bi ostao neprimetan, čovek sa naočarima bi skinuo ili ponovo obukao belu jaknu, a devojka bi se, na primer, kretala sa jednim od njih, zatim sa drugom i tako u krug.

Imajući u vidu da je u blizini tvrđave bilo mračno toliko da su mogli lako da nas prate i špijuniraju, mi smo bili uvereni da su, sledeći nas, shvatili da mi ne predstavljamo nikakvu pretnju.

Praćenje se nastavilo i narednog dana - ovog puta na reci

Zahvatvov je rekao da je i sledećeg dana, 09. maja, ponovo primetio da ih prate dve nepoznate osobe.

“Iznajmili smo turu brodom po Savi i Dunavu. Pretpostavljao sam da će se nadzor nastaviti i pitao sam se u kom trenutku ćemo ih ponovo primetiti. Nakon što smo se udaljili od pristaništa, iza broda, na udaljenosti od oko 200 metara, za nama je išao mali čamac u kom su bila dva muškarca, od kojih je jedan, prema mom mišljenju, isti čovek sa nočarima s početka ove priče”, objasnio je on.

Isti muškarci viđeni i na Zemunskom keju

Zahvatov navodi da su se isti muškarci pojavili i narednog dana, 10. maja, tokom njihovog obilaska Zemuna i šetnje Zemunskim kejom.

“Pozvali smo taksi do Gardoša i spustili se u Grobljansku ulicu. Izlazeći iz taksija primerio sam volksvagen golf srebrne boje kako prolazi pored nas. Kroz staklo automobila sam video i uspeo da primetim ista dva muškarca koji su nas pratila prvog dana. Nešto kasnije, muškarac sa naočarima, s početka ove priče, produžio je do zemunskog groblja. Bio je tamo i neprestano se selio sa jedne na drugu klupu. Kamerom sam uspeo da snimim njegovu siluetu.

Posle određenog vremena odlučio sam, za svaki slučaj, da pronađem i fotografišem automobil u kom su se pomenuti muškarci kretali. Našao sam ga parkiranog na smom dnu Grobljanske ulice. Za volanom automobila sedeo je momak koji je prve večeri nosio sive farmerke. Proveli smo neko vreme u kafiću u blizini kule, nakon čega smo se uputili ka nasipu, posmatrajući ove ljude kako nas prate”, napominje on.

Foto: Dimitry Zakhvatov

“Na kraju sam morao da im priđem”

Sagovornik našeg portala ističe da retko putuje iz Rusije i da ga nikada niko izvan njegove zemlje nije pratio, pa zbog toga nije mogao da se suzdrži, a da ne priđe ljudima koji su išli za njim.

Radoznalost me nije puštala. Sedeći u jednom kafiću koji se nalazi na Keju oslobođenja, čekao sam čoveka “sa naočarima” da zauzme svoju poziciju i da nas posmatra. Kad je seo za susedni sto, ja sam krenuo ka njemu. Na engleskom jeziku sam pokušao da mu objasnim da znam ko je on, da nismo neprijatelji njegove zemlje, da smo uočili njihovu grupu za posmatranje pre tri dana, da nemamo ništa da krijemo od njih, zamolivši ih da zustave ovu predstavu.

Pročitajte još...

Poručio sam da, ukoliko je zainteresovan da nešto sazna, da on i njegove kolege sednu za naš sto i slobodno slušaju o čemu pričamo. Sve je razumeo, ali se pravio da me ne razume i da ne govori engleski. Nasmejao sam se na to, jer mi je bilo prilično čudno da obaveštajac ne poznaje i ne govori engleski jezik.

“U redu”, rekao sam.

Izvadio sam mobilni telefon i sve mu preveo na srpski i pokazao tekst prevoda. U tom trenutku njemu je zazvonio telefon, on se javio, a ja sam uspeo da čujem s druge strane uzbuđeni glas njegovog sagovornika koji je očigledno video sve i tražio objašnjenje šta se dešava. Shvatio sam da je to njegov kolega iz grupe koja nas je pratila, jer, iako su srpski i ruski jezik različiti, oni su ipak slovenski i jednostavne reči se mogu razumeti i bez prevodioca.

U odgovoru svom sagovorniku, ovaj čovek je rekao „Ne razumem“ (na ukrajinskom ova fraza zvuči isto kao i na srpskom).

Opšte tumačenje konteksta njihovog razgovora je zuvačao otprilike ovako:

“Prišao mi je, ali ne razumem šta hoće od mene”.

Pozdravio sam se s njim i još jednom ga pozvao da se pridruži našem stolu. Posle izvesnog vremena prestao sam da primećujem te ljude, iako sam ekoliko puta ustajao od stola da ih pronađem. Očigledno su shvatili da je njihova opservacija otkrivena i povukli se”, opisao je sagovornik našeg portala.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar